Svi tržišni faktori koji su u proteklih mesec dana bili razlog da tržište bude izuzetno pasivno, a cene u padu, su i dalje aktuelni i uticajni, pa se ni situacija u protekloj nedelji bitnije ne razlikuje od tržišnih dešavanja u prethodnim nedeljama. Iako je za 59,47% veći nego prethodne nedelje, obim prometa roba kojim se trgovalo na novosadskoj berzi je skroman – svega 598 tona. Finansijska vrednost prometa u nedelji za nama je iznosila 15.618.660 dinara i za 58,61% je veća od upoređujućeg podatka iz prethodne nedelje.
Kukuruz je doživeo takav cenovni sunovrat u proteklih 45 dana, da je svakako najinteresantnije posmatrati upravo ovo tržište, ako ništa drugo, a ono zbog saznanja o donjoj granici do koje će cena ove robe dalje padati. Prosečna cena trgovanja protekle nedelje je iznosila 13,74 din/kg (12,73 bez PDV), što je za 2,73% niže u odnosu na prosečnu cenu u prethodnoj nedelji. Poslednji put kukuruz je ovakvu cenu imao još u junu 2010. godine. S obzirom na vrlo nizak nivo cene ove robe, svaki dalji njen pad, ozbiljno ugrožava i inače uzdrmanu tržišnu poziciju kukuruza. Da li je ovonedeljni cenovni pad od 2,73% signal da će se ovaj višenedeljni siloviti silazni cenovni trend zaustaviti, pokazaće već sledeća nedelja. Podsetimo da je u nekoliko navrata nedeljni pad cene ove robe iznosio i preko 10%.
Pšenica stoji na baržama u srpskim lukama, domaća tražnja je nezainteresovana, a cena je u blagom padu. Promet je beznačajno mali, ali je cena indikativna za praćenje ovog tržišta. Cena od 16,52 din/kg (15,30 bez PDV) za 1,96% je manja od prosečne cene trgovanja u prethodnoj nedelji. Na ovom tržištu nema tako izraženih turbulencija kao kod kukuruza. Razlog za ovu konstataciju nalazimo u činjenici da već samo saznanje o prisustvu trenutno pasivne izvozne tražnje, daje perspektivu ovom tržištu koje će profunkcionisati u punom kapacitetu već prilikom otklanjanja prvog od navedenih faktora koji trenutno blokiraju promet ove robe.
Od jesenjih kultura, prva žetva će biti žetva soje. Približavanjem žetve, sve je veći interes za trgovanjem kako soje prošlogodišnjeg roda, tako i soje novog roda. Soja roda 2012 se preko “Produktne berze” u Novom Sadu prodavala po ceni od 59,40 din/kg (55,00 bez PDV) što je za 2,65% manje od cene prethodne nedelje. Soja novog roda sa isporukom po zvršetku žetve se prometovala po prosečnoj ceni od 36,28 din/kg (33,59 bez PDV). U odnosu na prethodnu nedelju to je za 1,60% niža cena.
Pregled zaključenih i ponuđenih količina, kao i dijapazon zaključenih i ponuđenih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u sledećoj tabeli:
PRODEX
Današnja vrednost PRODEX-a od 192,73 indeksnih poena, zavređuje detaljniju analizu uzroka i posledica ovakvog pada. U poslednjih godinu dana, trend pada cena kukuruza i pšenice imao je presudnu ulogu na kretanje ovog indeksa, u pomenutom periodu.
Pre godinu dana cena pšenice i kukuruza bile je identična i kretala se na nivou od 27,00 din/kg, bez PDV-a. Od tada kukuruz beleži konstantan pad cene, uz dva perioda kada je cenovni pad bio drastičan. Prvi period je februar ove godine, kada je postalo jasno da od srpskog izvoza kukuruza u tekućoj ekonomskoj godini nema ništa, zbog poznatih problema oko zaraženosti aflatoksinom. Drugi period je vezan za avgust, kada je procena stanja zaliha prošlogodišnjeg kukuruza, cena ovog artikla na svetskim berzama i možda preuranjena procena o hipeprodukciji novog roda, dovela do pada cene kukuruza na nivo od 12,50 din/kg, bez PDV-a.
Istovremeno cena pšenice je u poslednjih godinu dana imala drugačiji trend pada. Cena je stabilna duži vremenski period, a onda doživi nagli pad, nakon koga se opet stabilizuje na tom nižem nivou. Dva su slučaja naglog pada registrovana u proteklih godinu dana Prvi je vezan za pad cene na nivo od 22,50 din7kg, bez PDV-a, početkom marta, kao reakcija na pad cene kukuruza neposredno pre toga, a drugi je sezonski pad cene pšenice nakon žetve, na nivo od 15,50-16,00 din/kg, bez PDV-a.
Poslednji put su ovako niske cene pšenice i kukuruza, registrovane još u avgustu 2010.godine, odnosno tačno pre tri godine, kada je i poslednji put zabeležena indeksna vrednost PRODEX-a, ispod 190,00 indeksnih poena. Inače današnja vrednost ovog pokazatelja, od pomenutih 192,73 indeksnih poena, je za 1,40 indeksnih poena niža nego prošlog petka.
SVET
Svetske izvozne cene pšenice, zabeležile su male neto promene u proteklih nedelju dana, a samim tim je i IGC GOI pod indeks pšenice ostao na minimumu u poslednjih trinaest meseci. USDA-ov izveštaj sa početka nedelje je pokazao da je došlo do povećanja izvoza čime su krajnje zalihe stavljene na minimum u poslednjih šest godina. Što s tiče kukuruza, iako je stanje useva dobilo ocenu 64% dobar/odličan, suša predstavlja ozbiljan problem, kako budućem potencijalu useva tako i nemogućnosti setve velikog obima površine pod usevima, čak neki analitičari strahuju da bi mogla da se ponovi 2012. godina, kada je kukuruz dostigao rekordnu cenu i kada je došlo do najgore suše od 1930. godine. Naime u Ajovi i Ilionoisu, glavnim uzgajivačima kukuruza u Americi, kiša nije pala protekle dve nedelje.
Cena septembarskog fjučersa na kukuruz je u poslednjih nedelju dana skočila za 1,71%, dok je fjučers na pšenicu pojeftinio za 0,61%.
Ocena stanja useva soje je na nivou od 64% dobar/odličan, što predstavlja skok u odnosu na prošlu godinu i nivo od 34%. Fjučersi soje u Americi, najvećem proizvođaču, zabeležili su najbolji nedeljni skok u proteklih godinu dana, na osnovu suvog vremena koje nedozvoljava setvu preostale površine, a i preti već posejanim usevima.
Avgustovski fjučers na soju ima veću vrednost u odnosu na prošli petak za 0,91%, a na sojinu sačmu za 2,71%.
U Budimpešti je pšenica sa septembarskom isporukom skuplja za 0,12%, dok je kukuruz skuplji za 0,69%. U Parizu je postavljen novi fjučers na kukuruz sa novembarskom isporukom. Pšenica je jeftinija 2,32%, a kukuruz za 0,31%.