Trejderi na tržištu nafte dižu cenu sirovoj nafti nadajući se velikoj zaradi ukoliko se desi uobičajeni scenario na zaraćenim područjima bogatim ovom sirovinom, ali najveću nepoznanicu zapravo predstavlja geopolitički haos u Libiji i Nigeriji.
Kada ratna stanja u regionu Bliskog Istoka zaprete oblastima bogatim naftom, trgovci na berzama gotovo uvek povećaju potražnju naftnih fjučersa, vođeni logikom da će globalne zalihe biti poremećene. Međutim, ovaj efekat je obično kratkotrajan, jer balans najčešće uspostavlja povećana isporuka nafte iz Saudijske Arabije ili brzi prestanak sukoba, pa cene ubrzo padnu. Trejderima je, nravno, dovoljan i tako kratak prozor vremena da zarade veliku sumu novca.
Sada se trgovci „klade“ na skoru vojnu intervenciju SAD zajedno sa Velikom Britanijom i Francuskom. Međutim u ovom slučaju takvo njihovo ponašanje je izrazito spekulativno jer ukoliko se desi takav razvoj događaja, efekti na tržištu nafte ne bi trebalo da budu negativni – Sirija ne utiče u velikoj meri na svetsko tržište. (Najosetljivije geografske tačke su naftovodi u Iraku, Saudisjkoj Arabiji i podvodni kod Ormuza, između Irana i Omana). Uprkos realnom nepostojanju razloga za poskupljivanje, Societe Generele je procenila da bi cena sirove nafte po barelu mogla da naraste do 150 dolara, a ona raste od aprila meseca, uprkos suficitu na tržištu.
Pravu pretnju predstavlja neizvesna situacija u Libiji i Nigeriji. U Libiji je juče zbog delovanja jednog usamljenog napadača zaustavljen deo cevovoda kojim je teklo oko 452.000 barela dnevno, a ova država inače ne izvozi ni petinu ukupne produkcije nafte iz perioda pre svrgavanja Gadafija (izvoz od oko 300.000 barela dnevno u poređenju sa ranijih 1,6 miliona). S druge strane, u Nigeriji je na delu masovna svakodnevna krađa sirove nafte, zbog čega je proizvodnja pala na 1,9 miliona barela dnevno, odnosno četvorogodišnji minimum. Procenjuje se da krađe, koje se na lokalu dogovaraju sa korumpiranim političarima, odnose oko 150.000 barela dnevno. Ta nafta se nelegalno toči na tankere koji je prodaju na crnom tržištu. Procenjuje se da je Nigerija izgubila oko 10,9 milijardi dolara u periodu 2009-2011. zbog krađe nafte.