Ostrvo prosperiteta i za vreme krize u Evropi, Norveška ne zna šta da radi sa viškom bogatstva stečenim zahvaljujući nafti. Najveći problem ove zemlje je kako pametno potrošiti tolika sredstva a da se dugoročno ne ugrozi nacionalna ekonomija.
„Sve zemlje u našem okruženju su primorane da smanje svoju potrošnju, u trenutku kada je naš najveći izazov da ne potrošimo uzalud naš veliki višak na neprofitabilne ili projekte koji nemaju infrastrukturni značaj“, ističe Ojsten Derum, vodeći ekonomista najveće norveške banke DNB. Dilema je sve veća jer se danas održavaju i parlamentarni izbori u ovoj zemlji posle kojih će, po svoj prilici, priliku da formiraju vladu imati Konzervativna partija i populističko-desničarska Naprednjačka partija, koja želi po svaku cenu da odstupi od dosadašnje oprezne ekonomske politike i podrži trošenje tog velikog ostvarenog viška.
Još od kasnih devedesetih Norveška je sav prihod od nafte stavljala u posebno formiran Fond za dugoročnu nacionalnu dobrobit. Fond je uglavnom ulagao te pare u obveznice, akcije i nekretnine izvan zemlje i u tom procesu tokom proteklih godina postao najveći fond za upravljanje hartijama od vrednosti na svetu, „težak“ oko 750 milijardi dolara (570 milijardi evra), ili u proseku 1,25 tržišne kapitalizacije svake izlistane kompanije na svim svetskim berzama. Kako bi održavala siguran rast fonda vlada Norveške godišnje ne sme da povuče u korist nacuionalnog budžeta više od 4% sredstava kojim raspolaže fond. „Činjenica je da istovremeno u Norveškoj imate jedan takav fond i višak sredstava, a s druge strane napukle puteve i zastarele škole zbog čega ideja Naprednjačke stranke za velika ulaganja u istraživanje, obrazovanje i infrastrukturu ima dobar odziv u javnosti“, kaže Derum. Problem je samo što Konzervativci, koji će najverovatnije formirati postizbornu koaliciju sa Neparednjačkom strankom, žele da promene količinu para koje država godišnje sme da povuče iz Fonda, odnosno predlaže da ta količina bude proporcionalna njegovom rastu, a takođe se dve stranke sukobljavaju i oko najvažnijih ciljeva u koje treba investirati.
U Norveškoj praktično nema nezaposlenosti, a plate u industrijskom sektoru su 70% iznad evropskog proseka. Dodatan priliv „petrodolara“ mogao bi da ima negativan uticaj na zaposlenost i javnu potrošnju. Ukoliko se buduća vlada odluči za smanjivanje poreza, to će kratkotrajno stimulisati štednju, smatraju analitičari. Najverovatnije odlazeći premijer iz Radničke partije Jens Stoltenberg kao svoj poslednji potez predložiće budžet za narednu godinu, u kojoj je predviđeno uzimanje do 3% „petrodolara“, odnosno manje od ovogodišnjeg zahvata, što će u mnogome pokvariti planove najizglednijih pobednika na današnjim izborima.
O tom problemu je mnogo pisao ekonomista Erik Reinert, a neki od njegovi eseja na tu temu su u ovoj knjizi.