Američka konsultantska kompanija McKinsey objavila je izveštaj o cenama sirovina sa zaključkom da su uprkos padu one na nivoima iz 2008. godine pre udara krize. Ključni razlog za otpornost cena na ne tako ohrabrujuću situaciju u svetskoj ekonomiji je rast cena snabdevanja.
Cene energenata su u porastu. Sa izuzetkom 70-tih godina, tokom najvećeg dela prošlog veka cena nafte i prirodnog gasa je stagnirala, ili čak padala. Međutim od 2000. godine cene energije su porasle za 260% uglavnom kao posledica jačanja tražnje u Kini i rasta cene snabdevanja. Sa tanjenjem rezervi nafte i gasa širom sveta kompanije se okreću vađenju nafte iz morskih dubina, što je kompleksnije i skuplje.
I cene metala su u porastu. I one su pre toga, tokom čitavog 20. veka padale, ali su posle 2000. godine skočile za 176%, mnogi misle zahvaljujući potražnji sa tržišta u razvoju međutim analitičari McKinsey-a smatraju da su krivci za rast cena metala zapravo rast cena energenata i geološki rizici. Na rast cene zlata na primer najviše utiče iscrpljenost mnogih poznatih nalazišta ovog plemenitog metala, kao i nedostatak kvalitetne opreme i radne snage za iskopavanje. U Južnoj Africi, nekada najvećem proizvođaču zlata na svetu, danas mora da se kopa nekoliko kilometara u dubinu da bi se pronašlo zlato. Ovo je skup proces, koji naravno utiče na krajnju cenu zlata.
Hrana je od početka 21. veka poskupela za 20% uglavnom zbog čestih suša, poplava, uopšte promene klime. Rezerve hrane su sve tanje, a očekuje se rast potražnje od 35% u narednih 20 godina, uglavnom u Aziji i Africi. Sve je manje obradive zemlje i zbog proizvodnje biogoriva, zbog zagađenja, ali i migracije naroda u urbane sredine (tj širenja gradova na štetu plodne zemlje).
Izvor: mckinsey.com