Close
IN2 Dynamics
/ B&F Plus / Devet mitova o računarskoj tehnologiji među korisnicima
BiF Analize Čitajte B&F online

Devet mitova o računarskoj tehnologiji među korisnicima

macka i komp
Redakcija BIF on 29/10/2013 - 10:30 in B&F Plus, Nove tehnologije

This post has already been read 1237 times!

Tehnologija je proteklih godina toliko napredovala da su neki saveti, koji su bili korisni pre desetak godina, postali neupotrebljivi ili čak štetni za nove uređaje.

Popular Mechanics napravio je listu „mitova“ koji kruže među korisnicima, od kojih su neki novijeg datuma, a pojedini opstaju čak dvadesetak godina.

„Jailbreak“ i „Root“ su ilegalni

Otkako su se na tržištu pojavili pametni telefoni, iskusniji korisnici traže način kako da zaobiđu fabrička ograničenja operativnih programa i pristupe i onim delovima uređaja koji su nedostupni prosečnim korisnicima.

Najpopularnije su metode „Jailbreak“ za uređaje s iOS-om odnosno „Root“ za uređaje s Androidom. Reč je, zapravo, o ubacivanju operativnog sistema u pametni telefon bez fabričkih ograničenja koje je proizvođač ugradio u originalni operativni sistem. No, da li su ove operacije zabranjene zakonom? U Sjedinjenim Državama su odlučili kako je „Jailbreak“ na iPhoneu legalan, ali time korisnici gube Appleovu garanciju, dok je na iPadu to još uvek ilegalna radnja.

U svakom slučaju, promenite li operativni sistem na uređaju koristeći „Jailbreak“ ili „Root“, proizvođači vam neće više priznavati garanciju. Ako se bilo šta dogodi s uređajem nakon toga, popravku ćete platiti kao da nemate garanciju.

Isplati li se taj rizik? Milioni korisnika koji su na taj način dekodirali svoje uređaje tvrde da se isplati, ali i da uvek postoji rizik da umesto „boljeg“ uređaja na kraju završite sa „ciglom“’.

Što se tiče „otključavanja“ uređaja s mobilne mreže, regulativa propisuje da operator može da ograniči mobilni uređaj na rad unutar svoje mreže samo za vreme minimalnog trajanja pretplatničkog ugovora. Nakon isteka ugovora, odnosno u slučaju pre-paid korisnika nakon 12 meseci korišćenja usluge, operater bi trebao na zahtev korisnika i bez naknade da „otključa“ uređaj.

Što više „crtica“, to je bolji signal

Sećate se onih scena s početka ere mobilnih uređaja kada ste ulaskom u zgradu ili tunel izgubili signal, prekinuo vam se poziv ili niste mogli poslati SMS poruku, a pogled na ekran pokazao je da nemate nijednu „crticu“ koja je označavala jačinu signala?

Znači li to da je potrebno što više „crtica“ da bi nam signal bio bolji? Da i ne. Kvalitet samog signala ne zavisi od „broja crtica“. One označavaju koliko je jak signal prema odašiljaču.

Ukoliko je odašiljač opterećen, možete imati sve „crtice“, a da i dalje ne možete uspostaviti poziv. Najbolji je primer nova godina, kad svi šalju poruke ili zovu pa se dogodi da vam „puca“ veza ili „ne prolaze“ SMS poruke.

Takođe, prikaz jačine signala varira od uređaja do uređaja. Stariji uređaji sa slabijim prijemnikom na ekranu mogu imati tek jednu ili dve „crtice“, dok će kod novijeg uređaja s jačim prijemnikom signal biti „pun“.

LED i LCD su različite tehnologije

Proizvođači ekrana i televizora vole da ističu različite oznake uz modele svojih uređaja, kako bi poručili kupcima da je upravo taj uređaj napravljen pomoću najnovije tehnologije. Tako su često LED i LCD prikazane kao dve različite tehnologije, ali to nije u potpunosti točno.

lcd

LED je zapravo oznaka koja označava na koji način se dovodi svetlost u pozadinu LCD ekrana. LCD televizori su po pravilu nešto deblji jer se oslanjaju na hladne katodne fluorescentne lampe koje emitiju belu svetlost, a kojoj se potom dodaje boja kako bi se stvorila slika. S druge strane, LED televizori su veoma tanki jer koriste svetleće diode koje emituju svetlost u boji.

Za razliku od plazmi i LCD televizora, LED televizori i ekrani nešto su štedljiviji potrošači energije, a i navodno traju duže.

Laptop uvek može biti „u struji“

Baterija u prenosnom računaru tokom godina bila je predmet različitih rasprava. Da li je treba vaditi iz računara kad je on priključen na struju? Da li je treba isprazniti do kraja pre ponovnog punjenja? Da li bateriju uopšte treba puniti do kraja?

Ako želite da što bolje iskoristite bateriju na lap topu, trebalo bi pre svega da obratite pažnju na sam računar. Ukoliko punite bateriju i radite na računaru, te primetite da se uređaj jače zagreva, isključite računar iz struje. Naime, zagrejavanje smanjuje životni vek baterije i ona brže slabi.

Osim vrućine, za bateriju je poguban i visoki napon, kakav se inače stvara u bateriji ako nastavi da se puni i nakon što je napunjena do kraja. Stoga, ako želite da održite bateriju što duže u životu, ili je punite kad je računar isključen, ili prestanite da je punite malo pre nego što se napuni u potpunosti.

I obratite pažnju na ono što vam signalizira program za upravljanje baterijom, ako je takav dostupan za vaš lap top. On vam može reći kada se baterija pregrejava ili koliko je još ciklusa punjenja/pražnjenja preostalo pre nego što budete prisiljeni da zamenite bateriju.

Appleovi računari su imuni na viruse

Godinama su Appleovi računari slovili kao „imuni na viruse“. Ali, nakon što je virus „Flashback“ zarazio oko 250 hiljada Mac računara, Apple je morao da prizna da ni njihovi računari nisu otporni na zarazu.

Istina je da su Appleovi računari manje izloženi virusima i hakerskim napadima jer se manje upotrebljavaju od računara koji koriste Windows kao operativni sistem. Ali kako se i broj Macova povećava iz godine u godinu, tako i oni postaju sve poželjnija meta.

Stoga bi i vlasnici ovih računara trebalo da instaliraju antivirusni program i da obrate pažnju po kojim internet stranicama pretražuju sadržaj, kako bi rizik od zaraze smanjili na najmanju moguću meru.

Što više piksela, to je bolja fotografija

Istina je da će kamera sa 16 megapiksela snimiti bolju fotografiju nego ona s 3 ili 6 megapiksela, ali to ne znači i da će i konačan rezultat biti bolji.

Hoće li na fotografiji koju ste napravili s kamerom od 16 megapiksela biti vidljiv svaki detalj, zavisi najpre od senzora kamere. Što je senzor veći, može da registruje više svetlosnih podataka i više detalja.

fotkanje

Tako možete imati kameru sa 20 megapiksela, ali ako je senzor veličine glave špenadle, sva ta gomila piksela neće doći do izražaja.

Kod mobilnih telefona, razlika je primetna i u zavisnosti od softvera koji se koristi za obradu fotografije u samom uređaju. To se najbolje vidi kad nakon ažuriranja sistema, fotografije „odjednom“ postanu mnogo čistije i detaljnije. U proseku je 10 megapiksela i više nego dovoljno za svakodnevnu upotrebu.

Za najbolje HD iskustvo, trebaju vam i najskuplji kablovi

Proizvođači kablova stalno izbacuju nove, „još bolje“ kablove koji bi trebalo da osiguraju savršeni zvuk i sliku. No, kod upotrebe HDMI kablova ta teza ne važi.

HDMI kablovi prenose digitalni signal koji ili prolazi kroz kabl ili ne prolazi. Stoga nije bitno da li imate kabl sa zlatnim konektorima ili onaj koji ste kupili u obližnjoj trgovini za male pare. Ako je ispravan i dobro spojen, prenosiće signal bez problema.

Izuzetak je ako vam treba kabl duži od 3-4 metra. Kako kod jeftinih kablova na većim udaljenostima može doći do slabljenja signala, za takve slučajeve možda ne bi bilo loše dati koji dinar više. Ali to i dalje ne znači da vam treba kabl sa zlatnim konektorima, osim ako baž želite da ga imate kod kuće.

Pražnjenje „kante za smeće“ briše dokumenta zauvek

Ako želite da obrišete neki dokument na svom računaru, poslaćete ga u „kantu za smeće“, a potom „kantu“ isprazniti i dokument je izbrisan. Nije baš tako.

Naime, kad korisnik isprazni „kantu za smeće“ na računaru, kompjuter nije fizički obrisao nijedan dokument sa svog hard diska. Računar je samo obrisao veze prema tom dokumentu i zabeležio da prostor na kojem se dokument nalazio može da ispuni nekim drugim dokumentom.

Kako biste u potpunosti obrisali dokument sa računara, potrebno je da napravite još jedan korak. Na Macu je potrebno odabrati ‘secure empty Trash’ opciju, dok će korisnici Windowsa morati da posegnu za specijalnim programima koji zaista uništavaju sve tragove dokumenta na računaru. No, i to ima svojih prednosti. Ukoliko ste neki dokument nehotice obrisali, verovatno ćete moći da ga vratite. Barem u teoriji.

Privatna pretraga štiti vašu privatnost

Gotovo svi internet pretraživači imaju mogućnost „privatnog“ ili „anonimnog“ pretraživanja. Iako vas uveravaju da kad uključite tu pciju pretražujete internet anonimno, to nije tačno.

Mada pretraživači tokom „privatnog“ surfovanja ne beleže informacije o tome koje stranice posećujete ili šta upisujete u obrasce, vaš internet provajder, ali i oglašivači konkretne web stranice i dalje mogu da prate šta radite na internetu.

Ako želite da zaista budete anonimni dok surfujete, potreban vam je „posrednik“ odnosno ‘proxy server’ poput Tora koji će maskirati vašu IP adresu i prikazati vas kao nekog drugog korisnika. Druga je opcija da koristite VPN, odnosno sigurnu vezu koja kodira sve podatke koje šaljete u svet i tako štiti vašu privatnost.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *