Verovali ili ne, Homer može da nas nauči dosta toga o naprednoj matematici. Na kraju krajeva, on je ipak zaposlen u nuklearnoj elektrani…
Autori lika (i dela) popularnog crtanog junaka Homera Simpsona često su u njegovim dogodovštinama ostavljali tragove matematičkih problema ili nagoveštaja zanimljivih podataka. Sve je počelo prvom specijalnom epizodom za Noć veštica, sada već davne 1995. godine, kada Homer u jednom trenutku prolazi kroz portal koji ga vodi iz njegovog, dvodimenzionalnog, u trodimenzionalni svet. U tom trenutku i animacija naravno postaje 3D, iako skupa za ono vreme, pa glava porodice Simpson prvo primećuje kako oko njega sve deluje skupoceno i vredno, i to ispod putokaza koji označava x, y i z ose tog prostora. Štaviše, kasnije u istoj epizodi Mardž Simpson pokušava da pronađe svog izgubljenog muža i zauzvrat dobija poduže objašnjenja od lika profesora Frinka o kompleksnosti i funkcionisanju multidimenzionalnih ravni.
U trenutku kada Homer Simpson prolazi kroz prolaz između dimenzija, oko njega plutaju heksadecimalni brojevi, koji preneseni u ASCII protokol ispisuju kratku rečenicu „Frink je glavni!“ (Frink rules). U predelu koji se prikazuje pred Homerom ispisuju se i lažni rezultati Fermeove teoreme, a to je tek početak matematičkog omaža samo u ovoj epizodi, a ta praksa nastavljena je u specijalnim epizodama i kasnijih godina.