Otkako je počelo praćenje leda oko Antarktika 1979. godine nije zabeležena tolika količina leda kao danas – u avgustu je uočeno rekordnih 18,6 miliona kvadratnih kilometara. U isto vreme na Arktiku se dešava upravo suprotna pojava, tamo se led topi alarmantnom brzinom – u septembru prošle godine zabeležena je rekordno mala površina leda, svega 3,42 miliona kvadratnih kilometara.
Ako je na delu globalno zagrevanje zašto se ono toliko razlikuje na dva zemljina pola? I da li to pokazuje da, kao što mnogi skeptici tvrde, nije u toku pregrevanje planete? Teško da je to u pitanju, bar sudeći prema podacima koje su UN nedavno objavile a koji sa sigurnošću od 95% tvrdi da je po sredi upravo promena klime na koju je uticao čovek.
Šta se dešava sa polovima objašnjavaju naučnici koji kažu da se Severni i Južni pol razlikuju po mnogo čemu, primera radi dok je na jednom leto na drugom je zima. Zatim, dok je Antarktik ogroman kontinent pod ledom, koji okružuje prsten zaleđenog morskog leda, Arktik je ledena kapa koja pluta po moru.
Za razliku od Arktičkog leda, onaj na Antarktiku je sezonski – formira se zimi i gotovo u potpunosti se otapa leti. Dakle, arktički led je mnogo ranjiviji prema zagrevanju okeana, a letnje oluje samo ubrzavaju otapanje.
Problemi Antraktika
Međutim, iako su nedavni trendovi pokazali da se Južni okean oko Antarktika zagreva, led oko ovog kontinenta se povećava. Jinlun Zhang, okeanograf iz Laboratorije za primenjenu fiziku u Sijetlu pretpostavlja da povećanju ledenog omotača doprinose jaki vetrovi oko Južnoj pola. Zbog njega se morski led brže kreće i pretvara u debele grebene koji se teže tope.
Ono što naučnici ne znaju je šta je uzrok ovim jakim vetrovima. Neki za njih krive promene u ozonskom omotaču, odnosno “teranje” oblaka koji su stajali iznad Južnog pola. Neki opet, poput Julienne Stroeve iz američkog Nacionalnog centra za sneg i led, kaže da je povećanje leda na Antarktiku u granicama prirodnih varijacija.
Arktik nestaje
Na Arktiku je s druge strane problem što more upija više sunčeve energije pa postaje sve toplije, što uzrokuje još brže otapanje leda. Naučnici strahuju da će se topljenje leda veoma ubrzati a to će negativno uticati na promene flore i faune, pre svega na planktone koji su osnova lanca ishrane. Ako je ugrožen osnovni izvor hrane, to će konačno osetiti i čovek, a ne samo polarni medvedi, zaključuju naučnici.
Izvor: Live Science