/ Nove tehnologije / Od sijalice do inteligentnog osvetljenja: Zbogom, Edisone
BiF Analize Čitajte B&F online

Od sijalice do inteligentnog osvetljenja: Zbogom, Edisone

This post has already been read 1468 times!

Od Edisona do današnjih dana sijalica je prosto bila sijalica – odvrneš, zavrneš i to je to – svetlosna industrija se menjala strahovito sporo. A onda se sa svetlećom diodom nedavno dogodio preokret koji je otvorio vrata pametnom digitalnom osvetljenju, nametnuvši glavnim proizvođačima oštru utakmicu u kojoj i tržište i kompanije koje ga opslužuju prolaze kroz brze metamorfoze. “Ono što se danas dešava je revolucija u ovoj industriji”, kaže Vojislav Radović, direktor Philips lighting Srbija. “Samo mašta određuje upotrebnu granicu LED i OLED osvetljenja”.

“Uvek me nasmeje jedna od prvih “Filipsovih” reklama. Na njoj je prekidač za svetlo, a pored njega poruka “ne treba vam šibica”. Kad se pojavilo električno osvetljenje, ljudi nikako nisu mogli da se priviknu da je dovoljno da pritisnu “jedno dugme” da bi se pojavila svetlost. Sada je faktički došlo do naredne revolucije u osvetljenju”, kaže Radović. “Navikli smo da imamo centralno osvetljenje, ali to će uskoro biti prošlost jer neće postojati konvencionalna sijalica. Imaćete svetiljku, bilo kog oblika, mesta i boje koju želite, i ona će svetleti onako kako vi želite.”

stari oglasi sijalice

Globalno otopljenje, strah od nestašice energenata i potraga za što većom energetskom efikasnošću na jednoj, i razvoj LED (Light Emitting Diode), i OLED (organskog LED) osvetljenja podržanog sofisticiranim softverom na drugoj strani, otvorili su fantastičnu priliku ovoj industriji. Prema Filipsovom istraživanju, 2008. godine je 93% osvetljenja bilo konvencionalno, a samo sedam posto je bilo LED osvetljenje. Dve godine kasnije udeo LED osvetljenja je udvostručen, a 2020. godine samo će jedna četvrtina osvetljenja podrazumevati konvencionalno osvetljenje. U samom “Filipsu” koji i dalje gro biznisa ima u konvencionalnom osvetljenju, premeštanje ka novim tehnologijama  odvija na korak brže od globalnih trendova. “Pred nama je izazov da velikom brzinom “izbacujemo” nove proizvode da bi smo ostali lideri. “Filips” je najveći svetski proizvođač rasvetnih tela i možete da zamislite šta za tako veliku proizvodnju znači preći na neku potpuno novu vrstu proizvoda i koncepta”, kaže Radović.

Na osvetljenje odlazi 19-20% ukupne energije koja se troši u svetu. “Teorijski gledano, kada bismo svo osvetljenje na svetskom nivou prebacili na LED postigla bi se ušteda od 130 milijardi evra na godišnjem nivou (u troškovima eksploatacije) – što je otprilike jednako troškovima 640 srednjih elektrana”, kaže Radović.

Za industriju osvetljenja, ovakav tempo je već – strahovito ubrzanje. “Filips” ulaže velika sredstva u razvoj LED tehnologije. Na nivou kompanije to je sedam odsto od obrta, procenat koji se investira u istraživanje i razvoj. “Ono što je zaista interesantno je – u ovom poslu sam već 17 godina pa imam nekog iskustva – to što je ranije posao bio takav da isporučite opremu na neko mesto, rasveta se namesti pod nekim uglom i svi možemo da idemo kući, to je završen posao. Osvetljenje je danas potpuno digitalizovano i kada isporučite opremu na neko mesto, time ste tek na početku posla koji treba da odradite. Da bi taj novi sistem radio on mora da ima softver i vrlo inteligentne jedinice koje komuniciraju između sebe, pa je naš posao sada, u poređenju s onim od pre nekoliko godina, sasvim drugačiji”, kaže Radović.

ge stari oglas sijalice

“Filips” se danas koncentriše na tri biznisa: brigu o zdravlju, male kućne aparate i osvetljenje. Novac ostvaren prodajom drugih delatnosti, kojima se “Filips” ranije bavio, uložen je u akvizicije. “Tako smo – što se tiče osvetljenja – kupili one kompanije koje kompletiraju naš biznis – imamo proizvodnju dioda, modula, svetiljki i kompletnih sistema. Kao i ranije, u konvencionalnom osvetljenju, i ovde imamo zaokružen proces u svojoj kući”.

Kule i gradovi

LED osvetljenje je prvo ušlo na tržište kao spoljno osvetljenje, što nije nimalo čudno. Kula Monparnas sa 56 spratova i visinom od 210 metara na kojoj su Parižani konvencionalno zamenili LED osvetljenjem danas koristi 90% manje energije nego pre, i troši onoliko struje koliko potroši deset stalno upaljenih kućnih pegli. “Mogućnosti za uštedu su enromne”, kaže Radović.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Pored manje potrošnje struje, glavnu karakteristiku koju ima LED osvetljenje je trajnost, što ga čini idealnim rešenjem za drumske i železničke tunele, industrije sa 24-časovnim ciklusom i mesta na kojima je montaža osvetljenja skopčana sa prekidima procesa ili je zbog nedostupnosti otežana. “Čitava umetnost je u tome kako da se odvede toplota koju LED izvori stvaraju, jer od toga zavisi njegova trajnost.”, kaže Radović.

Ta ušteda ipak i dalje ima visoku cenu koju u slučaju različitih potrošača rešava uz pomoć državnih podsticaja, ekonomskih stimulusa, plaćanje na rate, uz pomoć bankarskih kredita i finansijskog lizinga, zavisno od toga da li je reč o javnom ili privatnom finansiranju. U opticaju su novi poslovni modeli – otplata primerena uštedama u računima za energiju, javno privatno partnerstvo, fiskalni stimulusi i šeme vezane za smanjenje emisije ugljen dioksida.

Takvo finansiranje otvorilo je vrata zameni osvetljenja na putevima gde prema “Filipsovom” istraživanju oko jedne trećine osvetljenja u svetu datira iz 1960-ih, javnim i poslovnim zgradama koje koriste oko 60% ukupne energije za osvetljavanje i u 70% slučajeva koriste klasične sijalice, u tunelima, železničkim mrežama i muzejima. “Dizajnirali smo osvetljenje za holandski Rijks Museum gde nije nimalo svejedno kakvu temperaturu i kakva zračenja emituju rasvetna tela. Eksponati su potpuno bezbedni, kompletno osvetljeni LED osvetljenjem, nema suvišne toplote “, kaže Radović. U Srbiji je “Filips” sličnu opremu primenio u osvetljenju muzeju Srpske pravoslavne crkve.

led osvetljenje

Tilburg je bio prvi grad u Evropi koji je pre tri godine doneo odluku da potpuno pređe na LED osvetljenje. U jednoj instalaciji u Tilburgu, svetiljkama su dodati senzori prisutnosti, tako da se nivo osvetljenosti smanjuje kad nema prolaznika, a pojačava kada neko prolazi. “To znači da se svetlo koristi kada treba i u količini u kojoj je potrebno. Sa klasičnim izvorima svetla to niste mogli da uradite. Ako na momenat nestane napajanje, niste mogli odmah, pri ponovnom paljenju, da dobijete punu osvetljenost.”, kaže Radović.

Prvi “Filipsov” projekat uličnog osvetljenja u Srbiji sa LED svetiljakama bio je na Bulevaru Kralja Aleksandra u Beogradu. “Fiat je u Kragujevcu, uz saradnju s nama, instalirao u fabričkom krugu kompletno LED osvetljenje.”, kaže Radović.

Danas u Srbiji i Makedoniji oko 16% “Filipsove” prodaje čini LED osvetljenje, kod suseda delimično podstaknuto i ekonomskom cenom struje.

Vreme je za spavanje

Zahvaljujući softveru, osvetljenje je postalo nosilac komunikacije, pomoćno sredstvo u oporavku i “oruđe” koje svakog pojedinca pretvara u dizajnera sopstvenog prostora, uz pomoć sveprisutnih aplikacija za mobilne telefone sa kojima radi Filipsovo “Hue” osvetljenje za privatne prostore. “Meni se recimo najviše sviđa mogućnost da napravite svetlosni scenario za sobu u kojoj vam spava dete, da se svetlo lagano gasi a boje menjaju – to priprema dete za počinak, daje mu “znak” da treba da ide da opere zube pre spavanja, i pomaže mu da polako utone u san. Nema prekidanja igranja, molbi i ucena od strane deteta, a dobro je i za ustajanje – nema iznenadnih akcija tipa “ustaj, vojsko”, jer se svetlo lagano pali”, kaže Radović. Ista funkcija u bolničkim uslovima detetu može da simulira omiljene slike tokom teških i neprijatnih pregleda skenerom a mogućnost menjanja osvetljenja od hladnog ka toplom može psihički da olakša i “utopli” ambijent ordinacije, što je prirodan nastavak “Filipsovog” drugog fokusa na zdravstvenu negu.

Svetlu može da se “zada” da “glumi” da u kući ima nekog dok su ukućani na odmoru, da blinka kad stiže mejl, ili raste i pada cena odabranih akcija na berzi, prati otkucaje srca tokom vežbanja ili “oboji” prostor u bojama skeniranim  sa neke omiljene fotografije sa odmora.

Rečenicu s početka teksta – da je samo nebo granica – možda najbolje ilustruje prošlogodišnje zajedničko rešenje Filipsa i BASF-a sa OLED osvetljenjem, zahvaljujući kojem je krov automobila tokom dana transparentan tj. providan i omogućava nesmetan pogled na krajolik, a noću postaje rasvetno telo “u onoj meri u kojoj je to potrebno za ugodnu vožnju”, objašnjava Radović. “Izgleda kao prizor iz sci-fi filmova, ali nije, to je primenjivo rešenje za automobilsku industriju”.

Tanja Jakobi   B&F 98/99

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close