Odluka EU da podrži projekte koji su u sukobu sa ciljevima EU u oblasti zaštite prirode i klime, ozbiljan je udarac verodostojnosti EU kao pozitivne snage za zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi u zemljama zapadnog Balkana, kažu nevladine organizacije.
Nevladine organizacije iz celog regiona izrazile su ozbiljnu zabrinutost oko liste 35 prioritetnih energetskih projekata Energetske zajednice usvojene prošlog četvrtka na sastanku u Beogradu. Odluka EU da podrži projekte koji su u sukobu sa ciljevima EU u oblasti zaštite prirode i klime, ozbiljan je udarac verodostojnosti EU kao pozitivne snage za zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi u zemljama zapadnog Balkana, kažu nevladine organizacije.
Većina odobrenih projekata su ekološki i društveno štetni projekti elektrana na ugalj i velikih hidroelektrana. Nevladine organizacije ističu da je EU odobrila izbor projekata, koji su u sukobu sa ciljevima Evropske unije u oblasti zaštite biodiverziteta i smanjenja emisija CO2.
Razvoj i implementacija odabranih projekata Energetske zajednice biće prioritet tokom narednih godina, a finansiranje i bi trebalo da bude obezbeđeno od strane EBRD-a i EIB-a. Problematično je da su neki od projekata usmereni isključivo na izvoz električne energije umesto zadovoljavanja domaćih potreba, dok će drugi produžiti zavisnost regiona od uglja.
Među najkontroverznijim projektima su:
* Hidroelektrane Dabar i Dubrovnik II, BiH i Hrvatska
Izgradnja novih hidroelektrana u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (HE Dabar i HE Dubrovnik II) je vrlo složen prekogranični projekat koji prikuplja vodu iz sliva Neretve i Trebišnjice te ih preusmerava na obalu, zaobilazeći područja koja obično dobijaju te vode preko podzemnih veza. Ako budu realizovani u trenutnom obliku, ovi projekti će povećati zaslanjivanje na području delte Neretve i ugroziti poljoprivrednu proizvodnju u regiji, te izazvati presušivanje Parka prirode Hutovo Blato, močvare zaštićene Ramsarskom konvencijom i jednog od najvećih staništa ptica selica na Balkanu.
* Termoelektrana na lignit Kolubara B, Srbija
Izgradnja nove termoelektrane na lignit sa snagom 750 MW planirana je u zapadnoj Srbiji kako bi se iskoristile rezerve uglja u basenu Kolubare. Termoelektrana će godišnje prouzrokovati million tona dodatnih emisija CO2, dok će ukupne godišnje emisije tog postrojenja premašiti 8 miliona tona, količina koja predstavlja otprilike 25 % ukupnih emisija CO2 trenutne proizvodnje energije u Srbiji.
* Vetropark Dajc – Velipojë, Albanija
Albansko Ministarstvo za zaštitu životne sredine u više je navrata odbilo dati dozvolu za projekat jer se vetropark nalazi u Ramsarskom području u blizini Skadarskog jezera. Vetropark ne doprinosi razvoju obnovljivih izvora energije u Albaniji ili unutar elektroenergetskog sistema Energetske zajednice, i nije namenjen zadovoljavanju domaćih potreba po održivoj energiji nego za izvoz energije u Italiju.
* Hidroenergetski sistem na Drini, BiH/Srbija/Crna Gora
Hidroenergetski sistemi Gornja i Srednja Drina koje čini ukupno 7 hidroelektrana ozbiljno će ugroziti hidrologiju predivne reke Drine, uključujući i neke od najvrednijih područja biološke raznolikosti poput reke Tare i njenog kanjona. U isto vreme, ovi projekti će imati nepopravljive negativne uticaje na lokalne zajednice koje žive pokraj rijeke. Lokalna i nacionalna ekonomija neće imati velike koristi od energije proizvedene u tim hidroelektranama jer će se većina energije izvoziti u Italiju, još posebno u slučaju hidroelektrana na Srednjoj Drini.
* Dalekovod Pljevlja – Lastva, Crna Gora i Italija
Ovaj dalekovod treba da se priključi na podvodni energetski kabel između Italije i Crne Gore, i imaće značajne uticaje na životnu sredinu, a neki delovi zemlje će se zauvek promeniti. Sa gotovo sigurnim stečajem fabrike aluminijuma KAP kao najvećeg potrošača električne energije u zemlji, Crna Gora može zadovoljiti sve domaće potrebe, pa su svi novi projekti isključivo orijentisani na izvoz, što otvara pitanje kakve će koristi od ovih projekata imati stanovnici Crne Gore.
Izvor: Kontrapress