Home TekstoviB&F Plus Finska, neobičan slučaj na severu Evrope: Miran san u zemlji hiljadu jezera

Finska, neobičan slučaj na severu Evrope: Miran san u zemlji hiljadu jezera

by bifadmin

Poslovni debakl Nokije, nacionalnog ponosa Finske i njenog značajnog ekonomskog oslonca, nije uništio miran san njenih građana. Ispostavilo se da ova mala zemlja u mnogo čemu ima jedinstven pristup rešavanju problema, koji joj je omogućio da i bez Nokije održi daleko bolji standard u odnosu na mnoge zemlje evrozone.

Kada se u jednoj maloj državi sa 5,4 miliona stanovnika razvije globalna kompanija koja postigne takav uspeh na svetskom tržištu da postane poznatija od same zemlje iz koje je potekla, onda je opravdano strahovati da njeno posrnuće može ozbiljno da ugrozi nacionalnu ekonomiju. Ali priča o Finskoj i Nokiji po svoj prilici neće imati takav ishod, uprkos pokazateljima da je računica između njih od sjaja stigla do očaja. Vrednost doskorašnjeg telekomunikacionog giganta, koji je osnovan u Finskoj 1865. kao proizvođač papira, a 2010. sa prihodom od 25 milijardi dolara bio proglašen za drugu najuspešniju evropsku kompaniju i obezbeđivao gotovo trećinu ukupnih finskih ulaganja u istraživanja i razvoj, strmoglavila se sa 400 milijardi dolara u 2.000-toj godini na 14 milijardi prošle godine. Nokija je 2.000. godine doprinosila BDP-u Finske sa 4%, danas je to manje od 1%; na nju je još 2007. otpadalo 23% svih naplaćenih korporativnih poreza u državi, danas je to manje od 2%; u 2.000-toj, Nokija je u opštinski budžet grada u kojem joj je sedište uplatila 56 miliona evra, a prošle godine svega milion. Pre dve godine gotovo 70% Finaca je koristilo samo Nokijine proizvode, danas to čini oko 45% stanovnika.

nokija

Nokiu na internetu zbog njenog kvaliteta i jačine ali do skora i zastarelog softvera često nazivaju “ciglom”

Nokija više nije kompanija koja zapošljava već koja otpušta na hiljade radnika, koja je zatvorila skoro sve fabrike u Evropi i rasprodala nekretnine. I dok analitičari spekulišu da će kompanijanaredne godine preći na softver i usluge – Finska je sa prosečnim BDP po glavi stanovnika od 45.000 dolara i dalje veoma visoko kotirana na globalnom tržištu, i trenutno je jedina država evrozone kojoj su sve tri agencije za ocenu boniteta (Moody’s, Standard & Poor’s i Fitch) dodelile najviši mogući rejting (AAA). Ironija po Nokiju nije samo to da je u amanet Finskoj ostavila više od 300 firmi koje su osnovali njeni bivši programeri, već i činjenica da je upravo ova kompanija bila jedna od glavnih „zvezda” koje su Finsku izvele iz prethodne krize početkom devedesetih godina prošlog veka, jedne od najgorih u istoriji ove zemlje.

Podela krize na ravne časti

Mere koje je Finska tada preduzela za spasavanje nacionalne ekonomije, pouke koje je iz toga izvukla i njen jedinstveni obrazovni sistem, razvijan četiri decenije, značajno su uticali da ova „zemlja hiljadu jezera” iskaže zavidnu ekonomsku otpornost ne samo prema posledicama poslovnog debakla njene doskora najuspešnije nacionalne kompanije, već i u traženju rešenja za novu, globalnu krizu. Vlada je, između ostalog, najavila novih milijardu evra vredan start up program, koji uključuje deset fondova koji će uložiti u 100 kompanija, čime bi u narednih pet godina trebalo da se obezbedi 6.000 novih radnih mesta i umanji stopa nezaposlenosti od oko 8%. Najsevernija članica evropske monetarne unije ovim programom želi da privuče privatne investitore, kako bi novootvorenim preduzećima ojačala privredu, a da pritom ne uveća deficit. Vlada obećava da će ulagači koji budu investirali u nove venture fondove imati veliki udeo u budućoj zaradi tih kompanija.

finska

Prema podacima OECD-a, Finska ulaže 0,05% BDP-a u razvoj novih malih, prvenstveno tehnoloških firmi i po tom pokazatelju je druga u svetu, iza Švajcarske i ispred SAD i Izraela, u kojima, međutim, tehnološko i liderstvo u inovacijama obezbeđuju izuzetno razvijene mreže venture capital fondova. Iz Finske su potekla neka od najpoznatijih start up preduzeća na svetu, koja su iznedrila računarski operativni sistem Linux, ili kao što su Supercell i Rovio (kompanija koja je kreirala igricu Angry Birds). Ova dva finska start up-a danas zajedno zarađuju više od prodaje igara za iPhone i iPad od diva industrije video igara Electronic Artsa.

Finska je uspela da razvije jednu od najpoznatijih škola dizajna na planeti, kao i da spase nacionalnu brodogradnju koja, uprkos konkurenciji iz Azije, proizvodi najveće kruzere i brodske motore na svetu, pa čak i nuklearne ledolomce za rusku flotu. Pored kompanija koje se bave visokim tehnologijama, veoma dobro posluju hemijska, drvna i metalska industrija. Za razliku od većine razvijenih zemalja, teret krize je podeljen između radnika i menadžera, jer održavanje nivoa domaće potrošnje ima podjednako važan tretman kao i izvoz. Zbog nezavidne ekonomske situacije većine zemalja evrozone, Finska je intenzivirala privrednu saradnju sa Rusijom. Izvozni zaokret ka ruskom tržištu potvrđuju i podaci o spoljnoj trgovini u prvih pet meseci ove godine, prema kojima je ukupni izvoz opao za 4%, ali je za isto toliko uvećan izvoz u Rusiju, koji se u protekloj deceniji utrostručio.

Najbolju prođu na ogromnom ruskom tržištu imaju mašine i oprema za rudarsku industriju, preradu drveta, hemijski proizvodi – i, još uvek, Nokijini mobilni telefoni. Rusko tržište se pokazalo kao spas i za velike finske kompanije kao što su maloprodajni lanci Kesko i Stokman. Kesko, koji kontroliše oko 35 odsto trgovine prehramebnim proizvodima i kompjuterskom tehnikom, otvorio je u Rusiji pre par meseci drugi veliki prodajni punkt, a namerava da otvori još osam u naredne tri godine. Za razliku od širenja na ruskom, ova kompanija je na domaćem tržištu bila prinuđena da smanji obim poslovanja, umanji procenu poslovnog prihoda u ovoj godini i otpusti stotine zaposlenih. I kompanija Stokman je krajem prošle sedmice saopštila da je ostvarila neočekivan rast operativnog prihoda zbog uspešnog rada na ruskom tržištu, što je „pokrilo“ nezadovoljavajuće poslovanje u Finskoj.

Ruska glad za finskim nekretninama

Domaći ekonomisti su uglavnom saglasni da je saradnja sa Rusijom dugoročno značajna za rast nacionalne privrede, a na intenziviranje ekonomskih odnosa ukazuju i u Moskvi, ističući i činjenicu da je ruska državna kompanija Rosatom nedavno postala glavni kandidat za isporuku reaktora za finski konzorcijum Fenovoima. Rosatom je najavio da će u taj projekat uložiti četiri do šest milijardi evra, a evidentno je povećanje aktivnosti i drugih ruskih investitora, kao i broja ruskih turista koji je minule godine dostigao 3,6 miliona, što je približno polovina svih stranaca koji su boravili u najsevernijoj članici EU. Neki veliki trgovački lanci u Helsinkiju su, zbog prave navale ruskih kupaca, počeli da prodaju robu za rublje, a jedno istraživanje koje su obavili stručnjaci finske vlade pokazuje da ruski građani mogu utrošiti na kupovinu nekretnina u Finskoj do 2030. godine najmanje 2,4 milijarde evra. Među članovima finskog parlamenta postoji, međutim, podozrivost oko prodaje nekretnina ruskim kupcima, i više od polovine pripadnika tog zakonodavnog tela smatra da za takav biznis treba uvesti izvesna ograničenja.

helsinki

Naravno, „Suomi” – kako glasi naziv države na finskom nije zemlja bez mana. To je ujedno i društvo drugačijeg mentaliteta koji mnogi stranci, pogotovo oni izvan skandinavskog kulturnog kruga, doživljavaju kao hladan i otuđen. Alkoholizam i depresija (koju neki povezuju s klimatskim uslovima), veoma su izraženi društveni problemi, a stopa samoubistava jedno vreme je bila među najvišima u Evropi, što je gorak paradoks u priči o društvu blagostanja i napretka. Ipak, prema najnovijim podacima OECD-a, poslednjih godina broj samoubistava je smanjen za više od 40%, ali je zato stopa ubistava i dalje relativno visoka – čak 140% viša nego u susednoj Švedskoj.

Sa druge strane, mnoga međunarodna istraživanja pokazuju da su Finci svesni činjenice da im je veoma dobro u poređenju sa ostalim evropskim zemljama. Porezi su naspram ostalih skandinavskih zemalja umereni, što omogućava dostupne cene osnovnih namirnica. Srednja klasa je stabilna, rizik od kašnjenja u plaćanju je minimalan, majke imaju najbolju socijalnu zaštitu… Umesto favorizovanja luksuza i potrošačkog mentaliteta na ceni je zdrav razum, koji je i omogućio Finskoj da na oskudnim resursima izgradi uspešno društvo.
Vladimir Adonov
broj 100, septembar 2013.

Pročitajte i ovo...