/ Novi brojevi / Biznis & finansije 102/103: Mala i srednja preduzeća – Američki san i srpska java
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis & finansije 102/103: Mala i srednja preduzeća – Američki san i srpska java

This post has already been read 1524 times!

msp mala slikaPre krize su bila mašina za proizvodnju radnih mesta, a danas nisu ni sunđer koji bi mogao da pokupi prekipele sa biroa za zapošljavanje. Uporedo sa globalizacijom, mala i srednja preduzeća beleže trend usitnjavanja i smanjenja broja zaposlenih jer veličina tržišta, barijere u poslovanju i dostupnost kredita mnogo više pogoduju velikima. Međunarodni finansijeri i mnoge vlade pokušavaju da isprave ovu anomaliju nudeći preduzetnicima povoljnije uslove finansiranja i mogućnost da drugi put počnu pametnije. Ne i vlada Srbije, gde je naoko veliki broj preduzetnika – 61 na 1000 stanovnika – uglavnom rezultat nužde da se nađe kakvo takvo uhlebljenje, i gde samo petina malih i srednjih preduzeća proizvodi, a manje od pet odsto izvozi. Oni domaći preduzetnici koji prežive nenaklonjenu im državu suočavaju se sa planetarnim problemom: manjkom kvalitetnih kadrova i opasnošću da uvodeći svetske standarde ne izgube autentičnost.

Periskop

8. Porto, portugalsko ogledalo krize: Sedela sam pored reke, prala sam
Grupa mladih nezaposlenih arhitekata došla je na ideju da za turiste organizuje šetnje kroz Porto kakav verovatno nikada ne bi upoznali: propale firme, jeftine krčme u kojima se okupljaju nezaposleni, zapuštene ulice u koje više ni lokalci ne zalaze. Njihov cilj je da javnosti pokažu kako mere štednje i povećani porezi na koje je Portugal primoran nisu samo brojke iz ekonomskih biltena već rezovi koji pogađaju žive ljude i narušavaju vezivno tkivo društva.

10. Evropska kohezija i razmenjivi sektor privrede: Gde je tanko, tu se i kida
Da li je narušeno tkanje Evrope dodatno popustilo na njenoj periferiji? U studiji u kojoj su se bavili strukturnim prilagođavanjem ekonomija i jediničnim troškovima rada pre i tokom krize, istraživači Bečkog instituta za ekonomske studije došli su do zaključka da se zemljama centralne Evrope višestruko isplatilo jačanje sektora proizvodnje, ali su se u mnogim drugim državama pukotine između Severa i Juga dodatno produbile.

12. Kako je “velika zalivska trojka” postala vodeća globalna sila u avioprevozu: Optužujem noć
Za dve godine međunarodni aerodrom u Dubaiju preuzeće od Hitroua primat najvećeg svetskog čvorišta po broju inostranih putnika i tako zacementirati „veliku zalivsku trojku“ – Emirate (Emirates), Etihad i Katar Erlajns (Qatar Airlines), kojima su srećno pozicionirane vazdušne luke, baza i odskočna daska – kao vodeće globalne avio prevoznike 21. stoleća. Mnogi faktori doprineli su tom usponu, mada su prihvatanje rizika i dalekovido ulaganje u linije ka tržištima u razvoju, koje su etablirani globalni prevoznici zanemarili, verovatno njihovi najsnažniji aduti.

Biznis

14. Privatni fondovi i preduzeća u restruktuiranju: Baš trulo
Investicioni fondovi u Srbiji dosad su ulagali samo u dobre kompanije. Postoji i takva vrsta ovih fondova koji se bave problematičnim preduzećima, čije su obaveze veće od imovine i imaju negativan kapital, i koje kao potencijalne kupce najavljuje Ministarstvo privrede. Ipak, malo je naših firmi na listi od 153 preduzeća u restrukturiranju uspelo da očuva kontinuitet proizvodnje i poslovanja, što je osnov bilo kakvog interesovanja takvih fondova.

18. Male pivare u Srbiji: Pena sa uskusom gorčine
Za razliku od zemalja zapadne Evrope, gde veliki proizvođači kupuju male pivare dopuštajući im da rade na lokalnom tržištu po svojoj recepturi i pod sopstvenim imenom, vlasnici malih pivara u Srbiji se žale da su im šanse u konkurenciji sa multinacionalkama i nelogičnim državnim propisima gotovo nikakve. Zato neki predlažu da formiraju udruženje koje bi pariralo velikim proizvođačima i izborilo se sa državom za podsticajniju regulativu.

20. Kako (pre)vrednovati otpad: Disciplina nosa
Zahvaljujući ekološkim merama i stimulativnim zakonima, otpad je od balasta i zagađivača životne sredine postao predmet trgovine, prerade, poželjan izvor energije i saveznik klimatologa. Bugarska, Rumunija a možda uskoro i Srbija mogle bi – zahvaljujući značajnim resursima smeća – postati zlatno tele evropske energetike.

Finansije

22. Šta ECB može da učini za evropsku mašinu zapošljavanja: Kada je malo dovoljno veliko
Senka Japana više nije nad Evropom! Ako je neko mislio da nikad nije ni bila, neka pogleda unazad, bar do novembarskog sastanka Evropske centralne banke, kada je referentna stopa smanjena, uz strah da se evropska monetarna unija suočava sa japanskom „izgubljenom decenijom“. Mada je u međuvremenu taj strah odagnan, druge evropske glavobolje nisu. Jedna od njih je i kako finansirati rad malih i srednjih preduzeća. Kad se pogleda celina problema, lako je shvatiti da je i ono što je malo dovoljno veliko da baci novu senku na stari kontinent.

26. Uz loša preduzeća i loše banke sve više opterećuju budžet: Pogodi ko je u tvom džepu!
Prema podacima Fiskalnog saveta od 2012. do 2014. godine, ukupni troškovi državnih intervencija za spasavanje loših banaka popeće se na oko 800 miliona evra, od čega će 350 miliona biti pokriveno novim zaduživanjem. Sve ove obaveze neće se videti u budžetu za iduću godinu, ali će itekako biti vidljive od 2015. kada će cehovi lošeg upravljanja bankama u tranšama dolaziti na naplatu poreskim obveznicima, zajedno sa još većim troškovima nereformisanih javnih i državnih preduzeća.

Temat

31. MSP i globalizacija: Što veće tržište, to manje firme
Uporedo sa globalizacijom tržišta evidentan je kontradiktoran trend sve većeg usitnjavanja preduzeća i smanjenja broja zaposlenih, što je kriza dodatno pojačala. Međunarodni finansijeri ali i mnoge države pokreću dodatne programe kreditiranja MSP, uključujući i najnovije “grupno finansiranje”, kako bi pokušale da smanje rastuću nezaposlenost, posebno među mladima. Međutim, pokazatelji IFC da više od trećine svetskih poslodavaca ne mogu da nađu odgovarajuće kadrove uprkos porastu radno sposobnih za 45 miliona svake godine, i novije studije o promeni trendova u zapošljavanju i u velikim kompanijama, ukazuju da je poblem otvaranja novih radnih mesta složeniji od pitanja dostupnosti izvora finansiranja.

34. ANKETA – Prednosti i rizici globalizacije za MSP u Srbiji: Metar za kvalitet i mane

36. Finansiranje MSP u Srbiji: Zašto su male firme šansa za banke?
Zašto bi banke proširile ponude proizvoda i usluga za MSP? Najpre, tu ima i profitnog i razvojnog potencijala, koji može značajno da kompenzuje rizik i veće troškove finansiranja. Potom, veća konkurencija u tradicionalnim segmentima finansijskih usluga stvara pritisak na banke da istražuju nove segmente tržišta koji su do sad bili van njihove sfere interesovanja. Konačno, banke su primorane da povećaju diversifikaciju usled prevelike izloženosti pojedinačnim klijentima.

40. ANKETA – Bankari o finansiranju MSP u Srbiji: Proizvodnja je ozbiljna šansa

42. Biti proizvođač u Srbiji: Dok drugi diskutuju, oni rade
Proizvođači su danas u Srbiji „u modi“. Političari, ekonomisti, obični građani – svi imaju svoje mišljenje o tome kako preko proizvodnje revitalizovati industriju. Naši sagovornici, koji posluju u uspešnim preduzećima srednje veličine, nemaju mnogo vremena za ćaskanje o „opštim mestima“. Mada rade u različitim industrijama, njihova iskustva kako opstati u nezahvalnom poslovnom ambijentu su slična, kao i problemi i predlozi kakva podrška im je potrebna.

44. Tolerancija na preduzetnički neuspeh: Stigma ili druga šansa?
Čuvenu izjavu Henrija Forda da je „neuspeh šansa da se počne ponovo, ali mnogo inteligentnije“, potvrđuje i statistika da preduzetnici imaju veće izglede da uspeju u drugom pokušaju. Uprkos tome, u većini kultura poslovni neuspeh se doživljava kao prepreka za buduće poduhvate, ili čak kao stigma – gubitak poštovanja i reputacije, koji obeshrabruje ne samo one koji nisu uspeli već stvara daleko širi osećaj inferiornosti u celom društvu.

46. Srbija, pravo preduzetnika na grešku: Pa šta?
Ako je reč o brutalnosti posledica kada preduzetnik ne uspe, bojim se da razlike nema bez obzira na to o kakvom društvu je reč. Ali, ako je reč o ulaganju truda da se preduzetnicima uopšte – a posle neuspeha naročito – pomogne, razlika je uočljiva i nije pohvalna za naše društvo.

48. Udruživanje preduzetnika: Svi za jednog
Već godinama se lamentira nad problemom kako male firme objediniti u efikasno udruženje koje bi im omogućilo da značajnije utiču na donošenje odluka lokalnih i državnih vlasti koje su vezane za njihovo poslovanje. Kako se izboriti za povoljnije takse, bolje komunalne usluge, aktivno učešće u razvoju industrijskih zona ili rešavanje problema nedostajućih kadrova, pokazuje iskustvo udruženja preduzetnika u beogradskom komšiluku – Staroj i Novoj Pazovi.

50. Preduzetništvo u obrazovanju: Škole koje su naučile da pecaju
Mada i dalje retke, u Srbiji postoje obrazovne ustanove koje su dokazale da uprkos nedostatku državnog sluha za realnost i nedostaku novca iz budžeta, lično angažovanje male grupe ljudi može biti od višestruke koristi za đake, za škole ali i za lokalne privrede i zajednice iz kojih one potiču.

53. Tabele: Mala i srednja preduzeća po poslovnom prihodu i po dobiti

Intervju

62. Tarik Ali, pisac i politički aktivista: Političari su loša roba za masovnu upotrebu
Isti ljudi su na vlasti u čitavoj Evropi – oni su robovi velikih banaka i međunarodnih korporacija, isto se ponašaju i govore, a posledica neoliberalizma je sistem visoke ali dobro prikrivene korupcije sa demokratskim elementima: „dozvolićemo ti da imaš svoje male demokratske rituale i glasačko pravo sve dok si miran i ne činiš ništa što bi ugrozilo sistem“. Na Balkanu je to poprimilo razmere krajnje parodije – to je, zapravo, pod lupom uveličano stanje koje je trenutno prisutno u čitavoj Evropi, kaže u razgovoru za B&F, Tarik Ali, pakistanac iz Londona, čuveni levičarski aktivista i pisac. On je uveren da je organizovano suprotstavljanje takvom stanju moguće, iako zvuči utopijski.

Skener

66. Kako male firme zadobijaju poverenje velikih: Dobar glas se i preko okeana čuje
Uspeh ne određuje veličina firme već visok nivo znanja i profesionalnosti za koje se, zahvaljujući preporukama, brzo pročuje i preko okeana – iskustvo je vršačke EuroCons Grupe, koja je pre deset godina započela rad sa jednim zaposlenim. Danas posluje sa 136 firmi i zastupnik je 19 evropskih i američkih kompanija, lidera u svojim branšama.

68. Ekološke torbe od iskorišćenih bilborda: Unikat i predrasude
Socijalno preduzeće EkoBag, koje proizvodi unikatne torbe i druge modne i praktične predmete od recikliranih reklamnih materijala, osim sa ekonomskom krizom, mora da se bori i sa domaćim predrasudama: najbolji klijenti su im velike kompanije u stranom vlasništvu, dok većina domaćih potrošača, uključujući i mlade, nije zainteresovana za proizvode dobijene na ovaj način, i pored cene koja je višestruko pristupačnija nego na zapadnim tržištima.

70. Pregovori s EU i zaštita životne sredine: 14 gnevnih ljudi
U poslednjem izveštaju Evropske komisije jasno je upozoreno da je oblast očuvanja životne sredine u Srbiji – poglavlje o kojem naša zemlja, u okviru predpristupnih pregovora, treba da započne razgovore u drugoj polovini iduće godine – potpuno zapuštena, i da smo ocenjeni jedinicom. Za Beograd to znači da će svaka divlja i neodgovorno napravljena kanalizaciona mreža i nerešeno prečišćavanje otpadnih voda doći pod lupu 14 zemalja koje pripadaju slivu Dunava i koje ga koriste kao izvorište. Ali, možda je ipak najbolje da počnemo od Save…

72. Sindikati i nevladine organizacije, saveznici ili ravnodušni jedni prema drugima: Grad gori a nama se nećka
Otpor Miloševiću i učešće u izgradnji demokratskog društva 2000-tih pokazali su da sindikati i civilno društvo mogu uspešno da sarađuju i ostvare politički uticaj. Danas oni imaju niz zajedničkih tema i poslova – od borbe protiv enormne socijalne nejednakosti, eksploatacije, ugnjetavanja i diskriminacije, a za ljudska prava, demokratizaciju, solidarnost, pravnu državu i rešavanje ekoloških problema, ali je njihov socijalni i politički uticaj minimalan, kapital anuliran niskim poverenjem radnika i građana, a primeri uspešne saradnje nedovoljni.

Nove tehnologije

76. Novi informatički poredak: Velika trka, još veća zbrka
Najveći globalni izazov za male lokalne IT firme predstavljaju tako velike i brze promene u strategijama vodećih IT igrača da ih je sve teže predvideti. Dramatični rezovi u poslovnom modelu i prestrojavanja u potpuno drugu delatnost zbunjuju učesnike na tržištu u pogledu ishoda: da li će uskoro sve velike IT kompanije ličiti jedna na drugu, ili smo, pak, svedoci tektonske preraspodele snaga u ovoj industriji.

Nauka

78. Kako siromaštvo opterećuje mozak: Noć posle teškog dana
Studija istraživača sa Prinstona, Harvarda i Univerziteta Vorvik opovrgava duboko uvreženo shvatanje da su siromašni sami zaslužni za to što su na dnu lestvice i sugeriše da smo tokom ove recesije izgubili ogromnu količinu kognitivnih sposobnosti ljudi koji su izgubili posao i zapali u oskudicu. Nije reč o stresu već o “ograničenom kognitivnom opsegu” kojim kao ljudska bića raspolažemo i koji nas, kad smo ophrvani brigama, izmučeni nesanicom i naporima da sastavimo kraj sa krajem, izdaje.

Koktel

82. Preduzetni meštani Rebelja u potrazi za novim domaćinima: Selo na dar
Meštani sela podno Medvednika zabacili su mamac vredan 300 evra i privukli na desetine budućih komšija spremnih, bar na rečima, da podignu brvnare vredne nekoliko hiljada evra, gaje ovce i razvijaju turizam. Ali koliko će to novo seosko preduzetništvo uspeti zavisi od mnogo faktora. Jedan od njih je planski pristup države koja bi trebalo da odluči kojim bi gotovo napuštenim naseljima dala „jaču struju“, više vode i put.

86. Tamara Vučković, v.d. direktora JDP-a: Nije nacionalni status biciklo da ti ga ukradu
Kada se u umetnosti delimo na podobne i nepodobne, kada ograničavamo slobodu izražavanja, kada je kriterijum pripadnost nekome ili nečemu, kada je neko poželjan ili nepoželjan zbog svojih stavova, a ne onoga što stvara, onda umetnosti više nema, kaže v.d. direktorke Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) Tamara Vučković. U borbi za svoj komad umetnosti, JDP nove predstave finansira iz sopstvenih sredstava i služi se modernim marketinškim alatima da poveća prihode, zahvaljujući čemu je prodaja karata ove godine porasla za 35%.

Komunikacije

88. Prijateljstvo – potcenjen životni resurs: Jedna duša u dva tela
Dok potraga za životnim partnerima postaje sve komplikovanija, uloga prijateljstva u našoj kulturi postaje sve značajnija. Mnoge naučne studije ukazuju na jedan često “autsajderski” i potcenjeni uticaj prijateljstva na naše ličnosti, navike, fizičko zdravlje, pa čak i naše šanse za uspeh u životu.

Reprint

92. Šumska obdaništa, novi pristup vaspitavanju dece: Gore, gore cipelice moje
Radikalni povratak prirodi kroz šumska obdaništa, u kojima je deci dozvoljeno da se bez nadzora vaspitača pentraju po drveću i igraju vatrom, proširio se poput požara širom zemlje. Da li će koncept „Waldkindergartena“ postati sledeći izvozni uspeh Nemačke, pita se Špigl.

Vremeplov

94. Mitovi o srednjovekovnoj kuhinji: Pićence od zore, radi živosti tena
Između predstava o brdima pečenja pod kojima se lome stolovi i neprekidnog gladovanja, istina o ishrani u srednjem veku je negde na sredini: u proseku se jelo dovoljno, ali loše. Ključna namirnica je bio hleb, ostala hrana se tretirala kao „ono što se jede uz hleb“, a vino se pilo od jedne do tri litre po osobi dnevno, uključujući žene i monahe!

Otisak

98. SAD – Iran: Mržnja iz računa
Američki predsednik Obama je maja 2013. predložio skidanje sankcija Iranu, izuzev za strateške i vojne tehnologije. Po prvi put u svojoj istoriji Islamska republika Iran potpisala je 23. novembra jedan ugovor sa SAD.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close