Close
/ B&F Plus / Dejan Papić, Laguna: Knjiga prkosi krizi
BiF Analize Čitajte B&F online

Dejan Papić, Laguna: Knjiga prkosi krizi

Marko Miladinović on 15/12/2013 - 11:20 in B&F Plus

This post has already been read 1703 times!

Ekonomska kriza je u poslednjih nekoliko godina obaranjem cena lokala „nenamerno“ pomogla i širenju domaćih knjižarskih lanaca, a geografska raspodela novih knjižara direktno je povezana sa ekonomskom moći stanovništva. Zato ne treba da čudi da se polovina od ukupnog broja knjižara nalazi u Beogradu, kaže za „Biznis TOP“ direktor izdavačke kuće „Laguna“, Dejan Papić.

Naš sagovornik je po struci kompjuterski programer i u svet knjiga se otisnuo bez ikakvog prethodnog iskustva u izdavaštvu. Petnaest godina je bilo potrebno da pređe put od malog izdavača sa dva objavljena naslova, do jednog od vodećih učesnika na srpskom tržištu koji okuplja pod istim krovom preko 130 domaćih autora, u proseku objavljuje više od jednog naslova dnevno, i u svom Klubu čitalaca ima preko 250.000 članova.

knjige

„Do poslednjeg trenutka nismo znali da li će biti održane naše prve dve konferencije za štampu zbog presudnih političkih događaja i najave bombardovanja. Pokazalo se, međutim, da je taj istorijski trenutak bio zapravo povoljan za pojavu novih izdavača, jer su oni mogli lakše da nađu svoje mesto na tržištu usled velikih problema sa kojima su se borili dotadašnji veliki državni izdavači.

Trebalo je biti fleksibilan i otvoren za nove ideje, pa polako otvarati sve veći prostor za naša izdanja. Prvih nekoliko naslova koje je „Laguna“ objavila bile su knjige Terija Pračeta, iz žanra fantastike, i one su se dovoljno dobro prodavale da isplate svoje izdavanje i eventualno još prvog narednog naslova.

Ali uvek je potrebna i doza sreće, kaže Papić. Prvi veći uspeh i podstrek za širenje došao je sa knjigama „Čovek i dečak“Tonija Parsonsa“ i „Devojka sa bisernom minđušom“ Trejsi Ševalije. Oko kupovine autorskih prava za „Devojku“ su se premišljala još dva-tri domaća izdavača, ali su oni sumnjali da će priča smeštena u Holandiju XVII veka biti dovoljno atraktivna domaćim čitaocima.

„Nikad ne možete unapred da znate kako će koja knjiga biti primljena kod domaćih čitalaca, budući da smo imali različita iskustva – neke knjige koje su bile izuzetno uspešne i čitane u svetu, ovde upkros svim našim pokušajima, nisu imale većeg odjeka, i obrnuto. Svetski trendovi se ne poklapaju uvek sa željama naših čitalaca. Da je tako, posao izdavača kada je u pitanju strana literatura bio bi znatno olakšan. Postoje čitavi žanrovi koji ovde nisu dovoljno popularni, a u svetu su među najtiražnijim, kao što je npr. „tinejdž literatura“. To ne znači da kod nas tinejdžeri uopšte ne pokazuju interesovanje za knjige, već pre biraju neke druge žanrove –epsku i naučnu fantastiku. Srpski čitaoci često imaju istančaniji ukus od evropskog proseka, jer neki „krimići i ljubići“, koji u svetu postižu velike tiraže, ovde mogu u najboljem slučaju da budu isplative knjige za objavljivanje, ali ne i najveći hitovi“, ističe Papić.

Prema njegovim rečima, da biste skrenuli pažnju čitalaca na vredne knjige, to morate učiniti i uz pomoć marketinga, i to važi za domaće tržište isto koliko i za tržišta razvijenih zemalja. Drugi kanal reklamiranja, ali ne manje važan, sledi kada zadovoljni čitaoci počnu jedni drugima da preporučuju knjigu.

Njihovi zathevi se puno razlikuju od zemlje do zemlje, pa su, primera radi, u Velikoj Britaniji sada aktuelne obimne knjige sa raskošno dizajniranim koricama, dok Francuzi preferiraju nešto tanje naslove sa jako svedenim, gotovo nepostojećim dizajnom. „Što se Srbije tiče, tu ekonomski uslovi imaju presudnu ulogu, pa primat imaju izdanja sa mekanim povezom. Tek ako ona budu zaista uspešna, onda se isti naslov štampa i u tvrdom povezu, što je obrnuta praksa u odnosu na zapadnu Evropu i Sjedinjene Države.

Takođe, sve je primetnije širenje ponude na nekonvencionalnim mestima, kao što su supermarketi, pumpe ili prodavnice poklona – sve više smo prinuđeni da prilazimo čitaocima jer medijskog prostora nema dovoljno, a ukupna produkcija je ipak velika za relativno malo tržište”, naglašava Dejan Papić.

Dobro balansiranje između najkomercijalnijih naslova i onih koji zavređuju pažnju probranog dela čitalačke publike je praksa koju upražnjavaju i najveći svetski izdavači, naglašava naš sagovornik. „Da bi „Laguna“ pokrila troškove objavljivanja jedne knjige potrebno je da prosečno proda više od 1.000 njenih primeraka, ali ne može se očekivati od svake knjige da postane bestseler, niti uopšte isplativa, pa često prodaja najtiražnijih naslova pokriva objavljivanje nekoliko manje profitabilnih izdanja. Za neke knjige se   najčešće i unapred zna da neće biti isplative, ali su neophodne jer su vredne za izdavačku listu i podižu rejting kuće. Knjiga jeste roba, ali ne zaboravljamo da ima i veoma važnu kulturnu misiju“, kaže Papić.

dejan papic laguna

Inflacija novih izdavača

Da knjiga u Srbiji nije aktuelna i da ne uživa izvestan status, ne bi nikad moglo da dođe do paralelnog razvoja nekoliko knjižarskih lanaca i više izdavačkih kuća u poslednjih nekoliko godina, uprkos ekonomskoj krizi. „Kultura je često poslednja na listi političkih obećanja, pa je zapostavljena i kad je državni budžet u pitanju. Ali baš u takvoj situaciji, u našoj branši dolazi do ekpanzije. Od priče o zatvaranju starih, dobrih, ali i zapuštenih knjižara, nad čijom smo sudbinom svi plakali, došli smo do situacije da imamo nekoliko velikih knjižarskih lanaca, sa po dvadeset ili više knjižara. One čak i prednjače u odnosu na slične knjižare u Evropi, a sasvim sigurno su to najbolje knjižare u regionu. Upravo takav razvoj relativizuje donekle nepovoljne rezultate o ukupnoj poseti ili ostvarenom profitu na beogradskom Sajmu knjiga – sada se čitaocima pruža mnogo više mogućnosti da tokom čitave godine dođu do povoljnijih knjiga, kupovinom kod svog izdavača“, ističe direktor „Lagune“ i to ilustruje podatkom da na manifestaciji „Noć knjige“, dvaput godišnje više od 30.000 kupaca poseti knjižare ove kuće tokom samo šest sati.

Posedovanje sopstvenih knjižara je posebno važno izdavačima, zbog nezavisnosti od posrednika u sve većoj tržišnoj utakmici. S druge strane, kada knjižara ima potporu izdavačke kuće ona može i da posluje sa izvesnim gubitkom. „Kada sam počinjao da se bavim izdavaštvom nisam ni slutio da ću jednog dana otvoriti i lanac knjižara, ali me je na taj potez pre pet godina primorala tržišna slika, a donekle i kriza jer smo zahvaljujući nižim cenama zakupa došli do nekih zanimljivih lokacija za naše lokale“, kaže Papić, ali je svestan i da pozitivna priča o širenju knjižarskih lanaca ima i drugu stranu medalje – skoro 50% knjižara nalazi se u Beogradu, dok su neki regionalni centri još uvek zapostavljeni: „To ima veze isključivo sa ekonomskom pokrivenošću – Beograd predstavlja i pola ekonomije Srbije, i sve dok je situacija takva i širenje knjižarstva, pa i bilo koje druge oblasti, kretaće se istom merom.“

Nedostaju prevodioci

„Ne postoje zemlje i kulturni prostori koji ne mogu da iznedre dobre pisce, ali je često najveći problem domaćih izdavača pronalaženje kvalitetnih prevodilaca za manje zastupljene jezike. Tu je reč čak i o kineskom ili portugalskom govornom području, gde ima tek nekoliko dobrih prevodilaca koji ne mogu velikom brzinom da pokriju zahteve tržišta. Kad je reč o manjim ili dalekim jezičkim sredinama, teško da mi u Srbiji možemo da otkrijemo nekog dobrog pisca iz Malezije, recimo, pre velikih ili specijalizovanih izdavača iz SAD ili Evrope. Zbog toga je veoma bitno i redovno praćenje vesti iz našeg biznisa i najnovijih „otkrića“ velikih stranih izdavača”, napominje Papić.

Objavljeno u Biznis TOP 2012/2013, novembar 2013. 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *