Close
/ B&F Plus / Nadmetanja za rudnike Kučajna i Majdanpek u 16. veku: Konkurencija pod Turcima
BiF Analize Čitajte B&F online

Nadmetanja za rudnike Kučajna i Majdanpek u 16. veku: Konkurencija pod Turcima

Zorica Žarković on 17/12/2013 - 13:15 in B&F Plus

This post has already been read 1171 times!

Sefardsko akcionarsko društvo koje je 1570. uzelo u zakup rudnike Kučajna i Majdanpek, „izbacilo“ je sa tržišta turske i druge ulagače uključujući i jevrejsku konkurenciju, zbog čega je Porti stizalo sve više žalbi. Uprkos tome, Jafet Papo i njegovi kompanjoni uspeli su da višestruko uvećaju proizvodnju bakra, što se značajno odrazilo i na popunu carske blagajne.

Oblast Kučeva jedna je od najbogatijih rudarskih regija u Evropi, u kojoj se ruda kopa još od ranog neolita. Kada je Kučevo palo pod osmanlijsku vlast 1458. godine, skoro čitavo stoleće bilo je izloženo vojnim upadima iz Ugarske, pa se rudarska proizvodnja obnovila tek nakon turskog osvajanja Banata, otvaranjem rudnika Kučajna 1553. i rudnika Majdanpek 1559. godine. Pretpostavlja se da su probna iskopavanja započeta 1551. godine, te da je na osnovu veoma povoljnih izveštaja o uzorcima zlatonosne i srebronosne olovne rude, Kučajna predviđena da postane važan privredni i administrativni centar, piše Srđan Katić, istoričar i član SANU u svom radu „Uloga Jevreja u otvaranju i razvoju rudnika Kučajna i Majdanpek u drugoj polovini 16. veka“.

4da4224377986

Iz državne blagajne izdvajana su velika sredstva za izgradnju rudnika i pratećih postrojenja poput topionica, livnica za izradu topovske i puščane municije i kovnice novca, a Porta je za opsluživanje novog rudnika izdvojila 48 sela, čiji su stanovnici radili u jamama, pravili ćumur, dopremali drvo, prevozili i obezbeđivali transporte rude. Jedna od najvažnijih mera osmanske vlasti odnosila se na naseljavanje Kučajne, koja je vrlo brzo od sela pretvorena u grad. U nju su planski doseljavani stručnjaci za rudarstvo, kovničari novca, razne zanatlije, a pre svih ljudi sa kapitalom i razgranatim finansijsko-trgovačkim vezama. Većina je stigla iz balkanskih rudarskih centara, ali ih je bilo i iz udaljenih delova carstva. Tako je, na primer, osnivač najstarije muslimanske mahale u Kučajni Mehmed Čelebija Kefelija bio iz grada Kafe (Teodosija) na Krimu. Muslimansku zajednicu je prema popisu iz 1560. godine sačinjavalo 140 domaćinstava, 161 domaćinstvo je bilo hrišćansko uključujući pored Srba i nekoliko Grka, Cincara i Arnauta hrišćana, dok je Jevreja u to vreme bilo veoma malo, najviše u Kučajni (9 porodica), a potom u Smederevu (7 porodica) i Beogradu (5 porodica).

Uporni, ali neuspešni Akiba

Zakupci rudnika najčešće su bili ljudi iz struke: emini, glavni pisari, kao i nadzornici topionica i rudnika-šafari. Oni su tokom zakupa obično zadržavali svoje stare službe da bi kontrolisali proizvodnju i uštedeli nekoliko hiljada akči (srebrni novac osmanlijskih sultana), koliko je iznosila godišnja plata za administrativnog radnika u rudniku. Za razliku od Kučajne u kojoj su prve zakupe preuzeli muslimani, u Majdanpeku je na licitaciji, koju je 1564. godine vodio emin Behram, najbolju ponudu dao Jevrejin Akiba. On je uzeo u trogodišnji zakup rudnik Majdanpek za 220.000 akči. Istovremeno, preuzeo je posao glavnog pisara kako bi lično vodio poslovne knjige i uštedeo 8496 akči koliko je iznosila trogodišnja pisarska plata.

Akiba je imao finansijskih problema, pa nije u potpunosti ispunio preuzete obaveze. Zbog toga je po okončanju prve zakupne godine protiv njega pokrenuta istraga. Porta je 30. septembra 1565. godine poslala naredbu da se dodatno i veoma detaljno ispita platežna sposobnost zakupca i njegovih jemaca. Akiba je uspeo da ubedi nadležne da će ispuniti sve na šta se obavezao, čemu je doprineo i pomenuti Behram, tada emin rudnika Majdanpek, koji je kao jemstvo deponovao određenu sumu novca. Međutim, Akiba nije uspeo da poboljša svoje finansije, pa se 1566. godine kao konkurent pojavio Derviš Ali, zakupac rudnika i kovnice novca u Kučajni. On je ponudio čvrste garancije i 30.000 akči više od dotadašnjeg trogodišnjeg zakupa, pa mu je od 1. avgusta iste godine Majdanpek dat u zakup za 250.000 akči. Derviš Ali je sam preuzeo službu emina, za pisara je postavio Jahju, emina Kučajne, a imenovao je i nove nadzornike u rudniku i topionicama.

Ove promene, međutim, nepovoljno su se odrazile na proizvodnju bakra u Majdanpeku, koja je u odnosu na prethodnu godinu opala za 35%. Otežavajuću okolnost predstavljao je i pad cene bakra, koja je sa 11-12 akči, za koliko je Akiba prodavao oku, pala na 10,5 akči, što je dodatno umanjilo prihod. Sledeće godine na Porti je odlučeno da se Kučajna i Majdanpek zajedno izdaju u zakup. Trogodišnji zakup iznosio je 1.300.000 akči, i dat je ranijem zakupcu Derviš Aliju. To je predstavljalo značajno povećanje, jer je do tada zakup Majdanpeka iznosio 250.000 akči, a zakup Kučajne nije mogao biti mnogo veći od 600.000 akči, s obzirom da je odnos prihoda ova dva rudnika tada iznosio 1 : 2,5. U naredne dve godine proizvodnja bakra u Majdanpeku nastavila je da beleži lagani pad. Slično je bilo i sa kučajnskim srebrom, dok su količina proizvedenog zlata i broj iskovanih zlatnika bili na najnižem nivou od otvaranja rudnika.

U takvoj situaciji na Porti je odlučeno da se rešavanje ovog pitanja poveri Husejinu, stručnjaku za rudarstvo (ehl-i mâden). Husejin je 1569. godine postavljen za emina kovnice novca i emina rudnika Kučajne, a od 1. avgusta preuzeo je ovu službu i u Majdanpeku. On se obavezao da će oba rudnika u narednom trogodišnjem roku unaprediti, uz uslov da mu se dodeli posed čiji će godišnji prihod biti za 5.000 akči veći od njegovih prinadležnosti. Porta je finansijski pomogla konsolidaciju rudnika da bi obezbedila što povoljniji zakup. Husejin je početkom 1570. godine izdao u trogodišnji zakup Kučajnu i Majdanpek istom Jevrejinu Akibi i njegovom ortaku Ahmedu za 15 tovara akči, dva tovara više nego ranije. Međutim, Akiba, i pored toga što se finansijski oporavio i našao imućnog ortaka ni ovog puta nije uspeo u poslu.

ugalj

Preokret sa akcionarskim društvom

Ubrzo po zaključenju ugovora kao konkurent se pojavilo jevrejsko akcionarsko društvo na čijem čelu je bio Jafet Papo. On je nov zakup uvećao, ponudivši za svaku godinu po 7 tovara akči, od čega 1,5 za plate. Ako se tome doda i 1 tovar za takse dobija se ukupna suma od 22 tovara akči (2,2 miliona akči). Pošto je prihod države time ukupno uvećan za 9 tovara akči, Porta je nagradila emina Husejina godišnjim prihodom od 23.000 akči.

Članovi ovog akcionarskog društva bili su Sefardi. Oni su posedovali znatan kapital i bili veoma dobro organizovani. Za razliku od prethodnih zakupaca, Papo nije obavljao nikakvu službu u rudnicima, tokom svog dugogodišnjeg zakupa, što takođe svedoči da nije oskudevao u novcu. U prve dve godine njegovog zakupa od 1570. do 1572. godine Husejin je bio na dužnosti emina. Međutim, kada je 1572. godine istekla i treća godina njegovog službovanja, Jevreji su preuzeli sve najvažnije upravne službe. Prvi pozitivni rezultati nove uprave pokazali su se u Kučajni već 1570/71. godine, dok je u Majdanpeku porast proizvodnje u prve dve godine bio umeren, da bi u poslednjoj godini trogodišnjeg zakupa proizvodnja bakra bila više nego udvostručena.

Ovakvi uspesi uticali su da prvi put od osnivanja Kučajne i Majdanpeka ista ličnost obnovi trogodišnji zakup. Godine 1573. Jafet Papo i njegovi kompanjoni nastavili su da upravljaju rudnicima, a u prvoj godini novog zakupa u Majdanpeku je proizvodnja bakra skočila čak za 46%. Stabilni uslovi proizvodnje doprineli su istraživanju novih rudnih nalazišta. Ranije pomenuti stručnjak za rudarstvo Behram sam je finansirao probna iskopavanja i otvaranje novog rudnika u Majdanpeku. No, Jevreji su potpuno potisnuli sve konkurente, pa preuzimaju i sledeće zakupe, što izaziva porast žalbi koje se zbog toga šalju Porti.

Sporovi između zakupaca, sarafa i svih onih koji su ulagali novac u rudarstvo učestali su krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina 16. veka, kao posledica ekonomske krize, koja je potresala Osmansko carstvo. Slično je bilo i sa zakupom rudnika, koji je postajao je sve nesigurnija investicija. Situacija se posebno pogoršala tokom Dugog rata (1593-1606), kada rudnici postaju mete hajdučkih družina. Međutim, i pored ovih nedaća rudnici Kučajna i Majdanpek uspeli su da se oporave i obnove predratni obim proizvodnje, u čemu su jevrejska zajednica i njen kapital imali značajnu ulogu.
Biznis Top 2012/13

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *