Close
IN2 Dynamics
/ Analize / Značaj novih tehnologija za konkurentnost domaće ICT industrije: Nova meta, manje rastojanje
BiF Analize Čitajte B&F online

Značaj novih tehnologija za konkurentnost domaće ICT industrije: Nova meta, manje rastojanje

it sektor
Redakcija BIF on 26/12/2013 - 13:15 in Analize, IT, Tekstovi

This post has already been read 782 times!

Sa stanovišta upotrebe najnovijih tehnologija i odgovarajućih znanja, srpske hardverske kompanije se svrstavaju u svetsku klasu. U softverskoj industriji najnovije tehnologije su manje dostupne, ne samo zbog cene već i zbog činjenice da veliki broj domaćih softveraša rade kao podizvođači za velike svetske kompanije, a ne kao kreatori novih proizvoda. Ovdašnje kompanije koje su u stanju da obezbede inovativne proizvode i usluge imaju veliku šansu na nekima od tržišta u razvoju, umesto što isključivo ciljaju na tradicionalna i razvijena outsourcing tržišta.

Kakav je potencijal ICT industrije u Srbiji, meren osnovnim poslovnim pokazateljima u poslednjih nekoliko godina? Prema podacima iznetim u najnovijoj studiji “Key Enabling Technologies for Increased Competitiveness of the Serbian ICT Industry“, koju je publikovala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj, vrednost ovog tržišta u 2012. procenjena je na 410 miliona evra, a u 2011. je oko 1.700 srpskih ICT kompanija ostvarilo prihode veće od milion dinara. U njima stalno radi više od 14.000 radnika, ali je očigledna visoka koncentrisanost ovog sektora u samo tri grada – Beogradu, Novom Sadu i Nišu, pri čemu više od polovine preduzeća posluje u Beogradu.

Gledano prema delatnostima, na ovdašnjem tržištu je u 2011. ubedljivo dominirao segment hardvera (61,6 %), potom IT usluge (25,7%), dok su delatnosti vezane za softver prisutne sa svega 12,6% (Matijević i Šolaja, 2013). Međutim, sa stanovišta rasta, slika je drugačija: u 2011. godini PC hardver je zabeležio pad, segment aplikativnog softvera imao je stopu rasta između 5 i 10 %, dok su IT usluge zabeležile skorman rast, zasnovan na proširenju domaće baze korisnika i ekspanziji usluga vezanih za softverske aplikacije.

Tokom proteklih nekoliko godina, razvoj IT usluga je porastao uglavnom zbog mobilnih tehnologija, interneta i aplikacija, autsorsinga i upravljanja bazama podataka. Primetno je da softverska preduzeća koja se bave autsorsingom, u uslovima smanjivanja profitne marže i sve veće konkurencije, nastoje da uvećaju svoj izvozni potencijal poboljšanjem kvaliteta svojih proizvoda (SIEPA, februar 2012).

it sektor

Takav poslovni pristup potvrđuje i statistika o kontinuiranom rastu izvoza: u 2010. vrednost izvezenog softvera iznosila je 70 miliona evra, a naredne godine izvoz IT usluga i softvera dostigla je 200 miliona dolara. Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, u 2011. je izvoz računara, elektronskih i optičkih proizvoda vredeo 143,2 miliona evra, što je rast od 2,3% u odnosu na prethodnu godinu. Po evidenciji Privredne komore Srbije, iste godine izvoz je realizovalo 460 ICT preduzeća, koja ukupno zapošljavaju više od 5.300 radnika. Delatnosti koje dominiraju u izvozu su razvoj softverskog autsorsinga, testiranje softvera, projektovanje sajtova i rešenja za operativne sisteme za tehničke uređaje. Glavna tržišta za autsors industriju su Nemačka, SAD, Velika Britanija i Holandija (SIEPA, februar 2012).

Hardveraši najkonkurentniji

Kada su u pitanju tehnologije za razvoj novih proizvoda, domaća ICT preduzeća ne zaostaju značajno za konkurencijom u Zapadnoj Evropi, Americi ili u Aziji. To je posebno uočljivo u razvoju softvera, autsorsingu, veb dizajnu i razvoju veb aplikacija, kao i u razvoju mobilnih i bežičnih aplikacija. Ovakav trend pre svega je rezultat transfera tehnologija, koje obezbeđuju inostrane kompanije za koje radi značajan broj domaćih ICT preduzeća. Shodno različitim fazama razvoja novog proizvoda, koriste se i različiti alati. U projektovanju i razvoju proizvoda koristi se i “open source” i komericijalni softver, ali je primetno da većina preduzeća počinje sa dostupnim besplatnim verzijama, da bi se, uporedo sa razvojem sopstvenog poslovanja, sve više okretala ka upotrebi komercijalnih softvera.

Za razliku od ove faze razvoja proizvoda, gde kvalitet korišćenih alata ne utiče na konkurentnost srpskih ICT kompanija, situacija je donekle drugačija kada je reč o alatima koji se koriste tokom faza izrade prototipa i njihovog testiranja. Naime, razvoj i testiranje softverskih proizvoda namenjenih složenijim IT sistemima i mobilnim aplikacijama iziskuje skupu serversku opremu i softver, pristup ”cloud” infrastrukturi i sredstvima mobilne komunikacije za mobilne aplikacije. Usled materijalnih ograničenja, ove tehnologije su cenovno manje pristupačne domaćim firmama, koje to nastoje da nadoknade intenzivnijim upošljavanjem kvalifikovanih programera. Međutim, automatizacija ovih zadataka korišćenjem najnovijih, sofisticiranih softverskih alata omogućila bi značajno povećanje njihove konkurentnosti.

Upotreba odgovarajućih tehnologija za razvoj novih proizvoda varira zavisno od delatnosti: u hardveru i uslugama evidentan je trend rasta, dok su ograničenja u korišćenju najnovijih razvojnih alata najizraženija u softverskoj industriji. Segment hardvera je najkonkurentniji zbog visokog stepena specijalizacije i stečenih veština tokom dužeg perioda, što srpske hardverske kompanije svrstava u svetsku klasu proizvođača IT hardverske opreme i komponenti.

Softverska delatnost je u nepovoljnijoj poziciji, jer preduzeća uglavnom razvijaju proizvode kao podizvođači za strane kompanije, a ne kao kreatori novih proizvoda, što im posledično ograničava i pristup najnovijim alatima. Da bi ostale konkurentne u razvoju novih proizvoda, srpske ICT firme bi morale više da inoviraju alate, metodologiju i pristup tržištu, a što podugovorni poslovni model značajno ograničava. Kada su u pitanju usluge, konkurentnost na bazi korišćenja novijih alata se uvećava zahvaljujući iskustvu i veštinama koje su srpske kompanije sticale tokom poslednjih godina.

Šansa na tržištima u razvoju

Poređenje sa inostranom konkurencijom ukazuje na još očiglednije manjkavosti u primeni odgovarajućih procesa u razvoju novih proizvoda, gde domaćim firmama nedostaje znanje i iksutvo. To je posebno uočljivo u procesima koji zahtevaju uspešnu interakciju marketinga sa IT razvojem i istraživanjima, kao i u upravljanju procesima koji obezbeđuju veći kontinuitet u uvođenju tehnoloških inovacija prilikom razvoja novih proizvoda.

Glavna korist od usvajanja novih tehnologija je mogućnost uvećanja profita na novim tržištima na kojima je lokalna konkurencija slabija usled manjka kvalifikovanih kadrova. Ovdašnje kompanije koje su u stanju da obezbede inovativne proizvode i usluge imaju veliku šansu na nekima od tržišta u razvoju, umesto što isključivo ciljaju na tradicionalna i razvijena autsorsing tržišta i na ugovornu proizvodnju. Za potrebe većine tržišta u usponu, srpske ICT kompanije imaju odgovarajuće kompetencije u oblastima “cloud” računarstva, softverskih usluga, “pametne” infrastrukture u urbanizmu i upravljanju distibutivnim mrežama, razvoju e-uprave, razvoju softvera i aplikacija za mobilne uređaje…

Kada su u pitanju delatnosti koje su već tradicionalne u domaćoj informatičkoj industriji, primena inovativnih tehnologija i procesa je ključna za domaća ICT preduzeća u nastojanju da uvećaju tržišno učešće, pre svega u kreiranju proizvoda i usluga za velike svetske IT kompanije, u izvozu IT usluga u zemlje EU i autsorsovanju industrijske eletkronike na zapadna, a posebno na veliko nemačko tržište.
priredili: M.L. i Z.Ž.
Biznis Top 2012/13

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *