Lojd Blankfein,izvršni direktor Goldman Saksa, jednom je rekao da veruje da danas banke rade božji posao. Sada, Holandija ide jedan korak dalje. Počev od druge polovine ove godine svih 90.000 holandskih bankara će morati da daju zakletvu da će učiniti „sve što je u njihovoj moći da održe i unaprede poverenje u finansijskoj industriji. Tako mi Bog pomogao. “
To je deo zamašnih napora regulatora i banaka da se počiste teren posle finansijskog kraha 2008, i niza skandala koji nastavljaju da ocrnjuju reputaciju finansijske industrije. Samo u oktobru prošle godine,velika holandska banka Rabobank platila je milijardu dolara kazne zbog optužbi za manipulaciju stope LIBOR-a .
Članovi odbora banaka već su od prošle godine dužni da polože zakletvu, ali sada je ta odredba proširena tako da pokrije svakoga ko radi u ovom sektoru. Novi paket pravila bankarskog ponašanja sastoji se od osam izjava, uključujući tu i obećanje da bankari ne smeju zloupotrebljavati svoje znanje i “ da moraju znati svoju odgovornost prema društvu“. Taj novi sistem pravila sadrži i posebnu deklaraciju o moralnom i etičkom ponašanju koji su dužni da potpišu svi članovi odbora, zatim inicijativu da “ svoje mušterije tretiraju na fer način“ a tu je i test “ podobnosti“ za izvršne i ne- izvršne direktore nadzornih odbora .
Bankari koji se protive prizivanju Božijeg imena umesto toga obećavaju: „Ovo izjavljujem i obećavam.“
Holandsko bankarsko udruženje, koji stoji iza ovog poteza, kaže da još uvek razvija disciplinske procedure i sankcije za osoblje banke koje se ponaša u suprotnosti sa ovim obećanjima.
„Ideja je da s vrha zadate izvestan ton“, kaže Robert van Altena, partner u KPMG u Amsterdamu. „Same banke su shvatile da moraju da povrate poverenje.“
To je težak zadatak, takav koji, u ovom trenutku, možda zaista traži upliv božanske intervencije, bar kad je o reč o vraćanju poverenja. Prema godišnjem istraživanju koje je sproveo konsultant Ronald Pont, poverenje javnosti u holandske bankare opalo je sa 92 odsto u 2008 na 34 odsto danas. Pont, koji je i sam nekada radio u Fortisu, konglomeratu koji se bavi finansijskim uslugama a koji je vlada nacionalizovala posle 2008, a potom razdvojila na više delova, kaže da su ljudi ranije brinuli da li će banke propasti, a sada ne veruju bankama jer smatraju da one zanemaruju klijente.
Da li će zakletva napraviti razliku? “ To je smešno“, kaže Rene Tissen, profesor na Nienrode Univerzitetu u Breukelenu, koji u šali kaže da zakletva treba da se zove „Bernankeova zakletva“. “ Ljudi se pitaju da li će se bankari ikada pridržavati toga, imajući u vidu njihovo preovlađujuće ponašanje da se na brzinu obogate. Postoji duboko nepoverenje prema njima, a to isplivava na površinu.“
Lako je rugati se ovoj inicijativi. Ipak, Holanđani imaju inicijativu u ukazivanju na fudamentalni problem. Iako je bilo mnoštvo regulatornih inicijativa širom Evrope da se pojača kontrola bilansa banaka – gde je najnovija runda stres-testova sprovedenih od strane Evropske centralne banke – bilo je malo akcije usmerene na suzbijanju ponašanja nalik na “ Vuka sa Volstrita “ i stavova koji su bili rasprostranjeni na svim lestvicama bankarskog poslovanja.
Holandske banke prate dugu tradiciju profesionalaca u polaganju zakletve. To je bio deo rituala za „majstora“ zanatskih esnafa u srednjem veku. Hipokratova zakletva za lekare datira iz 5. veka pre nove ere. Advokati moraju da polože zakletvu pre nego što budu primljeni u advokatsku komoru. A u poslednje dve decenije , čak i ako oni nisu imali običaj da se pozivaju na Boga, kompanije širom sveta usvojile su kodekse ponašanja. Cela industrija fokusirana na korporativnoj društvenoj odgovornosti je nikla na tim kodeksima, dajući prostor za rad brojnim konsultantima.
U tom duhu, zahtev da se bankari javno etički odrede, je korak koji bi mogao da, kako neki veruju, pomogne da se finansijski sektor spusti nazad na zemlju. Angus Tulloch, partner u fondu First State Investments, rekao članovima škotskog parlamenta ovog meseca da je zakletva dobra ideja, jer je “ finansijski sektor postao skoro potpuno odvojen od realnog sveta.“
Pitanje je, naravno, da li to može da se efikasno primenjuje.“ Regulacija ponašanja je prilično velika ambicija,“ kaže Ben Bojd, koji je na čelu odeljenja za korporativne prakse u Edelmanu, globalnoj kompaniji sa sedištem u Njujorku, specijalizovanom za odnose sa javnošću, koja izdaje godišnji barometar poverenja. U poslednjem istraživanju iz 2014 godine banke su se ponovo našle na dnu po poverenju koje uživaju. Bojd kaže šta će ono što bi moglo promeniti ponašanje pre svega snažno liderstvo i jasna motivacija, posebno kada su u pitanju kompenzacije.
Holanđani pokušavaju da obezbede da njihovi mere „imaju zube“. Oni ne mogu da garantuju da će bankari koji su položili zakletvu a prekrše je, udariti munje, ali su već ugradili niz sankcija za rukovodioce na vrhu banka, čak i u vezi nihovog ponašanja prema njima podređenim bankarima.
Uzmite na primer nova pravila „podobnosti“ za članove nadzornih odbora, koja su stupila na snagu u 2012. Ona postavlajju niz pravila i kriterijuma uključujući stručno znanje, iskustvo i veštine potrebne za svakog člana odbora ; svaki prethodni disciplinski postupak je znak za uzbunu. Prošle godine holandska Centralna banka iUprava za finansijska tržišta saopštili su da skoro 10 odsto članova nadzornih odbora u četiri najveće holandske banke i osiguravajuća društva nisu uspeli da prođu ove testove podobnosti, pa su ili razrešeni dužnosti ili sprečeni da prihvate imenovanje.
Da li su moralne garancije mogle da spreče kolaps u 2008? Verovatno ne. Holandija je bila teško pogođena, kao što je bila prinuđena da nacionalizuje Fortis,vlada je morala da ubrizgava kapital u najveću banku, ING , i osiguravača Aegon. Parlamentarna istraga u 2012 je takođe zaključila da je u svom postupanju u sprečavanju krize vlada napravila velike greške.
Profesor Tissen kaže da je jedini način da se povrati poverenje i izbegne još jedan kolaps je da se banke razdvoje. Iznad svega , “ ljudi žele transparentnost koju je lako razumeti . Oni su se okrenuli protiv globalizacije finansija. Oni žele da banke budu manje“, kaže on.
Ipak , u zemlji sa dubokim protestantskim korenima, malo bogobojažljivosti ne može naškoditi. A, ko zna , možda to donese i nečeg dobrog.
Izvor: Peter Gumbel, Reuters