/ B&F Plus / Kapitalizam jednostavno ne funkcioniše, a evo i zašto
BiF Analize Čitajte B&F online

Kapitalizam jednostavno ne funkcioniše, a evo i zašto

This post has already been read 1118 times!

Ekonomista Tomas Piketi u engleskom Gardijanu upozorava da sve veći jaz između veoma bogatih i siromašnih ljudi preti da uništi postojeći društveni poredak.
Knjiga Tomasa Piketija “Kapital u 21. veku” često je bila pominjana na poslednjoj konferenciji Nove ekonomske misli u Torontu koja je održana prošle nedelje. Njegovo razmišljanje o pojavljivanju bogatih plutokrata i njihovom nemerljivom uticaju na društvo i ekonomiju izazvalo je puno pažnje.

Jaz između bogatih i siromašnih biće sve veći i zapretiće da uništi kapitalizam kakvog ga znamo, piše Piketi. Preduslov za kapitalizam je postojanje ekonomske nejednakosti, kako bi se stimulisao rast, preduzimanje rizika i investiranje. Vlade koje pokušavaju da obuzdaju ovakav sistem visokim porezima na imovinu, nasledstvo i kapital samo ubijaju koku koja nosi zlatna jaja, barem je to do sada bilo opšte prihvaćeno mišljenje većine američkih ekonomista.

kapitalizam

Međutim, Piketi koristi 200 godina statistike kako bi ih opovrgao. Kapital, kaže on, je slep. Kada se njegov povraćaj prevaziđe realni rast zarada i proizvodnje, što se istorijski često dešava, tada neminovno zaliha kapitala raste disproporcionalno brže u odnosu na potrošnju. Ekonomska nejednakost raste eksponencijalno.

Najbogatijih 10% u Evropi i SAD imaju 60 do 70% bogatstva, ali smao 25-35% prihoda. Ovakva koncentracija bogatstva je već na nivou od pre Prvog svetskog rata i kreće sa ka nivou iz 19. veka, kada je nasleđivanje bilo dominantan element u ekonomskom i društvenom životu. Veliko bogatstvo dodaje nezaslužen rentijerski prihod na ostvarene prihode i dodatno podiže nejednakost.

Verovali smo da su neverovatne socijalne tenzije iz edvardovske Engleske, Francuske iz Belle Epoque i Amerike iz doba “gumenih” barona zauvek iza nas, ali Piketti pokazuje koliko je period između 1910 i 1950, kada je smanjena ta nejednakost, zapravo bio izuzetak. Bili su potrebni rat i depresija kako bi se nejednakost smanjila i zadržao socijalni mir, zajedno sa potrebom da se uvedu visoki porezi na veliak primanja. Sada se ponovo dešava proces umnožavanja “slepog” kapitala, a posledice će biti “potencijalno zastrašujuće”.

Za početak, gotovo da nema novih preduzetnika, osim jednog ili dva spektakularno uspešna start-apa iz Silicijumske doline, koji bi mogli da naprave dovoljno novog novca koji bi se suprotstavio snažnoj koncentraciji postojećeg bogatstva. U tom smislu, “prošlost proždire budućnost”, a u prilog tome govori da su vojvoda od Vestminstera i Erl od Kadogana dvojica su među najbogatijim ljudima u Britaniji, i to zahvaljujući posedima u centru Londona koje su imali još pre nekoliko vekova, ako i nespremnosti da se uklone zakonske rupe koje omogućavaju njihovom nasleđenom bogatstvu da nemerljivo raste. Podsticaj su na strani toga da je bolje biti rentijer nego neko ko rizikuje i ulaže u nove poslove.
Dinamičnost kapitalizma je svime ovim dovedena u pitanje, ali se i druge snage pridružuju da upropaste sistem. Piketi napominje da su bogataši veoma efikasni u zaštiti svog bogatstva od oporezivanja i da, kao posledica toga, postepeno najveći procenat ukupnog poreskog opterećenja pada na ramena onih na srednjim prihodima. Možda je tačno da u Britaniji najbogatijih 1% plaća trećinu svih poreza na dohodak, ali čini samo 25% od svih poreskih prihoda: 45% dolazi iz PDV-a, akciza i nacionalnog osiguranja plaćenog od strane “običnog” stanovništva .

deinstaliraj kapitalizam
Kao rezultat toga, teret plaćanja javnih dobara, kao što su obrazovanje, zdravstvo i stanovanje je veći nego što prosečni poreski obveznici mogu da podnesu. Recept bogaćenja bogatih na taj način postaje recept za usporavanje, nastajanje rentijerske ekonomije sa težim uslovima rada i degradiranjem javne usluge. U međuvremenu, bogati postaju sve bogatiji i više se odvajaju od društava čiji su deo. Još jednom: ne zaslugama ili napornim radom, već samo zato što su imali sreće da su rukovodili kapitalom koji je tokom vremena imao veći prinos.

Naš kolektivni osećaj za pravdu je pogođen. Lekcija iz prošlosti je da društva pokušavaju da zaštite sebe: ona zatvaraju svoje granice ili imaju revolucije – što rezultira oružanim sukobima, strahuje Piketi.

Njegovi kritičari tvrde da sa većim životnim standardom ovo ogorčenje prema super-bogatima opada i oni dovode njegovu statistiku pod pitanje. Međutim, ona je dosad izdržala sve napade.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close