Close
IN2 Dynamics
/ B&F Plus / Saša Đunisijević, Sosijete ženeral banka: Dobre firme imaju odličnu pregovaračku poziciju
BiF Analize Čitajte B&F online

Saša Đunisijević, Sosijete ženeral banka: Dobre firme imaju odličnu pregovaračku poziciju

FINANSIJE-societe general Sasa Djunisijevic1
Zorica Žarković on 15/04/2014 - 12:35 in B&F Plus, Ekonomija, Intervjui

This post has already been read 925 times!

Sosijete ženeral banka već više od dve decenije prati Sirogojno Company i njenog vlasnika Radeta Ljubojevića, koji je nedavno proglašen za najboljeg domaćeg preduzetnika. Takvi klijenti ostaju prioritet banke, ali sada se sve banke otimaju o njih zbog problema koje je izazvala prezaduženost najvećih privatnih firmi, ističe Saša Đunisijević, direktor Odeljenja za rad sa srednjim preduzećima Sosijete ženeral banke.

Pobednik u izboru za najboljeg preduzetnika godine koji je organizovala revizorsko konsultantska kompanija EY, Rade Ljubojević, vlasnik Sirogojno Company, prvi kredit je pre više od dve decenije uzeo u Sosijete ženeral banci, a njen klijent je i danas. „Tih godina bili smo jedina strana banka u Srbiji, koja je poslovala po pravilima modernog evropskog bankarstva, što je vlasnik firme prepoznao, jer je i sam imao bogato međunarodno poslovno iskustvo. Od tada smo bili uz ovu kompaniju u svim njenim investicionim poduhvatima, a dodatni kvalitet našem partnerskom odnosu daje i zajednička želja za unapređenjem okruženja u kome živimo i radimo. Zbog toga posebno cenimo njihove napore na održanju tradicionalne seoske sredine, kroz kooperaciju sa seoskim ženama na izradi čuvenih džempera, i sa poljoprivrednim proizvođačima na podizanju i održavanju zasada maline“, kaže Saša Đunisijević, direktor Odeljenja za rad sa srednjim preduzećima Sosijete ženeral banke.

BiF: Da li ima još kompanija koje toliko dugo pratite?

Saša Đunisijević: U Srbiji poslujemo još od devedesetih, tada smo radili sa najvećim izvoznicima i mnogi od njih su i danas naši klijenti. U godinama koje su dolazile, pored velikih preduzeća postepeno smo uvećavali broj klijenata i među malim i srednjim firmama. Baš su „malinari“, kako ih mi zovemo, dobar primer industrije koju u potpunosti kreditiramo dugi niz godina. Sada smo u situaciji da sa mnogim klijentima iz ovog sektora slavimo deceniju uspešne saradnje.

BiF: Shodno takvom iskustvu, koje industrije ovde procenjujete kao relativno stabilnije i zašto?

S. Đunisijević: Teško da za bilo koju industriju možemo da kažemo da se pokazala kao posebno rezistentna u vreme krize. Lakše je identifikovati one koje su, poput građevinske, više stradale. Na primer, za industriju hrane možemo da kažemo da je perspektivna ali i u njoj je mnogo klijenata koji imaju problem da održe svoj biznis. Ja bih se pre fokusirao na svako pojedinačno preduzeće i komentarisao konkretan biznis model, finansijski menadžment, profitabilnost, kapital, kvalitet potraživanja i zaduženost i na bazi toga donosio konkretne zaključke. Sektor, samo po sebi, ne znači puno.

FINANSIJE-societe general Sasa Djunisijevic1
BiF: Da li se na osnovu vašeg portfolija u segmentu proizvodnje može zaključiti da dolazi do nekih promena i pomaka na srpskom tržištu?

S. Đunisijević: Oko 34% kreditnog portfolija Sektora rada sa srednjim preduzećima odnosi se na proizvodne firme. Oko 28% se odnosi na trgovinu, a 15% na poljoprivredu. Ostale delatnosti participiraju sa znatno manjim učešćem. Mi se svakako trudimo da podržimo proizvodne firme. Kod njih su prisutna veća kapitalna ulaganja, duži period povrata investicije, tako da veliku većinu pratimo kroz dugoročno finasiranje. Svesni smo da sve što je na dugi rok nosi rizike od različitih promena na tržištu, novih trendova, mogućnost supstitucije iz uvoza, mogućnost dolaska konkurencije… Sa druge strane, takve firme ne nestaju preko noći kao neke iz sektora usluga ili trgovine. U poslednjih nekoliko godina mnogo smo prisutniji u poljoprivredi. Glavni smo partner vojvođanskoj asocijaciji Vojvodina agrar, koja okuplja najbolje poljoprivredne firme srednje veličine iz te regije. Već dve godine za redom finansiramo im sezonu i za sada je ta saradnja besprekorna.

BiF: Da li je veliki rast zaduženosti najvećih privatnih firmi promenio način na koji banke vrednuju svoje klijente i uticao na to da se manje povode za činjenicom da je već neka druga banka finansirala istog klijenta?

S. Đunisijević: Propast nekih velikih kompanija pogodila je skoro sve velike banke na srpskom tržištu. A svi smo radili sa njima, jer ovo tržište nije toliko veliko da uvek možete da birate klijente. Jednostavno, i banke su morale da podele sudbinu privrede u kojoj posluju. Sada smo u situaciji da se na neki način konsolidujemo, poboljašamo risk procedure, monitoring i kolateral menadžment. Dodatni problem je to što su neke velike kompanije sa sobom u propast povukle i neke male i srednje. Međutim, dobro je da toga nije bilo puno, mala i srednja preduzeća su se generalno pokazala kao mnogo fleksibilnija i otpornija na promene na tržištu. Tu je bilo i manjeg upliva politike, što je takođe veoma značajno.

Kao posledica svega toga i banke će voditi drugačiju politiku rizika. To je naročito uočljivo u 2013. i 2014. i nažalost, možda će i neki dobri klijenti biti kolateralna šteta neodgovornog ponašanja dela privrede u prošlosti. Na drugoj strani, bankarski sektor nije u mogućnosti da prevali trošak problematičnih kredita na zdravu privredu i da kompenzuje određeni deo umanjenog profita, time što će povećavati cenu zdravim klijentima. Takvi klijenti ostaju prioritet banke, jer takav tretman svakako zaslužuju. Ali, sada se sve banke otimaju oko njih, takve firme imaju odličnu pregovaračku poziciju a kamatne margine bivaju sve niže i niže.

BiF: Šta su, po Vašem mišljenju, danas najvažnije karakteristike uspešnog domaćeg preduzeća?

S. Đunisijević: U situaciji opšte nelikvidnosti na domaćem tržištu, idealno srpsko preduzeće je izvoznik. Time se u najvećem broju slučajeva značajno smanjuje rizik od nenaplativih potraživanja i optimizuje cash flow koji je od vitalnog značaja za dnevno funkcionisanje. Preduzeća sa manjim prometom i većim neto profitom daleko su poželjnija od onih sa velikim prometom i malom profitabilnošću. Ako uz to imaju dobar kapital kojim finansiraju osnovna i veći deo obrtnih sredstava, onda možemo da kažemo da polako dolazimo do željenog preduzeća. Nije presudno u kom sektoru posluje, da li je u Beogradu ili u unutrašnjosti.

BiF: Kod nas se vrlo često govori da uglavnom imamo loš preduzetnički kadar, koji je iznikao iz loših privatizacija. Da li primeri klijenata sa kojima uspešno poslujete već dugi niz godina upućuju na drugačiju klasu domaćih preduzetnika i koliko je to vidljivo kroz njihovu komunikaciju sa bankama?

S. Đunisijević: Po meni su kadrovi jedno od ključnih pitanja. Kvalitet menadžmenta je jedna od najvažnijih stvari prilikom ocene kreditnog rizika. Znam mnoga mala, srednja i velika preduzeća koja su propala zbog neadekvatnog finansijskog menadžmenta. Oni misle da znaju da „prave pare“, ali kada spoznaju da su se preinvestirali ili da su investirali iz neadekvatnih izvora najčešće bude kasno. Mi dosta radimo sa klijentima na tome, ne ide to baš lako, ali iz godine u godinu je sve bolje.

BiF: Koliko je industrijalizacija nekih oblasti u Srbiji, kao što su Kragujevac, Nova i Stara Pazova, uticala na veći regionalni angažman banke?

S. Đunisijević: Mi smo industrijalizaciju Kragujevca podržali osnivanjem regionalnog centra u tom gradu. Uspeli smo da unapredimo poslovanje i naše prisustvo u toj regiji. Stara i Nova Pazova su u našem fokusu odavno, tamo takođe imamo ekspozituru i osoblje koje „pokriva“ mala i srednja preduzeća. Uvek insistiramo na lokalnom prisustvu, jer lokalno osoblje najbolje poznaje klijente a i oni njih.

BiF: Ipak, primetno je da tokom poslednjih nekoliko kriznih godina, banke značajno smanjuju svoje prisustvo u manjim gradovima. Kako to utiče na tamošnja preduzeća?

S. Đunisijević: Sosijete ženeral Srbija se do prošle godine razvijala isključivo organskim rastom. Ne samo da nismo zatvarali ekspoziture u unutrašnjosti nego smo prošle godine, u skladu sa ugovorom koji smo sklopili sa KBC bankom, preuzeli šest njihovih ekspozitura i to u mestima u kojima Sosijete ženeral dotad nije bila zastupljena. Trenutno imamo 108 ekspozitura, i u većini rade naše kolege nadležne za poslovanje sa malim preduzećima. Srednja preduzeća se pokrivaju iz svih većih gradova, a velika isključivo iz naše centrale u Beogradu. Smatramo da imamo optimalnu organizaciju, pažljivo smo je uskladili sa potencijalom tržišta i našim ambicijama u svakom od ova tri segmenta.

Intervju je objavljen u martovskom broju #105 časopisa “Biznis & Finansije”

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *