Doktori u Pitsburgu započinju eksperimente u oblasti „odložene animacije“ ljudskog tela, sa prvim testovima na ljudima koji su pretrpeli ozbiljne rane od vatrenog oružja.
U filmu Encino Man iz 1992. dva tinejdžera iz Kalifornije su slučajno otkopali i kasnije uspešno odmrzli pećinskog čoveka. Iako ljudska hibernacija u trajanju od nekoliko milenijuma spada isuviše u domen (nemoguće) naučne-fantastike, naučna dostignuća u oblasti kratkoročne hipotermije sve su veća.
Doktori na UPMC Prezbiterijanskoj bolnici u Pitsburgu započeli su prve testove na ljudima sa ranama od vatrenog oružja sa potencijalno fatalnim ishodom. U želji da „kupe dodatno vreme“ za lečenje doktori će ovakvim pacijentima zameniti svu krv jednim slanim rastvorom koji bi trebalo da praktično maksimalno uspori ćelijsku aktivnost. Pacijenti će tehnički biti mrtvi, bez srčane i moždane aktivnosti, ali njihove ćelije će zapravo i dalje biti žive i funkcionisati mnogo sporije na smanjenoj telesnoj temperaturi. Posle otprilike dva sata naučnici će vratiti krv u organizam koji bi tada trebalo da „oživi“.
Ovakav eksperiment je prethodno isprobavan na svinjama sa 90% uspešnosti. Njihovo mentalno i fizičko stanje bilo je nepromenjeno. Godine 2006. naučnici su na miševima isprobavali metodu indukovane hipotermije ubacivanjem gasa hidrogen-sulfida. Nova procedura, zasad nazvana „hitna prezervacija i oživljavanje“ biće primenjivana na ljudima samo u ekstremnim situacijama, npr. kod pacijenata koji su primljeni u urgentni centar sa ozbiljnim gubicima krvi i sa procenjenim šansama za preživljavanje ispod 7%.
U novijoj istoriji zabeleženo je nekoliko incidenata koji su prirodnim putem potvrdili sposobnost ljudskog organizma da kratkoročno podnosi hipotemriju: 2000. godine je beba iz Alberte odlutala na sneg samo u pelenama i kasnije se vratila u život posle skoro dva sata bez srčane radnje, a 1999. zabeleženo je da je švedski radiolog Ana Bagenholm preživela 80 minuta ispod u ledenoj vodi i ispod površinskog sloja leda.
Izvor: The Atlantic