/ Novi brojevi / Finansije top 2013/14
BiF Analize Čitajte B&F online

Finansije top 2013/14

This post has already been read 1584 times!

ftTRENDOVI

11. EY, kako će izgledati bankarstvo budućnosti: Odiseja 2030.
Obrisi bankarskog sistema u 21. veku tek se naziru. Revizorskokonsultantska kompanija EY izdvojila je osam ključnih trendova za koje veruje da će uticati na novi model poslovanja banaka do 2030. godine. Snažna regulacija, uspon novih tržišta, rast populacije u zemljama u razvoju, starenje stanovništva, ubrzana urbanizacija, novi energetski izvori i moderne tehnologije samo su neki od faktora koji će oblikovati banke budućnosti.

13. Prevelike da bi propale – finansijske institucije i poreski obveznici: Neman na svilenom povocu
„Prevelike da bi propale“ banke u SAD i Evropi dobile su tokom 2011. i 2012. implicitne državne subvencije koje je i danas teško tačno proceniti a kreću se od 15 do 70 milijardi dolara u prvom odnosno 90 do 300 milijardi dolara u drugom slučaju. Zahvaljujući “transferu” poreskog novca u njihove profite, koji i danas traje nešto manjim tempom, postale su još veće, još sklonije moralnom hazardu i predstavljaju mnogostruko veću glavobolju za zakonodavca. Iako oni različitim merama nastoje da ih smanje i suze, taj posao će biti i dugotrajan i naporan, a možda i uzaludan.

18. Mark Karni, guverner Banke Engleske: Novi manifest finansijske industrije
Kome finansijski sistem danas služi? Samom sebi? Privredi? Društvu? Kome je finansijer odgovoran? Sebi? Svom poslu? Finansijskom sistemu? Odgovor na ovo pitanje treba početi konstatacijom da finansijski kapitalizam nije samom sebi dovoljan, već predstavlja sredstvo za unapređivanje investicija, inovacija, rasta i prosperiteta društva, rekao je Mark Karni, guverner Banke Engleske i predsednik Odbora za finansijsku stabilnost na majskoj konferenciji o inkluzivnom kapitalizmu u Londonu. Ovi principi trebalo bi da budu ugrađeni u temelje jedne drugačije finansijske industrije o kojoj će u Australiji u oktobru razgovarati G20.

22. Nove tehnologije i radna mesta: Konkurent ili saveznik
Pre 20 i više godina divili smo se novim tehnologijama gledajući emisije kao što je „Posle 2000.“ (Beyond 2000) i uživajući u filmovima koji su robote predstavljali kao čovekove najbolje prijatelje, koji sobom donose dodatni kvalitet života. Već odavno živimo u eri posle 2000, a mnogi kadrovi su se sa malih ekrana preselili u stvarni život. Ipak, da li je nagla ekspanzija novih tehnologija dovela do smanjenja broja radnih mesta i time unela nesigurnost u naše živote? Da li smo zapravo izgubili, a ne dobili?

24. Finansijski sektor i privredni kriminal: Prvoborci na prvoj liniji napada
Finansijski sektor prednjači kada je reč o sprečavanju i otkrivanju slučajeva privrednog kriminala, ali same organizacije koje posluju unutar te grupacije morale bi više da se pozabave svojom sigurnošću jer su veoma često najvažnija meta klasičnih pronevera, sajber kriminala i pranja novca, pokazuje najnovije istraživanje kompanije PwC o globalnom privrednom kriminalu.

28. Režim kursa dinara i politika privrednog rasta: Fino podešavanje
Od prejakog dinara najveću direktnu korist imaju finansijske institucije koje kupuju papire Narodne banke Srbije sa visokim kamatama i praktično bez rizika i uvoznici zbog neopravdano jakog dinara. Na ovaj problem je još ranije upozoravao i MMF. Banka ima mogućnost da izmeni svoju politiku bez velikog pomeranja kursa domaće valute.

30. Valutna neusaglašenost javnog duga Srbije: Opasna neravnoteža
S obzirom na najavljeno zatezanje monetarne politike Sistema federalnih rezervi Sjedinjenih Država i očekivano jačanje američkog dolara, u narednom periodu se mogu očekivati značajni deprecijacijski pritisci na dinar i realno uvećanje obaveza koje država ima u inostranim valutama pre svega dolaru, ali i evru.

34. Javni dug i portfolio banaka u Srbiji: Drugo lice prvoklasnog dužnika
Plasmani banaka u pozajmice državi danas čine oko 12 odsto bilansne aktive poslovnih banaka u Srbiji. Stoga bi ulazak države u krizu javnog duga i prekvalifikacija plasmana banaka ka državi u nenaplativa potraživanja dovela do rasta stope nanaplativih kredita na nivo koji bi zahtevao veliku direktnu intervenciju države, u cilju rekapitalizacije banaka, a zarad očuvanja finansijske stabilnosti zemlje. To bi pak izazvalo snažan dodatni rast fiskalnog deficita i javnog duga, čime bi se ušlo u začarani krug.

BANKE

37. Poslovanje bankarskog sistema u 2013. godini: Ukupno poslovanje lošije
Srpski bankarski sektor je u 2013. godini negativno poslovao, a ostvareni gubitak je za skoro tri četvrtine veći od onog iskazanog 2011. godine i prevashodno je posledica visokih gubitaka koje su iskazale dve banke. Te banke, koje beleže najveće otpise spornih potraživanja, nose polovinu gubitaka celog sektora i ujedno opredeljuju njegovo negativno poslovanje u 2013. godini.

38. Finansijski sistem i privredni rast: Prinudno skupljanje
Nije dovoljno „presaditi“ dobar finansijski sektor da bi se obezbedio privredni rast. Dokaz u prilog ovoj tezi je srpski primer koji potvrđuje da je preduslov svakog oporavka privrede snažan pravni okvir i jake institucije, kojih ovde nema.

42. Rast kreditnih rizika – smanjivanje ponude kredita: Kvadratura duga
Od visokog nivoa nenaplativih kredita još je opasnije oklevanje da se ovaj problem reši. Ono banke uvlači u spiralu stalnog proizvođenja loših dužnika.

46. IFC i rešavanje teško naplativih kredita u regionu: Lako ne može svako
Fond koji je IFC stavio na raspolaganje APS Holdingu, specijalizovanoj instituciji za otkup teško naplativih kredita i upravljanje preduzećima u teškoćama trebalo bi da pomogne rešavanju NPL u regionu. Obim kredita u Srbiji koji bi mogao biti obuhvaćen ovom inicijativom delom zavisi i od uklanjanja barijera u kupovini teško naplativih kredita građana, koje je važećim propisima dozvoljeno samo bankama.

48. Bankarski sektor u Srbiji: Krupne promene su neizbežne
Ako bi srpski bankarski sektor posmatrali kao trku sportskih automobila, onda bi se moglo reći da sitne popravke jednostavno nisu dovoljne. Kod mnogih je potrebno zameniti ceo motor ili karoseriju, a negde i ceo automobil. Pri tome, mnogi učesnici još uvek nisu svesni da se staza na kojoj se trkaju značajno i trajno izmenila.

52. Stavovi finansijskih direktora srednjeevropskih zemalja: Neizvesnost je danas normalna
U ovom svom izveštaju, Deloitte poredi očekivanja finansijskih direktora iz 13 srednjoevropskih zemalja (Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bugarska, Češka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Albanija i Kosovo, Slovačka i Slovenija). Poređenja su zasnovana na odgovorima 580 finansijskih direktora iz širokog spektra privrednih grana koji su učestvovali u Deloitteovom istraživanju sprovedenom u oktobru i novembru 2013. godine. Istraživanjem su utvrđene promene u mišljenjima finansijskih direktora o faktorima i rizicima, uključujući rast BDP-a i prioritete u finansiranju. Ovo istraživanje je postalo važan reper za pravovremeno donošenje odluka uz uvažavanje finansijskih stavova velikih korporacija širom srednje Evrope.

54. Bankarsko poslovanje sa ino klijentima: Partnerstvo na duge staze
Specifični zahtevi inostranih kompanija nalažu bankama centralizovano poslovanje sa klijentima u čvrstoj sinergiji sa ekspoziturama na lokalnom nivou. Zahvaljujući njima banke stiču važna znanja, unapređuju svoje proizvode i diversifikuju portfolio.

56. Kako urediti zakon o preduzetnom kapitalu: Druga ruka
Srbija je po korišćenju preduzetnog kapitala kao izvora finansiranja preduzeća gotovo na samom dnu lestvice zemalja obuhvaćenih Globalnim izveštajem o konkuretnosti za 2013-2014 godinu. Zakon o fondovima preduzetnog kapitala otvorio bi prostor za podršku malim i srednjim preduzećima, van bankarskih tokova.

58. Bankarski krediti i mladi: Karika koja nedostaje
„Mladi su danas manje dužni nego pre jednu deceniju, ali to nije dobra stvar. To samo ukazuje na stepen ekonomske krize, a ne ekonomskog uspeha.“ Najilustrativniji primer ove misli ekonomiste Ričarda Fraja može se uočiti u nivou stambenih kredita odobrenih mladim ljudima, kao i u posrtanju domaće građevinske industrije.

60. Anketa BiF: Marinos Vathins, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke, Klaudio Cezario, predsednik Izvršnog odbora Unicredit banke, Neoclis Neocleous, generalni direktor i predsednik Izvršnog odbora Piraeus banke Beograd i Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke

64. Da li su građani u Srbiji danas finansijski pismeniji: Sa lupom na gotovs
Narodna banka Srbije je u 2013. godini primila 1.510 pritužbi na rad finansijskih institucija, a od toga se 1.263, ili 83,3 odsto, odnosilo na banke. To je za 16,5 odsto manje pritužbi u odnosu na prethodnu godinu, što govori da su građani informisaniji i bolje razumeju bankarske klauzule, a banke više poštuju pravila. Ipak, dobar deo korisnika i dalje ne shvata na koji način treba da se obrati banci ako uoči problem ili nepravilnost.

66. Tabele

OSIGURANJE

77. Poslovanje osiguravajućih kuća u 2013: Gubitak nakon devet godina profitabilnosti
Sektor osiguranja je, nakon devet godina profitabilnog poslovanja, u 2013. godini na ukupnom nivou iskazao gubitak. I pored toga, zabeležen je blagi rast prihoda od premija i bilansne aktive, dok je kapital neznatno smanjen. Ovaj segment finansijskog tržišta i dalje je stabilan i najduže je uspeo da se odupre posledicama krize, zahvaljujući usmerenosti na dugoročna ulaganja i konzervativnoj regulatornoj politici.

78. Potencijali životnog osiguranja za privredni rast: Neslućene mogućnosti
Saradnja banaka i osiguranja na višem nivou mogla bi da pokrene celokupno tržište osiguranja, baš kao i poreske olakšice na životno osiguranje, koje bi u narednih pet godina generisale najmanje milijardu evra za ulaganja države u strateške projekte.

80. Anketa BiF: Andrea Simoncelli, predsednik i generalni direktor Generali Srbija, Branko Krstonošić, generalni direktor Wiener Städtische osiguranja i Adamandios Hadžistilis, generalni direktor AXA osiguranja u Srbiji.

84. Obavezno osiguranje od prirodnih nepogoda, poplave i zemljotresa: Zaštita privatne svojine i državnog budžeta
Katastrofalne posledice majskih poplava usled sve ekstremnijih promena klime, definitivno ukazuju da je, pored ostalih mera zaštite, neophodno da se u Srbiji uvede obavezno osiguranje od prirodnih nepogoda poplave i zemljotresa, kako bi se prenošenjem rizika na osiguravajuće kompanije i inostrano tržište reosiguranja zaštitila privatna svojina, ali i državni budžet.

86. Klima i finansijski proizvodi: Kome je vreme uzelo meru?
Sve više delova ekonomije zavisi od klime – od poljoprivrede do šou biznisa – a sa tim trendom raste i upotreba “vremenskih budućnosti“, finansijskih instrumenata koji su vremenske prilike pretvorili u robu. Strahovanje od onoga šta nas čeka “sutra i odande“, od onog odozgo i odozdo, ovaploćeno je u mesečnim premijama na konto “letnjih i zimskih derivata“ osiguravajućih kuća.

90. Osiguranje vozila starijih od 30 godina: Jedinstvena usluga u Srbiji
Ljubitelji oldtajmera u Srbiji okupljeni su u tridesetak klubova, od kojih neki raspolažu i primercima koji su stari gotovo 90 godina. Vlasnici ovih neobičnih ljubimaca na četiri točka sve do skoro nisu mogli da ih osiguraju. Zato je kompanija UNIQA osiguranje uvela novu uslugu UNIQA Kasko 30+ za osiguranje vozila koja su starija od 30 godina. To je prva i jedina usluga te vrste u Srbiji, ali i na tržištu osiguranja u regionu.

92. Tabele

LIZING

97. Poslovanje lizing kompanija u 2013: Najveći gubitak od početka krize
Lizing kuće u Srbiji već četvrtu godinu zaredom posluju negativno, sa padom plasmana i prihoda, bilansne aktive i kapitala, pri čemu su u 2013. na ukupnom nivou iskazale najveći gubitak od početka krize. Pored smanjene ekonomske aktivnosti i ulaganja, kao i alarmantne nelikvidnosti privrede i stanovništva.

98. Lizing u poljoprivredi: Rastuća popularnost
Lizing u poljoprivredi u poslednjih nekoliko godina predstavlja najbrže rastući segment lizing industrije, kroz koji je prethodne godine plasirano oko 25,37 miliona evra, što je oko 12% ukupnih plasmana. Na dalji razvoj ovog načina finansiranja poljoprivrede značajno bi uticala odluka države da se lizing prepozna kao još jedna mogućnost u programima subvencija, kao i da se kroz oslobađanje od plaćanja PDV-a na kamatu, lizing učini dostupnim i malim poljoprivrednim gazdinstvima.

100. Lizing kao podrška privredi: Nove šanse za privredni rast
Poslednjih nekoliko godina, lizing je postao značajan način finansiranja nabavke osnovnih sredstava na domaćem tržištu, koji su privrednici prepoznali kao povoljnu i kvalitetnu alternativu ostalim vidovima finansiranja. Njegova ekspanzija tek predstoji, što potvrđuju i kretanja u Evropi gde je lizing prepoznat kao važan pokretač privrednog rasta i predstavlja jedan od izvora finansiranja za više od 40% malih i srednjih preduzeća.

102. Domaće tržište u poređenju sa regionom: Tako blizu, a tako daleko
Razvoj domaćeg lizinga je u mnogim segmentima pratio put drugih tržišta u regionu, što može da posluži kao odličan izgovor da drugačije nije ni moglo. Sa druge strane, primeri ne samo bogatih već i pojedinih zemalja sličnog nivoa privrednog razvoja pokazuju da ekspanzija lizinga veoma zavisi od toga koliko je regulativa fleksibilna, jednostavna, i u kojoj meri omogućava jeftina i inovativna rešenja.

104. Tabele

FONDOVI

107. Društva za upravljanje investicionim fondovima: Nastavak slabih rezultata
Nepovoljna investiciona kretanja doprinela su daljem padu broja društava za upravljanje investicionim fondovima i njihovim slabim poslovnim performansama i u 2013. godini.

108. Poslovanje investicionih fondova u Srbiji: Koga jednom zmija ujede, i guštera se plaši
Novčani fondovi su preuzeli primat na našem tržištu investicionih fondova, a takav trend će opstati sve dok kod investitora preovlađuje averzija prema riziku.

110. Poslovanje društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima u 2013: Uprkos svemu, uspešni
Tokom 2013. godine, i pored raznih pretnji kojima je obilovalo poslovno okruženje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima su, pre svega, zahvaljujući strogim zahtevima u poslovanju, ostala jedini segment srpskog finansijskog sektora koji je sačuvao pozitivno poslovanje, a pri tome, beleži i uvećanje dobiti za više od trećine. Pored toga, obim poslovanja ovih društava je povećan, dok su bilansna aktiva i kapital blago smanjeni.

112. Monetarna politika i prinosi penzionih fondova: Na klizavom terenu
Uprkos eskalaciji ukrajinske krize, što bi u normalnim okolnostima uticalo na rast premije rizika, došlo je do oštrog pada prinosa, najvećim delom usled najava Evropske centralne banke o novim merama borbe protiv deflacije. To govori o snazi i značaju monetarne politike, ali je dobro znati da takva kretanja nisu rezultat poboljšanja makroekonomskih fundamenata. Kada se plima rizika vrati, zemlje sa brzorastućim fiskalnim deficitom – poput Srbije – mogle bi se naći u veoma nezavidnoj situaciji.

114. Tabele

REVIZIJA

119. Osvrt na pravila o transfernim cenama u srpskom poreskom zakonodavstvu: Nije svaka jabuka, ista jabuka
Srpski pravni okvir se u oblasti transfernih cena u značajnoj meri približio uporednim izvorima, pa je sada najveći izazov u ovoj oblasti pitanje primene odnosno načina na koji će Poreska uprava pristupiti kontroli poštovanja propisa. Upravu bi, kroz obuke i ulaganje u njeno znanje i opremljenost, trebalo pripremiti za primenu pravila o transfernim cenama, kao što je to bila praksa u gotovo svim državama u našem okruženju.

124. Transferne cene i rizici u reviziji: Neiskustvo, najveći protivnik poreskih obveznika
Sve materijalno značajne transakcije između povezanih lica se ove godine po prvi put u Srbiji stavljaju pod lupu tržišnosti, odnosno usklađenosti sa principom „van dohvata ruke“, a svako odstupanje od ovih principa, koje ide na štetu budžetskih prihoda po osnovu poreza na dobit, mora da bude anulirano. Zapravo, moralo je i godinama unazad.

126. Tabele

BERZE

129. Poslovanje brokersko dilerskih društava u 2013: Koncentracija dobitaka i gubitaka u dva društva
U 2013. godini nastavljeno je osipanje broja brokersko dilerskih društava, smanjen je obim njihove aktivnosti ali su i gubici niži u odnosu na prethodnu godinu. Pritom su ostvareni rezultati samo dva društva obeležili poslovanje svih brokersko dilerskih društava.

130. Situacija na regionalnim berzama: Oblačno

132. Kratka istorija domaćeg berzanskog indeksa BELEX 15: Znali smo se iz viđenja
Udar berzanske krize odneo je indeksu Belex15 samo u 2008. godini tri četvrtine vrednosti, dok o kasnijem oporavku možda najbolje govori podatak da se do ovih dana nije značajnije pomerio u odnosu na tu kotu. Primer Telekoma, koji se već dve godine umesto na liderskoj poziciji indeksa Belex15 nalazi pod “staklenim zvonom” političkih elita, možda najbolje govori o tome sa koliko bi optimizma trebalo gledati na mogući razvoj berzanskog tržišta.

134. Tabele

VREMEPLOV

144. Banke i međunarodni odnosi: Trgovačka banka političkih ambicija
Ma koliko da su banke s kraja 19. i početkom 20. veka, vođene profitom, težile globalnom poslovanju, one su itekako bile povezane sa nacionalnim interesima matičnih država i na svoj način bile saučesnik u pripremama za obračun u Prvom svetskom ratu. Pester Ungarische Commerzialbank, koja je među prvima zakoračila na Balkan, i to prvo u Srbiju, toliko se politički okliznula da je od vodeće banke na srpskom tržištu postala najomraženija strana banka.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close