/ Vesti / Saldo platnog bilansa u prvom kvartalu – u minusu za 762 miliona evra
BiF Analize Čitajte B&F online

Saldo platnog bilansa u prvom kvartalu – u minusu za 762 miliona evra

This post has already been read 1004 times!

Saldo platnog bilansa je, u periodu januar-april 2014 prema istom periodu 2013 godine, pogoršan za 1.079 miliona evra, jer je 2013 godine bio pozitivan u iznosu od 317 miliona evra, a sada je bio negativan u iznosu od 762 miliona evra, prenosi Makroekonomija.org.

Ovu promenu u saldu u potpunosti može da objasni samo jedna pozicija: obaveze po osnovu emitovanih dužničkih hartija od vrednosti. Na ovoj poziciji je 2013 godine registrovan priliv u iznosu od 1.144 miliona evra, a u 2014 godini odliv u iznosu od 26 miliona evra. Ukoliko se isključi ova pozicija, platni bilans je poboljšan za 65 miliona evra, te bi suficit platnog bilansa iznosio 383 miliona evra, da je došlo do jednakog zaduživanja dužničkim hartijama kao i 2013 godine. Ili, drugačije posmatrano, da nije bilo priliva novca po tom osnovu, deficit platnog bilansa bi 2013 godine iznosio 827 miliona evra, a ove godine deficit bi bio proknjiženih 762 miliona evra, što je neznatno poboljšanje salda.

Posmatrajući osnovne pozicije, (1) saldo tekućeg bilansa poboljšan je za 370 miliona evra, tako što je deficit smanjen sa 771 na 401 miliona evra, (2) saldo kapitalnog bilansa poboljšan je za 3,5 miliona evra, prelaskom iz deficita od 2,4 u suficit od 1,1 miliona evra, (3) saldo finansijskog računa, bez promene deviznih rezervi, pogoršan je za 1.413 miliona evra, a (4) neto „greške i propusti“ su pogoršane za 40 miliona evra, tako što je smanjen suficit na ovoj poziciji.

srpski javni dug raste

Poboljšanje salda tekućeg računa (za 370 miliona evra) bilo je posledica pada trgovinskog deficita za 502 miliona evra, pri rastu deficita na poziciji dohotka (za 77 miliona evra), i smanjenja suficita tekućih transfera za 55 miliona evra.

Trgovinski saldo poboljšan je usled pada deficita u robnoj razmeni i rasta suficita u razmeni uslugama. Deficit u trgovini robom smanjen je za 28%, usled rasta izvoza za 14,1%, i uvoza samo za 0,3%. Smanjenje deficita iznosilo je 434 miliona evra (sa 1.544 na 1.110 miliona evra). Suficit u trgovini uslugama povećan je gotovo tri puta, sa 37,6 na 105,5 miliona evra, zato što je izvoz usluga povećan za 11,2%, a uvoz za 4,4%.

Deficit na poziciji dohotka povećan je za 31,6%, sa 243 na 320 miliona evra, zato što su prihodi smanjeni za 1,9%, a rashodi su povećani za 19%. Na prihodnoj strani povoljnu informaciju predstavlja dvostruko veći priliv dohotka od direktnih investicija u inostranstvo (sa 16 na 32 miliona evra), ali su odlivi po istom osnovu povećani za 129%, sa 58 na 132 miliona evra. Ukupan odliv po osnovu dohotka od investicija bio je nepunih 4 miliona evra dnevno (451 milion evra za četiri meseca), jer je po osnovu kamata na spoljni dug odliv bio 167 miliona evra, prihoda od portfolio investicija 152 miliona evra, a od direktnih stranih investicija spomenutih 132 miliona evra.

Suficit tekućih transfera smanjen je za 5,6%, sa 979 na 924 miliona evra, usled smanjenog procenjenog priliva doznaka sa 684 na 600 miliona evra.

Kod finansijskog računa pogoršanje salda za 1.413 miliona evra bilo je posledica pogoršanja salda kod svih osnovnih pozicija: (1) saldo investicija pogoršan je za 1.166 miliona evra, te je suficit smanjen sa 1.320 na 154 miliona evra, (2) saldo kredita je pogoršan za 190 miliona evra, rastom deficita sa 300 na 489 miliona evra, (3) saldo gotovog novca i depozita pogoršan je za 57 miliona evra, prelaskom iz suficita od 8 u deficit od 49 miliona evra.

Saldo kredita pogoršan je za 190 miliona evra usled smanjenog korišćenja dugoročnih kredita za 335 miliona evra: vlada je smanjila korišćenja kredita za 298 miliona evra (sa 367 na 78 miliona), banke su smanjile za 86 miliona (sa 149 na 63), a ostali sektori su povećali za 40 miliona (sa 351 na 391 miliona evra).

Servisiranje spoljnog duga smanjeno je za 99 miliona evra, sa 1.229 na 1.130 miliona evra, a stopa servisiranja duga, usled rasta izvoza robe i usluga, smanjena je sa 29,7% na 24%.

Izvor: Makroekonomija.org

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close