/ B&F Plus / Žena među inženjerima: Sposobnost nema pol
BiF Analize Čitajte B&F online

Žena među inženjerima: Sposobnost nema pol

This post has already been read 882 times!

„Nikada nisam imala problema u ovom poslu zato što sam žena, jer je uvek bilo najvažnije da pokažeš šta znaš“, kaže Branka Radovanović, direktorka kompanije PCTech. To je posebno vidljivo u preduzetništvu, „jer kada nemate zaštitu, niti izgovore da je za vaš neuspeh kriv neko drugi – otkrijete šta sve znate i šta sve možete da uradite“.

Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica IT kompanije PCTech, pre dve godine dobila je poziv da dođe u London. Na prvi pogled, ništa neobično kada ste na čelu softverske kompanije koja 97% svojih prihoda obezbeđuje od izvoza usluga programiranja, pre svega na zapadno tržište. Ipak, ovo putovanje je bilo drugačije. Beograđanka, koja kaže da svoju ulicu i kraj u kojem je odrasla nikada ne bi menjala za bilo koje mesto u svetu, iako je imala prilika za to, pozvana je na godišnju konferenciju Evropske banke za obnovu i razvoj koja joj je dodelila prestižnu međunarodnu nagradu za izuzetna postignuća u preduzetništvu u 2012 godini.

Na svečanom otvaranju konferencije, organizatori su joj se, na njeno iznenađenje, prvoj obratili sa pitanjem kako je u Srbiji primljena vest o tako prestižnom priznanju i koliko novinara ju je intervjuisalo. „Bila sam zatečena pitanjem, zastala sam za trenutak i onda iskreno odgovorila: niko. U sali je nastao muk. Kada sam shvatila kakvu reakciju je izazvao moj odgovor, pokušala sam da opravdam svoju zemlju i rekla: kod nas su sada baš u toku izbori, to je u ovom trenutku najvažnije nacionalno pitanje, i zato ova vest još nije objavljena u široj javnosti. Ali sigurna sam da će po završetku ove ceremonije uslediti i medijsko interesovanje“. Nakon toga su joj tokom trajanja konferencije više puta zakazivali intervju sa grupom novinara iz Srbije koji su prisustvovali događaju, ali do tog susreta nikada nije došlo ni u Londonu, ni po povratku u Beograd. „Ne pričam ovo zato što sam se osetila lično pogođenom, jer, iskreno, nisam osoba koja baš uživa u medijskoj promociji. Poenta ove priče je kako se u Srbiji odnosimo prema preduzetništvu. O njemu se mnogo priča, ali suštinski malo ko razume naše probleme, niti se javnost interesuje za uspešne preduzetnike. Privatna inicijativa se u Srbiji i dalje doživljava jako negativno, i mada ima loših primera, pozitivnih je mnogo više. To su ljudi koji stvaraju nove ideje, nove vrednosti i otvaraju nova radna mesta, a što svi ističu da je najpotrebnije Srbiji.“

Preduzetnik ne može da pređe u drugu firmu

Stoga je preduzetništvo „zanimanje“ u kojem bilo da ste muškarac ili žena delite iste probleme, a za uspeh je najpresudnija vera u sebe i istrajnost. „To je osećaj odgovornosti za svoj i za život svoje porodice, briga za egzistenciju ljudi sa kojima radite. Morate da nađete načine da obezbedite posao i prihode, morate da uspete, ne možete da odustanete ni u najtežim situacijama. Zašto su preduzetnici najfleksibilniji deo privrede? Zato što ako ne uspete u nečemu, brzo se preorijentišete na drugi posao da biste preživeli. Preduzetnik je vezan za firmu koju vodi, i za razliku od menadžera ili ljudi koji rade za druge, on ne može da pređe u neko drugo preduzeće. Kada nemate zaštitu, niti izgovore da je za vaš neuspeh kriv neko drugi – otkrijete šta sve znate i šta sve možete da uradite“.

branka radovanovic

Želja da stvari zavise isključvo od nje bila je presudna za Branku Radovanović da ostavi iza sebe posao u jednoj informatičkoj kompaniji i 1996. osnuje preduzeće, u vreme kada su njene kolege masovno odlazile iz Srbije. „Smatrala sam da ako sam do tada bila dobra u svom poslu, onda ću nešto uspeti da uradim, a ako i ne uspem u svojoj profesiji, radiću nešto drugo. Posla uvek ima ako hoćeš da radiš“. Preduzeće je krenulo sa troje ljudi, koji su se bavili prevashodno uvođenjem tehnologija automatske identifikacije, kao što je bar-kod tehnologija, u različite oblasti poslovanja, ali su prihodi bili tek dovoljni za preživljavanje, pa su u firmi uporno tražili načine da počnu da rade sa inostranstvom. Konačno se ukazala prilika za posao na izradi softvera za jednu američku start up kompaniju. „Ali i u tom poslu smo imali mnogo teškoća, jer u radu sa start up preduzećem prihodi su takođe jako neizvesni, a obaveze koje morate da platite ne čekaju. Drugo, domaća regulativa je bila takva da niste znali na koji način da naplatite softver koji ste izvezli preko interneta. Obilazila sam banke, Narodnu banku, Ministarstvo ekonomije i svi su me pitali isto: šta mi to izvozimo, gde nam je disketa, zašto nemam jedinstvenu carinsku ispravu“…Naša sagovornica ističe da su je mnogi „savetovali“ da bi imala mnogo manje problema kada bi radila „na crno“, ali upravo činjenica da je PCTech od početka poslovao legalno, pokazala se kao presudna za otvaranje vrata na zapadnom tržištu. Naime, kada je američko start up preduzeće sa kojim su sarađivali rešila da kupi jedna velika IT kompanija, u proveri poslovanja došli su i do male firme u Srbiji. Nakon ocene da PCTech spada u „manje od 1% preduzeća u Srbiji koja posluju na tako odgovoran način“, posao je bio obezbeđen i sa novim, ovoga puta daleko većim i značajnijim pratnerom.

Zanimljivo je biti pionir

Danas je PCTech jedna od vodećih softverskih kompanija u regionu, čiji su klijenti vrhunske svetske ICT kompanije, kao što su Cisco, Plantronics, Sony Mobile, Adobe, a pored usluga programiranja preduzeće ima svoje proizvode koje prodaje klijentima na svim kontinentima. Jedan od prelomnih trenutaka za firmu je bilo prerastanje iz male u srednju kompaniju, „kada ili uspete da promenite način organizacije i rukovođenja, ili propadnete. Shvatili smo da nam je potrebna pomoć i konkurisali smo kod EBRD za TAM program. Sarađivali smo sa Piterom Dekerom, koji je imao ogromno iskustvo i godinama bio direktor marketinga u IBM-u za Evropu. Mi tada ne bismo mogli da platimo konsultanta takvih kvalifikacija“. Ta podrška je preduzeću omogućila dugoročan napredak, i otvorila vrata da ponovo konkurišu za BAS program radi uvođenja sistema upravljanja kvalitetom, a potom i da EBRD uvrsti PCTech u ovaj program kao IT konsultante.

U preduzeću je trenutno više od 280 ljudi, od kojih je 260 softver inženjera, starosni prosek je 31 godina, a žene čine 28% zaposlenih, što je jako visok procenat za ovu industriju. „Kada sam upisala Elektrotehnički fakutet, od 300 studenata bilo je 30 žena. Ali stvari se, ipak, polako menjaju. Mi smo jedan od donatora koji su omogućili da se na Elektrotehničkom fakultetu osnuje smer za softversko inženjerstvo, odnosno plaćamo školarinu za pojedine studente. Ove godine sam bila oduševljena što je među 100 upisanih bilo 40 devojaka.” Branka Radovanović ističe da u oblasti kojom se bavi nikada nije imala problema zbog toga što je žena, „jer je uvek bilo daleko važnije da pokažeš šta znaš. Procenat žena koje se u Srbiji i zemljama istočne Evrope bave informacionim tehnologijama je veći nego na Zapadu, zato što smo imali zakone koji su obezbeđivali ravnopravnost – od dostupnosti obrazovanja, do socijalne politike vezane za porodiljsko bolovanje. To je, uprkos patrijarhalnoj tradiciji, jako doprinelo ekonomskoj emancipaciji žena. Problemi su nastali sa urušavanjem ekonomije, rastom siromaštva i nezaposlenosti, kada žene postaju veće žrtve zbog vezanosti za majčinstvo“.

A kada su na čelu preduzeća, žene su često saosećajnije i osetljivije na probleme zaposlenih nego muški rukovodioci, smatra naša sagovornica, što, dodaje, ne znači da je to uvek dobro za posao. „Sa druge strane, za mene uvek ističu da sam žena u IT- u, ali ja se najmanje bavim tehnologijom zbog svih drugih obaveza u preduzeću. Kada vodite firmu, morate neprestano da učite i ekonomiju, i pravo i mnoštvo drugih stvari, posebno u našim uslovima kada se propisi menjaju svaki čas i kada radite u industriji za kojom regulativa zaostaje, pa ne samo da niko ne ume da vam odgovori na pitanje kako da realizujete neke stvari nego ne razumeju ni šta pitate. Zato ste primorani da sami tražite rešenja, stalno se osećate u neku ruku kao pionir, što mi je, ma koliko da je naporno, istovremeno i jako zanimljivo“.
Z.Ž.
broj 106, april 2014.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close