U ovom izveštaju Deloittea, porede se očekivanja finansijskih direktora iz 13 srednjoevropskih zemalja (Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bugarska, Češka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Albanija i Kosovo, Slovačka i Slovenija). Poređenja su zasnovana na odgovorima 580 finansijskih direktora iz širokog spektra privrednih grana koji su učestvovali u Deloitteovom istraživanju sprovedenom u oktobru i novembru 2013. godine. Istraživanjem su utvrđene promene u mišljenjima finansijskih direktora o faktorima i rizicima, uključujući rast BDP-a i prioritete u finansiranju. Ovo istraživanje je postalo važan reper za pravovremeno donošenje odluka uz uvažavanje finansijskih stavova velikih korporacija širom srednje Evrope.
Finansijske perspektive – dugoročni pogled
Najveći broj finansijskih direktora ne očekuje promene u sposobnosti svojih kompanija da servisiraju postojeće obaveze, dok gotovo isto toliko njih očekuje blagi napredak u servisiranju duga u naredne tri godine. Tek poneki ispitanik je naveo da očekuje drastične promene, što sugeriše da je njihov dugoročni pogled na finansijske izglede kompanije trenutno više povezan sa očekivanim kretanjima BDP-a nego sa kratkoročnim poboljšanjem finansijskih rezultata kompanije. Iako neke kompanije predstavljaju važan izuzetak jer su u nepovoljnom okruženju uspele da realizuju pobedničku strategiju, nijedna kompanija nije izolovana u odnosu na ukupni poslovni kontekst. Za većinu finansijskih direktora, dugoročni izgledi njihovih kompanija zasnovani su na promenama u dinamici spoljnog okruženja.
Spoljna finansijska neizvesnost – kako se suočiti sa „novom normalom“
Većina finansijskih direktora u regionu za opšti nivo spoljne finansijske neizvesnosti navodi da je iznad normale, visok ili vrlo visok. Ta većina obuhvata čak 88% ispitanika u Sloveniji i 70% u Poljskoj. To sugeriše da oni zaista rade u zanimljivim vremenima, kada veća neizvesnost postaje deo „novog“ normalnog okruženja.
Mnoge kompanije reaguju na ovakvu situaciju tako što se uzdržavaju od investiranja i usredsređuju na brze dobitke. Iako je ovo tipična strategija za suočavanje sa opadajućom fazom poslovnog ciklusa, nije sasvim jasno kako se nositi sa finansijskim rizicima u okruženju gde dugoročno visok nivo spoljne finansijske neizvesnosti predstavlja „novu normalu“.
Zaduženost i troškovi finansiranja
Većina finansijskih direktora i dalje je veoma oprezna kada je reč o zaduženosti kompanija. Na sedam tržišta, većina tu ne predviđa nikakvu promenu, a taj odgovor je dao najveći deo finansijskih direktora u svim zemljama osim Poljske. Činjenica da u Poljskoj i Litvaniji najveći broj finansijskih direktora očekuje povećanje zaduženosti slaže se sa činjenicom da u te dve zemlje najveći broj njih takođe smatra da je sada dobar trenutak za veće rizike. S druge strane, finansijski direktori kompanija sa sedištima u južnom delu srednje Evrope češće navode da treba smanjiti zaduženost: u Sloveniji, čija je privreda u problemima, kao i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Albaniji i Mađarskoj, mnoge kompanije upravo to planiraju. Sve u svemu, smanjenje zaduženosti je druga strategija po popularnosti posle „održavanja nepromenjenog stanja“.
Finansijski direktori u srednjoj Evropi procenjuju da će troškovi finansiranja ostati isti ili donekle porasti. Postoje četiri izuzetka: Rumunija, Albanija, Mađarska i Srbija, gde između 39% i 21% finansijskih direktora smatra da će kamatne stope verovatno donekle opasti u narednih 12 meseci. Broj ispitanika koji očekuju značajno povećanje je marginalan – u celom uzorku, najviše ih je u Sloveniji, sa 9%.
Dostupnost novih kredita
Većina finansijskih direktora procenjuje da su novi krediti „uobičajeno dostupni“. Situacija je drugačija u Sloveniji i Rumuniji, gde 79%, odnosno 60% anketiranih finansijskih direktora ima poteškoća u dobijanju kredita. U odnosu na prošlu godinu, znatno je poboljšana dostupnost kredita u Mađarskoj, a čak i za 8% slovenačkih ispitanika to predstavlja manji problem nego prethodne godine.
Dok je broj poljskih finansijskih direktora koji smatraju da su krediti lako dostupni porastao za 6%, njih 5% procenjuje da ih je teže dobiti. Ovakvi rezultati ukazuju na to da će se u najvećoj privredi u regionu uskoro realizovati veći broj spajanja i pripajanja kako bi se kompanije restrukturirale i potražile novi model efikasnosti.
Alternative za finansiranje
Među zemljama srednje Evrope postoji značajna razlika u percepciji atraktivnosti pozajmljivanja od banaka u odnosu na finansiranje emisijom običnih akcija. U Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj, finansijski direktori smatraju da je emisija običnih akcija manje atraktivna opcija za finansiranje njihovih planova nego zaduživanje kod banaka. Suprotno važi za finansijske direktore iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske i Rumunije – zemalja u kojima je dostupnost novih kredita često ograničenija. U preostale tri zemlje, orijentacija ka bankarskim kreditima umesto ka emisiji običnih akcija je manje izražena.
Izvor: Deloitte