Close
/ Posle 5 / Suveniri: Moj privatni Beograd
BiF Analize Čitajte B&F online

Suveniri: Moj privatni Beograd

Beograd-B-for-Belgrade
Redakcija BIF on 02/08/2014 - 10:55 in Posle 5

This post has already been read 1061 times!

Šta je to dovoljno jeftino, jednostavno za pakovanje, prilično autentično, duhovito, lepo profinjeno, uvrnuto, korisno, sasvim beskorisno, univerzalno razumljivo ili „baš beogradski“ što lako staje u svaki turistički ruksak? Truleks krpa, misli jedna od  autorki suvenira „Beoizloga“ Ivana Radenković.

Na isto pitanje brojni slikari, vajari, fotografi, dizajneri, arheolozi, samouki umetnici i neimenovani kineski pregaoci, proizvođači „tradicionalnih turističkih suvenira“, daju različit odgovor.

Maja Škaljac Stanošević, istoričar umetnosti i kustos Galerije Singidunum, kaže da ova galerija suvenire podvrgava strogoj selekciji i da „nikada ne ide ispod određenog kvaliteta“, ali da se autori i zaposleni trude da dopadljivim, ponekad i komercijalnim predmetima izađu u susret zainteresovanim kupcima. „Stranci, naročito Amerikanci, bilo da kupuju za sebe ili svoje prijatelje žele da proizvod bude što jeftiniji, ali prepoznaju kvalitet naših ručno rađenih eksponata te su za ešarpe slikane rukom, spremni da izdvoje i veću sumu novca“, kaže sagovornica B&F. Pa ipak, što je ukus turista istančaniji to je procedura iznošenja ovakvog umetničkog predmeta iz zemlje komplikovanija. I dalje je na snazi pravilo da u slučaju iznošenje eksponata van granica zemlje svi predmeti najpre treba da budu dokumentovani u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije, „što je nepraktično i predstavlja veliki problem turistima“, kaže Škaljac Stanošević.

truleks krpa

Da li su turisti bukvalisti?

Dok u Galeriji Singidunum koja pripada Udruženju likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) izlažu profesori, eminentni slikari, vajari, keramičari i fotografi, u „Beoizlogu“ već dve decenije podržavaju  mlade neafirmisane umetnike, studente likovnih umetnosti i primenjenih akademija koji su i njihovi najčešći saradnici. Njihova inspiracija su često najprepoznatljivija obeležja Beograda poput zgrade Beograđanke, Avalskog tornja, spomenika Pobedniku, ili Hrama Svetog Save. Jedna od autorki suvenira „Beoizloga“ Ivana Radenković je inspiraciju za svoje kolekcije suvenira „Volim Beograd“ i „Beograd za poneti“ pronašla upravo u ovakvim obeležjima grada koje je smestila na tanjire, šolje, rukavice za rernu, pa čak i autentičnu truleks krpu.

„’Beoizlog’ se od samog početka rada trudi da napravi upravo takav suvenir koji će pored upotrebne vrednosti biti i moderan, autentičan, ali i edukovati ukus naših građana. Cena je nešto na šta oni uvek imaju primedbe ali s obzirom da naša roba nije kineska teško da može biti jeftinija“, kaže Biljana Radenković, menadžer prodaje ’Beoizloga’.

U ’Beoizlogu’ su najprodavanije majice „Dechkotzar“ koje prave „Braća Burazeri“ Nikola i Nenad Radojčić sa kojima ’Beoizlog’ sarađuje skoro dve godine. „Majica je jednostavan i neophodan komad garderobe u svakodnevnoj upotrebi i odličan način za iskazivanje stava, pokazivanje raspoloženja, i otuda i cela “t shirt kultura”“, koju možda najbolje razumeju ex Jugosloveni u rasejanju, na proputovanju kroz Beograd.  “Ekipa iz ’Beoizloga’ nam je sugerisala da turistima, koji su njihovi najveći kupci, možda neće biti toliko zanimljivo da kupuju nešto na čemu piše ’Dechkotzar’, već ’Beograd’, jer sa sobom žele da ponesu nešto za što je očiglednije da je iz našeg grada“, kaže Nikola.

Među turistima pristalicama praktičnog suvenira kojem se može vratiti mnogo puta, izdavačka kuća „Komshe“ je našla kupce svojih turističkih vodiča.  „Izdanja ’Kroz Srbiju’ na engleskom i nemačkom jeziku su u samom startu bili veoma dobro prihvaćena među inostranim turistima i strancima koji žive i rade u Srbiji.“, kaže Dimitrije Stamenković, menadžer sektora prodaje kompanije „Komshe“. Za deset godina koliko postoji, ova izdavačka kuća je ostvarila uspešnu saradnju sa knjižarama iz Velike Britanije, Hrvatske, Nemačke, Slovenije, Švajcarske i izdala više od 15 turističkih vodiča koji pored Srbije pokrivaju i Crnu Goru, Sloveniju, i Bosnu i Hercegovinu, a Turistička organizacija Srbije dodelila im je 2006. godine svoju najprestižniju nagradu „Turistički cvet“.

Ispeci pa reci

Vizuelna umetnica Gabriela Vasić, kaže da postoji mnogo načina na koji bi se jedan grad poput Beograda mogao predstaviti kroz suvenirski proizvod, ali da se to ne događa, jer su kič i jeftini kineski proizvodi koji simuliraju suvenire, potisnuli autorske. „Beograd i Srbija generalno, imaju problem sa reprezentacijom. Čak i nešto što su autori iz reDizajn studija „Štap i kanap“, nagrađenog suvenira Srbije na World Expo u Šangaju 2010. promovisali kao brend Srbije i što je dobilo karakter reprezentativnog suvenira nije steklo širu popularnost  niti ima značajan tržišni efekat. U Srbiji je malo poznato, ali danas se zapravo jedan dobar deo ekonomije u svetu zasniva upravo na razvoju kreativnih industrija, autorskih ideja i međusektorske saradnje“, kaže Vasić. Upravo je u tom „drugom“ svetu ponikla njena ideja za projekat „Redizajn suvenira Beograda“, besplatan program neformalne edukacije talentovanih mladih ljudi uzrasta od 15 do 19 godina. Partneri u projektu su ULUS, Udruženje građana KOD i Ustanova kulture Parobrod, a podršku su pružili Dom Omladine Beograda, Muzej Grada Beograda i JP Beogradska Tvrđava. Projekat je realizovan uz finansijsku podršku Sekretarijata za sport i omladinu. „Prijavilo se oko 40 tinejdžera od kojih je oko 35 posetilo nekoliko reprezentativnih institucija kulture, a oko 20 redovnih polaznika su u formi foto zapisa, skica, maketa i proizvoda u materijalu (skice za ambalažu, puzzle, kutije, bedževi) prošli kroz ciklus praktičnih radionica dizajna proizvoda uz  stručna predavanja predavača“, kaže Vasić. Zajedno sa mentorkom projekta oblikovali su svoje ideje za suvenire Beograda, a deo njih će timski raditi na razradi ovih ideja u grafičkim programima u toku leta i svoje rezultate predstaviti na grupnoj izložbi u UK Parobrodu.

Po njenom mišljenju najutentičniji suveniri dolaze iz „Sedmorečja“, koje čine članovi arheološke zajednice koji promovišu vinčansku kulturu. Pored suvenira u formi magneta, stajaćih ili zidnih figura, maski, majica sa motivom iz praistorije, knjigama na tu temu, amuleta, drvenih tablica ili vaza,  “Sedmorečje” zainteresovanima nudi i niz kurseva, tako da autentičnu Srbiju mogu da nose i “na se” i “uza se”.

Katarina Marinković,

  Tekst je objavljen u letnjem dvobroju #108/109 časopisa “Biznis & Finansije”

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *