Nemačka je 19. septembra dobila novi zakon kojim se Srbija, Makedonija i BiH uvode na listu sigurnih zemalja. Stavljanje na tu listu ubrzaće proceduru i olakšati vraćanje građana tih zemalja koji traže azil u Nemačkoj u zemlje porekla. Nemačka vlada je obrazložila ove izmene zakona potrebom da se bolje pomogne onima kojima je zaista potrebna pomoć, pre svega Sirijcima koji beže od rata. Od 2010. Nemačka se suočava sa velikim porastom broja stranih državljana koji traže azil, a mnogi od njih dolaze iz zemalja Zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim za putovanja u zemlje Šengenskog prostora.
Gornji dom nemačkog parlamenta, Bundesrat, usvojio je 19. septembra izmene Zakona o azilu kojim su Srbija, Makedonija i BiH klasifikovane kao bezbedne zemlje, odnosno kao zemlje u kojima nema proganjanja, torture, proizvoljnog nasilja i nehumanog i ponižavajućeg posutpanja.
Zahtev tražilaca azila iz sigurne zemlje po pravilu se uzima kao neutemeljen te se teret dokazivanja da su ugrožena prava prebacuje na tražioca.
Donji dom parlamenta Bundestag je izmene Zakona o azilu usvojio pre letnje pauze.
Više organizacija za zaštitu ljudskih prava kritikovalo je izmene zakona, navodeći da azil pre svega traže Romi koji su izloženi diskriminaciji u tim zemljama, a oko 200 osoba je protestovalo 19. septembra ispred Bundesrata zbog usvajanja te mere.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je obrazložila potrebu da se zakon izmeni time da treba pružiti što bolju pomoć onima kojima je zaista potrebna, pre svega Sirijcima koji beže od rata u svojoj zemlji.
Zeleni i radikalna levica koji su u opoziciji na saveznom nivou ali učestvuju u vlasti na nivou pokrajina, izneli su rezerve u pogledu izmena zakona. Sporno je pre svega bilo stavljanje Srbija, Makedonije i BiH na listu takozvanih sigurnih država porekla.
Koaliciona vlada zelenih i socijaldemokrata u Bade-Virtembergu je na kraju pristala na izmene zakona pošto je savezna vlada obećala određene ustupke, pre svega kada je reč o prebivalištu. Tako se posle četiri meseca boravka u Nemačkoj ukida takozvana obaveza prebivališta kojom se podnosiocima zahteva za azil dozvoljava da borave samo u jednom određenom okrugu.
Pored toga, oni koji čekaju na rešenje zahteva za azil i stranci koji imaju takozvani „duldung“ – čiji se boravak u Nemačkoj toleriše, imaće lakši pristup tržištu rada nego do sada.
Deo socijalne pomoći u naturi biće pretvoren u novčane doznake.
I pored toga, šefica poslanickog kluba Zelenih u Bundestagu Katrin Gering-Ekart kritikovala je taj kompromis kao „nedovoljan“.
Od 2010. raste broj stranih državljana koji traže azil u Nemačkoj koja je u portekle dve godine prva u EU po broju zahteva za azil. Ove godine je u Nemačkoj podneto 100.000 zahteva za azil što je za 60% više nego 2013. godine.
Od januara do avgusta ove godine zahtev za azil je podnelo više od 14.362 građana Srbije – više je samo državljana Sirije, 5.426 građana Makedonije i 4.919 iz BiH, što čini četvrtinu svih zahteva za azil.
Izvor: Beta/AFP, Dojče vele