Jedna od verzija hemoragične groznice, ebola već mesecima puni štampane i virtuelne stranice svetskih medija. Njena najnovija epidemija u zemljama zapadne Afrike (Liberiji, Sijera Leoneu i Gvineji) zapravo je počela još krajem prošle godine. Do sada je zableženo oko 9.000 obolelih, prema zvaničnim podacima svetske zdravstvene organizacije (SZO) i nešto više od 4.500 umrlih, iako zapadni i afrički mediji špekulišu da je broj obolelih i umrlih znatno veći, kada se uzme u obzir mali broj zdravstvenih radnika na terenu u pogođenim zemljama, kao i nizak nivo zdravstvene zaštite.
Stopa smrtnosti ebole je inače oko 55%. Bolest je prvi put registrovana 1976. godine, a od nje se godišnje u proseku zarazi oko 1.000 ljudi. Prenosi se preko telesnih tečnosti a ne preko vazduha pa je njeno širenje mnogo manje nego kod nekih drugih virusa.
Međutim, ova poslednja epidemija posebna je po tome što već predugo traje i što je u poslednjih mesec dana našla put i izvan afričkog kontinenta. Baš danas je istekao period inkubacije kod osoba koje su bile u neposrednom kontaktu sa zaraženim u Teksasu u SAD, a mediji su javili i da je španska bolničarka uspešno preležala bolest i više nema virus.
SZO je napokon priznala prošle nedelje da je loše procenila i kontrolisala najnoviji razvoj ebole u Africi. Iako se epidemija relativno lako obuzdava uz stroge mere higijene i kretanja građana, evo uskoro će biti tačno godinu dana od njenog izbijanja. Humanitarna organizacija Oksfam istakla je da bi, ukoliko se ovakav tretman nastavi, aktuelna epidemija mogla da postane „humanitarna katastrofa naše generacije“.
Ključne svetske humanitarne organizacije su po svoj prilici zakazale, pre svega zbog neblagovremenog delovanja, ali i nedovoljno prikupljene pomoći. Kofi Anan, bivši generalni sekretar UN izjavio je za BBC da je sadašnja epidemija ebole „zanemarena samo zato što je izbila u Africi„. U skladu sa njegovim rečima otvoreno pismo svetskoj javnosti i molbu za pomoć trima ugroženim i siromašnim zemljama uputila je i predsednica Liberije Elen Džonson Sirlif, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2011.
Nema zemlje na planeti koja nije pooštrila sanitarnu i carinsku kontrolu prilikom graničnog ulaska. Zbog ebole je pojačana kontrola i na beogradskom aerdodromu Nikola Tesla: od početka kontrole, prenosi RTS, 148 osoba je dobilo rešenja o obaveznom zdravstvenom nadzoru jer su bile u rizičnim područjima, a još niko nije zadržan u karantinu. Putnicima iz visokorizičnih zemalja se obavlja termo-infracrveno merenje i merenje temperature. „Očekuje se da obukom bude obuhvaćeno najmanje 1.000 zdravstvenih radnika“, kazao je Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Domaće ministarstvo zdravlja donelo je i odluku da pretvori beogradski hotel Nacional u eventualni karantin. U hotelu kažu da još uvek nisu dobili nikakvo zvanično obaveštenje iz ministarstva, ali da, zahvaljujući ovoj najavi, beleže rekordno nisku posetu.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.