Lideri Evropske unije složili su se u petak oko „fleksibilnih“ energetskih i klimatskih ciljeva za period do 2030. Predviđeno je da u narednih 16 godina emisija gasova koji izazivaju efekte staklene bašte bude smanjena za najmanje 40% u odnosu na nivo iz 1990, da energija iz obnovljivih izvora pokriva najmanje 27% potreba EU i da energetska efikasnost bude povećana za najmanje 27%. Sporazum evropskih lidera o borbi protiv klimatskih promena poslužiće kao dobar primer ostalima u svetu pred ključne međunarodne pregovore o klimi za nešto više od godinu dana. Lideri EU takođe su odobrili dalje mere za smanjenje energetske zavisnosti i povećanje energetske bezbednosti.
Ciljevi energetske efikasnosti i obnovljivih izvora sporazumom evropskih lidera su ublaženi jer se Evropska komisija zalagala za povećanje energetske efikasnosti za 30%. Cilj od 27%, prema zaključima samita, nije obavezujuć na nacionalnim ni na nivou EU i biće preispitan 2020, pri čemu će se „imati na umu“ cilj od 30%.
Udeo obnovljive energije od 27% je međutim obavezujuć na nivou EU ali ne na nacionalnom nivou zbog protivljenja zemalja poput Velike Britanije.
U konačan tekst dokumenta uvršćena je i posebna „klauzula fleksibilnosti“ koja omogućava Evropskom savetu da nakon samita UN o klimi u decembru 2015. u Parizu preispita ciljeve.
„Nije bilo lako, nikako, ali uspeli smo da donesemo pravu odluku“, istakao je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Herman Van Rompuy) dodajući da je sporazum postavio Evropu na još ambiciozniji put ka efikasnijem korišćenju energije i borbi protiv klimatskih promena.
Lideri EU obavezali su se i da povećaju količinu energije kojom zemlje mogu uzajamno da trguju, za šta su se posebno zalagale Španija i Portugalija koje žele mogućnost da prodaju svoju energiju iz obnovljivih izvora.
Španija i Portugalija tražile su da članice EU budu u obavezi da 15% svojih nacionalnih proizvodnih kapaciteta stave na raspolaganje drugim članicama. Te dve zemlje već dugo se žale da im je onemogućeno da prodaju svoje suficite energije iz obnovljivih izvora Francuskoj koju optužuju da štiti svoju nuklearnu industriju.
Van Rompej je rekao, kako je prenela agencija AP, da će zemlje EU moći da uzvoze ili izvoze 15% svoje energije do 2030, što će doprineti zadovoljenju tražnje i ponude prekograničnom trgovinom.
Do sporazuma o novim energetskim i klimatskim ciljevima došlo je nakon dugih pregovora i oštrog protivljenja od strane Poljske i drugih manje razvijenih članica EU sa istoka.
Poljska se žalila da je predviđeni nivo promena suviše brz za istočne članice koje nastoje da im ekonomije rastu i restrukturišu stare, od energije u velikoj meri zavisne industrije.
Gotovo 90% struje u Poljskoj proizvodi se iz uglja. Ta zemlja namerava da tako nastavi i narednih decenija jer u rudničkom sektoru direktno radi 100.000 ljudi i još više hiljada u pratećim sektorima.
Varšava tvrdi da „zelena“ energija, veliki vetroparkovi i solarni paneli još uvek proizvode suviše skupu energiju.Van Rompej je rekao da će siromašnije članice EU dobiti pomoć kako bi ispunile energetske ciljeve. On je obećao „dodatnu podršku zemljama sa nižim prihodima, kako kroz adekvatne ciljeve, tako i u vidu dodatnih sredstava kako bi im se pomoglo da ubrzaju prelazak na čistiju energiju“.
Poljska premijerka Eva Kopač (Ewa Kopacz) istakla je da sporazum njenoj zemlji nije doneo nove troškove.
„Rekla sam da se nećemo vratiti sa samita sa novim (finansijskim) teretom i nema novog opterećenja“, kazala je Kopač poljskim novinarima.
EU reper za SAD i Kinu
Evropska unija je prva velika ekonomija u svetu koja je pred globalne pregovore u Parizu postavila energetske i klimatske ciljeve za period posle 2020. Stoga se očekuje da evropski ciljevi budu neka vrsta repera drugim zemljama, uključujući SAD i Kinu.
Ciljevi EU nosiće posebnu težinu s obzirom da je reč o ekonomskoj sili – ukupan bruto domaći proizvod (BDP) članica EU veći je od BDP SAD iako SAD pojedinačno gledano imaju najveći BDP u svetu.
EU je saopštila da je odgovorna za manje od 10% emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte na planeti.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) rekao je da Evropa zahvaljujući postignutom sporazumu ostaje na vodećoj poziciji u međunarodnim pregovorima o klimi pred pariski samit 2015. godine.
I francuski predsednik Fransoa Oland (François Hollande) istakao je da je EU poslala jasnu poruku velikim zagađivačima, poput SAD i Kine, pred pregovore u okviru UN u Parizu na kojima treba da se utvrde globalni obavezujući ciljevi za smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu.
Energetska bezbednost
Kada je reč o energtskoj bezbednosti u svetlu ukrajinske krize, lideri EU odobrili su dalje mere za smanjenje energetske zavisnosti EU i povećanje energetske bezbednosti i kod struje i kod gasa.
Bez ulaženja u detalje, lideri EU složili su se oko sprovođenja važnih projekata od zajedničkog interesa u sektoru gasa, poput Koridora sever-jug, Južnog gasnog koridora i promocije novog gasnog čvorišta u južnoj Evropi.
Kako prenosi EurActiv.com, pomenuti su i ključni infrastrukturni projekti koji će popraviti energetsku ebzbednost Finske i baltičkih zemalja. Te zemlje izdvojene su kao najranjivije u slučaju da Rusija prekine isporuke gasa.
Evropska komisija dobila je zadatak da sa članicama formira radne grupe za pojedinačne interkonektore kako bi se ubrzale aktivnosti.
Istovremeno se članice EU „ohrabruju“ da dostave informacije o energetskim projektima sa „trećim“ zemljama, pri čemu se prvenstveno misli na Rusiju, pre nego što ih zaključe.
Borci za životnu sredinu nezadovoljni
Aktivisti borbe za čistiju prirodnu sredinu nisu zadovoljni postignutim sporazum i ističu da EU nije uradila koliko je trebalo.
Izvršni direktor Grinpisa EU (Greenpeace) Mahi Sideridu (Sideridou) istakla je da globalna borba protiv klimatskih promena zahteva „radikalnu šok terapiju“ a da je ono što EU nudi mnogo manje od toga.
Direktorka Oksfama (Oxfam) Natalija Alonso (Natalia) je pozdravila sporazum EU ali „samo kao prvi korak, koji je daleko manje od onoga što EU treba da uradi da pokaže svoju težinu u borbi protiv klimatskih promena“.