U Srbiji je u avgustu registrovano 284.077 noćenja stranaca, što je čak za 25,3% više u odnosu na isti mesec 2013 godine, a povećalo je kumulativnu stopu rasta na 9,3% u periodu januar-avgust, jer je u tom periodu već registrovano 1.447.697 noćenja stranaca. Prethodni rekord zabeležen je u julu ove godine, kada je bilo registrovano 251.730 noćenja stranaca, prenosi makroekonomija.org.
Domaćih turista je registrovano noćenja 543.360 u avgustu (-9,3%), a 2.871.662 u periodu januar-avgust (-13,9%), te je ukupan broj noćenja u avgustu neznatno povećan, za 0,3% (827.437), a u periodu januar-avgust smanjen je za 7,3% (4.319.359).
Ova međugodišnja stopa rasta od 25,7%, noćenja stranaca u avgustu u odnosu na avgust 2013, postignuta je usled rasta broja noćenja stranaca u banjskim mestima čak za 48,7% (40.591 noćenja), zatim u planinskim mestima za 23,3% (33.913), u ostalim mestima (Guča i smeštaj u Kraljevu i Čačku?) broj noćenja povećan je čak 3,3 puta (31.234), u Subotici za 23,4% (6.299), u Beogradu je povećan za 15,3% (109.064), u Novom Sadu za 3,5% (16.692), dok je smanjen u Kragujevcu za 36,4% (2.634 noćenja).
Za razliku od Rusa i Amerikanaca, koji su malo smanjili broj u odnosu na registrovana noćenja u julu, Turci, Poljaci i Izraelci su oborili tek postavljene rekorde u julu, dok su novom rekordu najviše doprineli turisti iz Nemačke (18.490 noćenja), Francuske (13.637) i Rumunije (13.064).
Sa priloženog grafikona se može videti kako se smanjuje udeo noćenja iz bivših jugoslovenskih republika, dok raste udeo ostalih zemalja. Prvih se udeo smanjio sa preko 45%, pre 10-tak godina, na manje od 30%.
Ukupan broj noćenja stranaca, u periodu januar-avgust, povećan je za 123.517. Skoro četiri petine ukupnog porasta može da objasni porast broja noćenja iz sedam zemalja, i to: Rusije (25.854), Turske (18.057), Poljske (12.958), Hrvatske (11.003), Bugarske (10.988), Rumunije (9.306), i Nemačke (9.232).
Najveći broj noćenja stranaca u avgustu bio je iz Bosne i Hercegovine (21.280), zatim iz Ruske Federacije (18.874) i iz Nemačke (18.490). Ovi podaci ukazuju kakvu bi politiku Srbija trebala da vodi: odlične ekonomske i političke odnose sa Republikom Srpskom i BiH, uz balansiranje i vaganje u odnosima sa Nemačkom i Rusijom, a u skladu sa sopstvenim ekonomskim i političkim interesima.