Skandinavske zemlje su do skora važile za “države blagostanja” zbog kombinacije socijalne države i uspešnih tržišnih privreda. Međutim Financial Times je u nizu intervjua pokazao da situacija više nije bajkovita ni u Danskoj, Finskoj, Norveškoj i Švedskoj.
Tako Lars Faeste, direktor Boston Consulting Groupa za Skandinaviju, smatra da Skandinaviji treba transformacija, a u slučaju Danske i Finske i pravi preokret. Prema političkim diskusijama u tim zemljama veliki problem predstavljaju tržište rada, visoka stopa nezaposlenosti i pritisak na socijalnu državu zbog starenja stanovništva. Nude se različita rešenja, poput smanjenja državne potrošnje i beneficija, ali i podsticanja ljudi da rade.
Dok je tokom 80-ih godina prošlog veka u ovim zemljama rast produktivnosti iznosio dva do tri posto, u protekloj deceniji je on usporio na 1%. Pad produktivnosti se pripisuje, između ostalog i pomeranju structure ekonomije sa proizvodnje na sektor usluga. Zato, misle mnogi političari stanovnici ovih zemalja moraju da rade više.
Zato se razmatraju različite ekonomske mere, poput povećanja starosne granice za odlazak u penziju, ali i zapošljavanje studenata, kao i žena i emigranata. Poseban izazov je inkluzija emigranata, a oni dolaze u sve većem broju.
Izgleda da se nordijski model, koji je počeo sa razvojem 80-ih kada su ove četiri zemlje donele zakone o socijalnom osiguranju, ipak mora reformisati da bi opstao. Jer ove zemlje su, prema rečima glavnih političkih i ekonomskih lidera u njima, preopterećene velikim brojem ljudi koji ne rade a uživaju beneficije.