Stručnjaci EU i OECD-a saglasni su da je Evropa regija koja stari najbrže na svetu, i da bi se uticaj starenja radne snage na ovom kontinentu mogao ublažiti zapošljavanjem žena i starijih ljudi, ali i imigranata.
Na srednji ili duži rok, Evropska unija će morati da privuče značajan broj kvalifikovanih radnika iz zemalja Trećeg sveta i da se izbori sa velikim otporom Evropljana prema njima.
Da podsetimo, u Evropi trenutno bujaju antiimigrantske partije i pokreti. Zbog toga je prošle godine Sesilija Malmstrom, komesar EU za unutrašnje poslove, izjavila da još od Drugog svetskog rata nije bilo toliko članova ultradesnih partija u predstavničkim telima Unije, i Evrope generalno. Imigranti trenutno čine 4% populacije EU ali Evropska komisija smatra da bi njihov broj trebalo da se poveća. I stručnjaci OECD-a su saglasni sa ovim, bar Žan-Kristof Dumont, koji tvrdi da “ako zatvorimo vrata imigrantima, platićemo ekonomsku cenu”.
On smatra da bi Evropa sada trebalo najbolje što može da iskoristi imigrante koji su već tamo, tj da prilagodi njihove veštine potrebama tržišta.
Trenutno izgleda kao da će se najbržim tempom smanjivati stanovništvo Nemačke, Španije i Poljske, što bi moglo veoma negativno da se odrazi na njihov ekonomski rast.
Nemačka bi mogla sa 82 miliona stanovnika da padne na 74,7 miliona do 2050. godine, a njihova prosečna starost bi se mogla povećati na gotovo 50 godina, bar prema procenama Eurostata. Još crnje prognoze kažu da bi Nemačka već 2060. mogla imati samo 65 miliona stanovnika. Sličan problem mogao bi da zadesi i Austriju, Holandiju i Finsku, i mnoge druge zemlje.
Sa druge strane, Velika Britanija, Francuska, Irska i u manjoj meri Italija mogu očekivati rast stanovništva. Britanija će do 2050. preteći Nemačku i postati najmnogoljudnija evropska zemlja sa 77,2 miliona stanovnika, dok će Francuska dostići Nemačku sa 74,3 miliona.
No, kakav god bio natalitet na starom kontinentu, to ne menja činjenicu da ljudi sve duže žive, tj da provode veći broj godina u penziji. To je opterećenje i za penzione i zdravstvene sisteme. Naime, kada “baby boom” generacija bude otišla u penziju, broj starijih od 65 godina dramatično će porasti a broj mlađih od 15 godina smanjiće se za gotovo 15 odsto do 2060. Dakle, biće manje radnika a više penzionera. I to je jedan od razloga zbog kojeg su Evropi potrebni imigranti.
No, čini se da je dugogodišnja ekonomska kriza iznedrila pokrete i partije koji razmišljaju na drugi način. Marin Le Pen u Francuskoj, Najdžel Feridž u Velikoj Britaniji i Gert Vilders u Holandiji privlače glasače iz radničke klase agitovanjem protiv slobode kretanja radnika u Uniji sa siromašnijeg istoka i juga na bogatiji sever. Oni smatraju da EU svojim propisima otvara put imigrantima koji “kradu radna mesta, snižavaju zarade i životni standard i povećavaju stope kriminala”.
Izgleda ipak da oni nisu jači od demografske realnosti.
Izvor: Biznis Insajder