/ Vesti / Litvanija ulazi u evrozonu u 2015.
BiF Analize Čitajte B&F online

Litvanija ulazi u evrozonu u 2015.

This post has already been read 857 times!

 Litvanija se 1. januara 2015. pridružuje evrozoni i uvodi evro kao valutu. Evropska komisija je početkom juna predložila, a Evropski savet i Parlament odobrili, da je država spremna da od Nove godine uvede zajedničku evropsku valutu.

Oli Ren, tadašnji potpredsednik Komisije zadužen za ekonomska i monetarna pitanja i evro, izjavio je da se „spremnost Litvanije da pređe na evro ogleda u njenim dugogodišnjim naporima za sprovođenje promišljenih fiskalnih politika i ekonomskih reformi”.

„Reformski zamah, delimično podstaknut pridruživanjem Litvanije EU pre deset godina, doveo je do ogromnog poboljšanja kvaliteta života Litvanaca: BDP po glavi stanovnika je porastao sa samo 35 odsto proseka EU u 1995, na predviđenih 78 odsto u 2015”, rekao je tada Ren.

„Ekonomska i monetarna unija je i dalje privlačna zajednica za članstvo. Evrozona danas ima delotvorniju koordinaciju ekonomske politike, snažni finansijski mehanizam za zaštitu stabilnosti, a od ove godine i bankarsku uniju. Litvanija je rešena da u svemu ovome učestvuje i doprinese daljem unapređenju. Zahvaljujući naporima ostvarenim u prethodnih pet godina, ovaj brod je sada mnogo zahvalniji za upravljanje nego što je to bio slučaj u trenutku izbijanja krize”, dodao je.

evrointegracije

Prosečna stopa inflacije u Litvaniji u periodu od 12 meseci do aprila 2014. iznosila je 0,6 odsto, što je stopa znatno niža od referentne vrednosti od 1,7 odsto za isti mesec i sva je prilika da će i u predstojećem periodu ostati ispod referentne vrednosti.

Analiza temeljnih činilaca i činjenica da je stopa inflacije daleko ispod referentne vrednosti, idu u prilog pozitivnoj oceni ispunjavanja kriterijuma stabilnosti cena.

U Litvaniji je udeo deficita prema BDP-u opao sa 5,5 odsto u 2011. na 2,1 odsto u 2013, a prema prolećnoj ekonomkoj prognozi Komisije iz 2014, predviđeno je da će se zadržati na toj stopi i u odlazećoj godini. Državni dug je krajem 2013. iznosio 39,4 odsto BDP-a, te je bio znatno ispod granice predviđene kriterijumima iz Mastrihta.

Prosečna dugoročna kamatna stopa u Litvaniji je u prva četiri meseca 2014. iznosila 3,6 odsto, još jednom daleko ispod referentne vrednosti od 6,2 odsto. Od 2010. razlike u prinosima u odnosu na dugoročne referentne obveznice evrozone znatno su pale, što odražava snažno tržišno poverenje u Litvaniju.

Ispitani su i drugi faktori, uključujući platnobilansna kretanja, integraciju tržišta proizvoda, kao i integraciju finansijskih i tržišta radne snage. Spoljni bilans Litvanije je poslednjih godina u velikoj meri prilagođen, čemu je doprinela i njena spoljna konkurentnost. Privreda Litvanije je dobro integrisana u privredu EU, zahvaljujući trgovinskim i vezama tržišta rada, te privlači visok nivo stranih direktnih investicija.

Integracija domaćeg finansijskog sektora u finansijski sistem EU je znatna, uglavnom zbog visokog udela stranog vlasništva u bankarskom sistemu.

Konačno, zakonodavstvo Litvanije u oblasti monetarne politike je u potpunosti usklađeno sa zakonodavstvom EU.
Litvanija je tokom krize uspešno upravljala mukotrpnim procesom makroekonomskog prilagođavanja i ponovo uspostavila ekonomski rast nakon duboke recesije u 2009.

Od sedam preostalih država članica sa takozvanim ‘izuzećem’1 (Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska), nijedna trenutno ne ispunjava kriterijume za prelazak na evro. Njihova situacija će biti ponovo razmatrana za dve godine.

Sve države članice EU, osim Velike Britanije i Danske, Ugovorom su obavezane da, u trenutku ispunjenja svih neophodnih kriterijuma, pređu na evro. Jedinstvena valuta se trenutno koristi u 18 država, čime je osam država članica izuzeto iz evrozone (takozvane „države članice sa izuzećem”).

Prema Ugovoru EU, Komisija i Evropska centralna banka na svake dve godine, ili na zahtev države članice koja želi da se pridruži evrozoni, preispituju da li države članice ispunjavaju neophodne kriterijume za prelazak na evro.

Ocenu osam država članica možete pronaći u Izveštaju o konvergenciji za 2014
Pogledajte i MEMO/14/391
Izveštaj o konvergenciji Evropske centralne banke

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close