Close
/ B&F Plus / Novi predmet za vojvođanske srednjoškolce: Sve što ste želeli da znate o seksu, reći će vam u školi
BiF Analize Čitajte B&F online

Novi predmet za vojvođanske srednjoškolce: Sve što ste želeli da znate o seksu, reći će vam u školi

Marija Dukić on 16/12/2014 - 10:15 in B&F Plus

This post has already been read 1013 times!

Seksualno obrazovanje dece trebalo bi da počne u trećoj godini života, u porodici, ali se najčešće uči od drugova na velikom odmoru, na internetu – i iz prakse, zbog čega Srbija, uz Crnu Goru prednjači po broju maloletničkih trudnoća na Balkanu. Suočen sa činjenicom da mladi sve ranije stupaju u seksualne odnose, bez predznanja o njima, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu zajedno sa vojvođanskim srednjim školama otpočeo je projekat sa ciljem očuvanja reproduktivnog zdravlja mladih, za koji su oni izgleda – veoma zainteresovani. Za roditelje današnjih 15-godišnjaka ovo je neka vrsta reprize, jer su slično školsko gradivo eksperimentalno slušali na časovima biologije.

Prošle godine mediji su naširoko pisali o istraživanju koje je otkrilo velike rupe u znanju adolescenata o reproduktivnom zdravlju i seksu uopšte. Prema rezultatima istraživanja svaki osmi vojvođanski 14-godišnjak je već imao seksualne odnose a većina srednjoškolaca o seksu uglavnom „uči“ od drugara na velikom odmoru ili na internetu. Rezultat toga je neznanje šta su polno prenosive bolesti, šta je menstrualni ciklus, šta su posledice abortusa i zašto je važna kontracepcija. Tu je i nedovoljno razumevanje međuljudskih odnosa – svaki osmi đak koji je seksualno aktivan priznao je da je makar jednom imao seksualni odnos protiv svoje volje. Razlozi za to su obično dejstvo alkohola i pritisak partnera. Na pitanje šta koriste kao zaštitu, najveći procenat adolescenata odgovara sa „kondom“, „ništa“ i „pilulu za jutro posle” – ovo su rezultati do kojih je došao Institut za javno zdravlje Vojvodine.

Devetnaestogodišnji sagovornici B&F-a, P.M. i D.K., su nevinost izgubili sa 19 i sa 16 godina. Jedan ne upotrebljava kontracepciju a drugi koristi kondom, a o rizicima koje sa sobom nosi aktivan seksualni život znaju malo više od vršnjaka – prva asocijacija na njih su im polne infekcije i neželjena trudnoća. Uprkos tome, pre stupanja u seksualne odnose D.K. se o ovoj temi nije informisao, a P.M. se informisao kod drugova. Sa roditeljima, nastavnicima i stručnjacima o ovome nisu razgovarali.

Izgleda da informisanost o seksu ne prati rast sve ranijeg stupanja u seksualne odnose. Naime, pre 50 godina u Novom Sadu samo 2,2% srednjoškolki je imalo seksualne odnose, 1980. godine je taj broj porastao na 9.2%, a 2000. je svaka četvrta učenica srednje škole imala seksualno iskustvo ili je bila seksualno aktivna (podaci iz Follow-up studije o znanju i ponašanju mladih u regulaciji fertiliteta, Kapor-Stanulović, Kapamadžija).

O kupusu i rodi

Mladi najviše znaju o polno prenosivim bolestima i kontracepciji, prenosi svoje zaključke Stefan Mitrović Jokanović, psiholog TA psihoterapeut (u edukaciji) koji radi u novosadskom Psihološkom savetovalištu za mlade. „Kroz praksu sam primetio da većina njih ima polovična znanja, a veći je broj onih koji nemaju nikakve informacije od onih čije je znanje potpuno. Kada je reč o seksualnim disfunkcijama bilo da su psihološke ili organske prirode, njihova znanja su minimalna. Osim toga, čini mi se da većina mladih nije svesna svih rizika koje sa sobom nosi stupanje u seksualne odnose, ali naravno, postoji i mali procenat onih koji imaju jasnu sliku o tome – to su uglavnom deca koja su prolazila obuke ili su aktivisti u nekim NVO koje se bave ovom tematikom“, kaže sagovornik B&F-a.

Barem trećina onih koji dolaze u Savetovalište zbog problema u partnerskim odnosima zapravo ima probleme seksualne prirode „a često je to i primarni razlog javljanja“, kaže Mitrović Jokanović, i dodaje da mladi o seksu uglavnom pričaju sa svojim prijateljima, što osim trenutnog emocionalnog rasterećenja najčešće nema drugog efekta, a zna da bude i kontraproduktivno. Odgovore na svoja pitanja mladi traže i na internetu, gde ima mnogo netačnog sadržaja i informacija koje oni mogu pogrešno protumačiti. Procenat mladih koji se obraćaju terapeutima je mali, ali raste s vremenom.

mladi par

Zbog ovih i sličnih saznanja prošle godine je deset vojvođanskih srednjih škola učestvovalo u pilot programu uvođenja “Zdravstvenog vaspitanja o reproduktivnom zdravlju”, koji se pokazao kao uspešan, zbog čega se ovaj program vannastavne edukacije sada predaje u 66 škola u našoj severnoj pokrajini. Za projekat se prijavilo 70 škola (dakle oko 80% svih srednjih škola u Vojvodini) ali njih četiri nije prošlo na konkursu.

Uprkos neslaganju određenih ultra desnih i religioznih organizacija, vrlo brzo je nastalo veliko interesovanje za predmet “seksualno vaspitanje”, kako mu mnogi tepaju. Ove godine će ga izučavati učenici drugog razreda vojvođanskih srednjih škola. „Seksualno obrazovanje je moguće započeti već u detetovoj trećoj godini i to bi trebalo da radi svaki roditelj. Što se tiče formalnog školstva, idealno bi bilo da seksualno obrazovanje bude sastavni deo nastavnog programa od prvog razreda osnovne škole. Ukoliko je školski program prilagođen i izvode ga kompetentni stručnjaci, koristi mogu biti velike. Za početak – razvoj psihoseksualnog identiteta mladih. Neophodno je mlade naučiti o polno prenosivim bolestima i kontracepciji, zatim o svim poteškoćama na koje mogu da naiđu u svetu seksa, usmeriti ih kako mogu sami sebi da pomognu i kome mogu da se obrate za stručnu pomoć. Ali najvažnije od svega je pokazati im kako da uživaju u seksu, a da na tom putu ne naškode ni sebi ni drugima“, misli Stefan Mitrović Jokanović. Da je drugi razred srednje škole najkasniji mogući uzrast za sticanje ovih znanja misli i Snežana Ukropina sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine, koja je inače jedna od autorki Izveštaja: „Istraživanje znanja, stavova i ponašanja u vezi sa seksualnim zdravljem“. Prema njenim rečima, ovaj uzrast je u fokusu zbog nekoliko administrativnih razloga – pokrovitelj projekta je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu a omladinom se smatraju stariji od 15 godina, a dodatni razlog je i činjenica da deca ovog uzrasta mogu sama da odlučuju da li će pohađati te radionice.

“One” stvari

“Nakon primene pilot-programa, broj tačnih odgovora na 27 pitanja u delu upitnika o seksualnom i reproduktivnom zdravlju u proseku je porastao sa 9 na 15. Broj onih koji su imali skor od preko 19 tačnih odgovora bio je 10 puta veći kod učenika koji su učestvovali u programu u odnosu na one koji nisu, i to većim delom u gimnazijama, koje po kriterijumu đačkog znanja dominiraju nad stručnim školama”, kaže Ukropina. Najbolje ocene na testu su imali odlični i vrlo dobri đaci.

Preporučeno je da se novi predmet održava kroz radionice od sat i po, dva puta mesečno. Takođe, preporuka je i da ga drže edukatori biološke struke, ali i psihološke, pedagoške i sl, kojima bi to dopunjavalo fond časova.

U Gimnaziji Uroš Predić u Pančevu će, na primer, ovaj predmet predavati psiholog Milena Ajvaz i pedagog Ana Nenadić. Da bi se za to kvalifikovale, one su, po Aninim rečima, prošle trodnevnu obuku u Institutu za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu, koja je obuhvatala predavanja stručnjaka iz različitih oblasti, iskustveno prolaženje radionica, kao i obučavanje za samostalnu realizaciju radionica.

„Neke od tema koje ćemo obrađivati sa đacima biće zdravlje i zdravstveno vaspitanje; međuljudski odnosi; veštine komunikacije i donošenja odluka; anatomija polnih organa (seksualnih i reproduktivnih); pubertet; reprodukcija i trudnoća; seksualnost; planiranje porodice; seksualno prenosive infekcije; rizična ponašanja; funkcija ginekologa, urologa, psihologa isl“, kaže Nenadić koja smatra da je gradivom obuhvaćen veliki broj pitanja koja su za adolescente od izuzetne važnosti.

Većina B&F-ovih sagovornika je saglasna da postoji velika potreba za ovim predmetom ali ne i oko načina njegovog uvođenja. Tako Karlovačka gimnazija, koja je sk.2013/14.godine bila jedna od prvih 10 škola koje su uvele ovaj predmet, ove godine ne učestvuje u istom projektu. Ljiljana Pižurica, pedagog iz ove gimnazije, kaže da je razlog tome činjenica da odgovarajuci tim iz projekta nije napravio anketu sa učenicima prvog razreda kako bi se utvrdilo da li zaista žele taj predmet, kao što je urađeno prošle skolske godine. Uzimajući u obzir činjenicu da se učešće u radionicama odvija do juna, zatim poteškoće sa terminima održavanja, nedefinisam status (nije izborni predmet), on deci, koja u velikom broju putuju do škole ili učestvuju na raznim takmičenjima, predstavlja dodatno opterećenje.

“Prošle školske godine su deca zaista ozbiljno shvatala učešće u ovom projektu. Bila su veoma aktivna na radionicama. Međutim, pošto predmet nije bio obavezan, vremenom se broj dece koja učestvuju osipao (a najviše kada su im počele dodatne vannastavne obaveze, posebno pripreme za takmičenja)”, kaže Pižurica. Ona je uverena da će se, kada predmet postane izborni, poteškoće rešiti, kao u slučaju građanskog vaspitanja i veronauke.

Takođe dodaje da bi bilo pedagoški optimalno da predmet Zaštita reproduktivnog zdravlja prvenstveno predaju odgovarajuci stručnjaci ili obučeni profesori iz škole (biolozi, psiholozi, pedagozi), a ne profesori kojima nedostaje fond časova.

Ana Nenadić je kao pedagog svakako dobar izbor za edukatora u ovoj oblasti, ali pored stručnosti, misli ona, važna je i ličnost predavača, kao i neki drugi faktori, poput starosti, “koja je u našem slučaju olakšavajuća okolnost, s obzirom da nije veliki generacijski jaz između nas i učenika“.

Za sada je, izgleda, interesovanje za ovaj oblik vannastavne edukacije u većini škola veliko, bez obzira na stručnost ili mladost edukatora, gradivo, obaveze đaka i sl. Da li će im Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju zadržati pažnju ostaje da vidimo, ali na pitanje da li bi posećivali ove radionice da su uvedene u vreme kada su oni bili drugi razred srednje, i P.M. i D.K. su nedvosmisleno, kratko i jasno odgovorili sa – da.

Naposletku, svi sagovornici B&F-a su se složili da bi ovaj oblik vannastavne edukacije trebalo uvesti u škole širom zemlje, bilo kao poseban nastavni predmet (u najmanjem izborni, ali i za mlađe generacije), bilo kao deo šireg predmeta iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, jer nisu samo vojvođanski srednjoškolci neupućeni u rizike koje sa sobom nosi seksualni život – niški adolescenti nevinost gube između 14-te i 16-te godine života bez dovoljno predznanja o tome, a u Leskovcu je slična situacija, mada su anketari popisali i one koji su prvo seksualno iskustvo imali sa 10 godina.

Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut upozorava da brzo raste broj seksualno aktivnih ispod 15 godina starosti, a psiholozi da su adolescenti skloni menjanju partnera, odnosima sa više partnera istovremeno, ali i relativizovanju ljubavi i postavljanju novih trendova, poput “prijateljstva sa povlasticama”. Na Balkanu Srbija i Crna Gora prednjače po broju maloletničkih trudnoća – od 1.000 devojaka u Srbiji 22 rodi pre punoletstva. Cilj ovog predmeta je da više ne budemo rekorderi samo u neslavnim disciplinama.
broj 111, oktobar 2014.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *