/ B&F Plus / Praznici i racionalni izbori
BiF Analize Čitajte B&F online

Praznici i racionalni izbori

This post has already been read 1575 times!

Vreme je novogodišnjih praznika. Kao i svake godine ljudi će provesti vreme sa rođacima koje baš ne vole najviše na svetu, davaće poklone za koje će primaoci smatrati da koštaju manje nego što to jeste slučaj i jesti i piti više nego što im prija ili im treba. Sa približavanjem nove godine donosiće odluke da se više ne ponašaju tako, što naravno neće i slediti.

Suočeni sa ovako evidentnom iracionalnošću, ekonomisti će zaključiti da bi svet bio mnogo bolje mesto da je samo malo više ljudi pročitalo početni kurs ekonomije –  ljudi bi bili srećniji ili bi bar ovo naše mesto življenja bilo bar malo naprednije.

Ipak se tvrdoglavo držimo starih običaja. Lako je razumeti zašto je to tako Kako se sezona prisilne dobre volje približava, mi ekonomisti razmišljamo o nedovoljnostima u našim teorijskim modelima racionalnog ponašanja. Ali oni koji nam tapšu zbog toga što kritikujemo modele racionalnog ponašanja, se možda pomalo prebrzo raduju. Ekonomsko ponašanje može vrlo često biti iracionalno – u usko specijalističkom značenju te reči na koji ekonomisti koriste ovu reč – ali je ono (iracionalno ponašanje) u stvari nešto što je proizvod adaptiranja na situaciju i u svojoj suštini, u širem smislu, veoma racionalno.

Istorijska nauka sugeriše da je malo verovatno da je Isus rođen 25. decembra , ili u bilo koje vreme tokom zime u Palestini. Praznik koji slavi sekularni svet, čak i protržišno orijentisani Fajnenšl Tajms koji za Božić ne izlazi, bio je, čini se, prvobitno paganski praznik. Ali bistri prodavci hrišćanske religije su shvatili da bi im ovo padanje na kolena moglo pomoći u privlačenju poštovalaca njihove stvari. Njihov hrišćanski događaj je u skorije vreme bukvalno otet od strane komercijalnih interesa koji su ga pretvorili u trenutak kada je potrebno kupovati dok ne padnete s nogu i ispraznite sve police u radnjama.
Takvi procesi adaptacije su sredstva pomoću kojih se ekonomije i institucije menjaju tokom vremena. Oni su retko ishod pažljivog obračuna, ali su u svojoj osnovi, i u svojim posledicama, daleko od iracionalnih. Evolucija može dovesti do rezultata kji su složeniji i sofisticiraniji nego što bi to bilo koji kreator mogao da učini. To je ono što čini evoluciju jednom od najmoćnijih i i najparadoksalnijih, ljudskih ideja.
Uspešna adaptacija izgleda vrlo slično racionalnom odlučivanju. Cinični evangelisti koji su prilagodili zimski solsticij svojim hrišćanskim ciljevima, i trgovci koji koriste Isusovo rođenje da bi nas privukli u svoje prodavnice mogu da nam izgledaju kao karikatura današnjeg racionalnog čoveka. Nije li Ričard Dokins objašnjavao evoluciju metaforom o “sebičnom genu”? Ako sebični gen naseli zemlju, neće li sebični trgovci dominirati ekonomijom?
Ne, sebični gen nije bukvalno sebičan – a kad bi to bio, on bi zapravo bio manje uspešan u svom propagiranju, jer nedovoljno zna šta je njegov najbolji interes. Liman Braders i bear Sterns – ovaj drugi, brokerska kuća koja je svojom misijom proglasila da pravi novac i ništa drugo su na dugi rok propali jer etos stvaranja ničega drugog izuzev novca nije bio u skladu sa idejom stvaranja održive organizacije. Samo profitabilne kompanije mogu da prežive; ali to ne znači, i nije zapravo istina, da su oni koji prežive istovremeno oni koji su najviše okrenuti pofitu. Scrooge nije srećan pojedinac jer on, sve do treutka otkrovenja, ne razume da sreća ne leži u sebičnom ponašanju, već u interakciji sa drugima. Najsretniji ljudi nisu nužno oni čiji su stavovi oblikovani tako da slede iključivo sopstvenu sreću.

Naši rođaci i roditelji naših žena i muževa nisu ljudi s kojima bi smo možda po prirodi izabrali da provodimo vreme. Ali važnost porodičnih veza tokom našeg odrastanja, sazrevanja u starosti i drugim životnim momentima je duboko upisana u nama kroz rituale koji su deo svake kulture. Razmenjivanje poklona je sredstvo kojim se uspostavlja i potvrđuje ta društvena obaveza i reciprocitet, koji se univerzalno praktikuje. Naša procena o tome šta bi primalac vrednovao kao dobro pogođen poklon demonstrira našu intimnost (ili njeno odsustvo). Oni koji u tome vide nešto iracionalno samo pokazuju gde je granica onoga što oni sami smatraju racionalnošću.

Zašto jedemo previše, i kršimo odluke na koje smo se zavetovali u novogodišnjoj večeri?? Jer mi nemamo dosledne preferencije koje uska koncepcija racionalnosti zahteva. Želimo da dobro jedemo, a takođe da budemo tanki – a naši izbori ponašanja urezani u mozak u vremenu kada je vladala oskudica hrane, a ne sada kada nas od pice deli samo jedna telefonski poziv – nisu nužno prikladan racionalni odgovor. Želimo da budemo neposlušni, ali i da nam deda Mraz donese poklone, i to se vrlo često i desi.

Evolucija je pametnija od nas, i pametnija od ekonomski racionalnog čoveka.

Džon Kej, ekonomista božić i racionalni čovek

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close