Običaji i tradicija evropskih zemalja u sezoni novogodišnjih i božićnih praznika razlikuju se ali sve, uključujući muslimanske zemlje poput Turske, imaju barem jedan neradni dan između 15. decembra i 15. januara. Najduže u Evropi slave Rusi, čak osam dana, a u nekim zapadnoevropskim zemljama broj prazničnih dana razlikuje se po regionima. U SAD se praznuje dva dana a u Kini samo jedan.
U periodu od 15. decembra do 15. januara su četiri važna datuma za građane Evrope, od kojih su većina hrišćani, bez obzira da li su katolici, protestanti ili pravoslavci.
Tako 25. decembra Božić slave katolici i protestanti, zatim idu 1. januar i proslava Nove godine, 6. januar (Bogojavljenje) i 7. januar, kada pravoslavci slave Božić.
Uz te datume koji predstavljaju okosnicu sezone praznika, u nekim zemljama se proslavljaju još neki praznici sekularne prirode.
Najduže u Evropi se novogodišnji i božićni praznici slave u Rusiji gde je svaki dan od Nove godine do posle Božića praznik, odnosno ukupno osam neradnih dana, piše britanski Gardijan. Tik uz Rusiju su Jermenija i Lihtenštajn gde „praznični paket“ nosi sedam dana za slavlje i odmor.
U većini zapadnoevropskih zemalja neradni su Božić, dan posle Božića i prvi dan Nove godine, pri čemu katolici imaju i Bogojavljenje.
Pored toga, u nekim zemljama dužina praznovanja razlikuje se od regiona do regiona. U Nemačkoj je npr. Bogojavljenje praznik samo u Bavarskoj, Baden Virtembergu i Saksoniji Anhalt.
Slična je situacija i u Španiji, Francuskoj, Švajcarskoj, kao i u Velikoj Britaniji, gde Škotska ima dan više za novogodišnje praznike, i 2. uz 1. januar.
Van Evrope se u ovo doba mnogo manje praznuje i u SAD i Kanadi, kao i Japanu, u sezoni praznika neradna su samo po dva dana a u Kini jedan. Novi Zeland slavi četiri dana a Australija tri.
Izvor: EurActiv.rs