Neposredno pre Nove godine grčki parlament odbio je kandidaturu aktuelnog premijera Antonisa Samarasa za mesto predsednika zemlje, posle čega su, prema važećem ustavu, raspisani novi parlamentarni izbori za 25. januar.
Posle pet godina oštrih reformi i ušteda, posle kojih je BDP po glavi stanovnika pao za 30%, sa 30.820 dolara 2009. godine, na 21.570 dolara krajem 2014, suštinski ekonomija zemlje nije oporavljena i strah od daljeg pada i još oštrijih mera dalje postoji. Kao rezultat takvog nezadovoljstva među grčkim stanovnicima sve je popularnija stranka radikalne levice Siriza.
Podrška PASOK-u i socijal-demokratama se značajno smanjila, pokazuju poslednja istraživanja javnog mnjenja u Grčkoj. Istovremeno, nekada marginalne političke opcije, na rubu cenzusa, dobile su veliku podršku. Siriza sada ima oko 28% podrške, naspram 25% koliko može da računa konzervativna Nova Demokratija.
Eventualna pobeda raikalne levice u Grčkoj mogla bi da nanese novi udar evrozoni, u kojoj su mahom na vlasti desničarske stranek i političari, među kojima i glavni tvorac evropske politike, Angela Merkel. Međunarodnu trojku kreditora (MMF, ECB, Evropska komsija) najviše brine predizborni poziv Sirize na međunardonu konferencijuza otpis naraslih državnih dugova.
U spas Grčke ekonomije je dosad uloženo oko 250 milijartdi evra, a trenutni prohtevi države su oko 20 milijardi evra, piše američki CNBC.
Na vest o usponu Sirize na prvo mesto među grčkim glasačima, prinos na grčke državne obveznice skočio je preko 10% u ponedeljak, pa iako finansijski analitičari napominju da je Grčka „sada mnogo stabilnija nego 2012.“ rizik od njenog eventualnog napuštanja evrozone i dalje je prisutan.