Litvanija je 1. januara prešla na evro čime je ta zemlja koja beleži brz privredni rast i nije mnogo zadužena postala 19. članica zone evra. Litvanija, članica EU od 2004. godine, poslednja je baltička zemlja koja je nacionalnu valutu zamenila evropskom, a od uvođenja evra očekuje da će doprineti njenom ekonomskom razvoju. Nešto više od polovine građana podržava uvođenje evra, koje za njih predstavlja i dodatno jačanje veza sa Zapadom u trenutku kada su odnosi sa Rusijom napeti. Građani, međutim, strahuju da će zbog evra skočiti cene, ali vlasti navode da će to povećanje biti vrlo malo.
Do sredine januara u opticaju će biti i evro i litvanski litas a nakon toga samo evropski novčići i banknote.
Premijer Litvanije Algirdas Butkevicius veruje da će uvođenje evra doprineti ekonomskom razvoju zemlje i blagostanju građana.
Litvanija, članica EU od 2004. godine, poslednja je baltička zemlja koja je nacionalnu valutu zamenila evropskom – Estonija je to uradila 2011. a Letonija 2014. godine.
Litvanija je planirala da pristupi zoni evra 2007. ali tada nije ispunjavala kriterijume koji su se odnosili na stopu inflacije, a zatim ju je pogodila ekonomska kriza i bruto-domaći proizvod joj je pao za 15%.
Nakon bolnih mera štednje litvanska privreda se oporavila i u proteklih nekoliko godina beleži rast u proseku od 3%. Međutim, kresanja budžeta i smanjenje socijalnih davanja pokrenuli su talas migracije u bogate zemlje, uključujući Veliku Britaniju.
U EU je u julu 2014. odlučeno da se litvanska valuta menja po kursu od 3,4528 litasa za evro, što je kurs fiksiran u Mehanizamu deviznog kursa (ERM) EU, tzv. čekaonici u kojoj zemlje provedu dve godine pre prelaska na evro sa ciljem da se potvrdi stabilnost deviznog kursa.
Umesto litasa, za tromilionsku populaciji Litvanije spremno je 370 miliona novčića evra sa nacionalnim simbolom – vitezom Vitisom (Vytis) na konju, i 132 miliona banknota evra.
Litvanski građani imali su vremena da se bolje upoznaju s evrom i od početka decembra mogli su da kupe „početnu garnituru“ evra u vrednosti 11,59 evra koja sadrži sve novčiće.
Prodavci na malo mogli su da biraju između „garniture“ sa novčićima ukupne vrednosti 111 evra ili one od 200 evra.
Litvanci su se, takođe, oprostili od litasa tako što su napravili piramidu od milion novčića te vlaute, što je zabeleženo i u Ginisovoj knjizi rekorda.
Litvanci o evru
Tek nešto više od polovine (53%) Litvanaca obuhvaćenih istraživanjem Banke Litvanije iz sredine novembra misli pozitivno o usvajanju evra dok je 39% skpetično po tom pitanju.
Oni koji imaju pozitivan stav o prelasku na evro kao razloge za optmizam navode uklanjanje troškova zamene valuta, dalje približavanje Evropi, stabilnost i ekonomski rast.
Oni koji su sumnjičavi prema evru strahuju od rasta cena ili ne žele da ostanu bez nacionalne valute ili ih brine da li će se snaći kod promene valute.
Guverner centralne banke Vitas Vasiliauskas rekao je da evro dobija podršku u Litvaniji pre prelaska na tu valutu, što je suprotno trendu u drugim evropskim zemljama.
„Moram priznati da je i bezbednost među razlozima za podršku evru“, rekao je za AFP litvanski ministar finansija Rimantas Šadžius.
Za Litvance pristupanje zoni evra predstavlja dodatno jačanje veza sa Zapadom u vreme napetosti u odnosima sa Rusijom.
„Jedinstvena evropska valuta znači i veću bezbednost i to je vrlo važno s obzirom na naše susedstvo“, rekao je za AFP Vitautas Komka, službenik u kutlurnom centru u Viljnusu.
Na 20 Litvanaca jedan govori ruski, a ruski predsednik Vladimir Putin je obećao da će ih zaštititi. Mnogi Litvanci se nadaju da će evro biti simbolična zaštita od pritisaka Kremlja, piše list Ekonomist.
Strah od rasta cena
Međutim, podrška evropskoj valuti je povremeno padala ispod 50% pre svega zbog strahovanja da će prelazak na evro povećati cene.
„Evro neće povećati naše penzije ili plate, povećaće samo cene. Ali to je već odlučeno!“, rekla je Danute Petkevičiene pokazujući na zgradu centralne banke, piše AFP.
Ministar finansija, međutim, ističe da cene ne bi trebalo da se povećaju više od 0,2 ili 0,3%.
Za razliku od poljskog zlota litvanski litas je od 2002. vezan za evro i zavisi od odluka Evropske centralne banke.
U Litvaniji je udeo deficita u BDP-u opao sa 5,5% u 2011. na 2,1% u 2013, a prema prolećnoj ekonomskoj prognozi Komisije iz 2014, predviđeno je da će se zadžati na toj stopi i u 2014. godini. Državni dug je krajem 2013. iznosio 39,4% BDP-a, znatno ispod granice predviđene kriterijumima iz Mastrihta.
Očekivanja
Vlada ističe da je logično da Litvanija bude u istom monetarnom bloku kao njeni glavni ekonomski partneri i očekuje više investicija i povoljnije kredite.
Kako navode analitičari Ekonomista, investitori će ekonomsku politiku Litvanije smatrati predvidljivijom a banke te zemlje i centralna banka imaće pristup sredstvima ECB u slučaju preke potrebe.
To će doprineti smanjenju cene zaduživanja za Litvaniju, kao što je i bilo i u slučaju Estonije koja je ušla u zonu 2011. Centralna banka Litavije predviđa smanjenje prosečne kamate koju plaća vlada za 0,8 procentnih poena po ulasku u zonu.
Ni to nije sve. Naime, zona evra je najveći trgovinski partner Litvanije i upotreba zajedničke valute biće novi podsticaj za trgovinu. To je veoma značajano, s obzirom na sankcije koje je uvela Rusija, koja u normalnim okolnostima apsorbuje 30% litvanskog izvoza.
Pored toga, litvanske firme više neće trošiti novac za zaštitu od fluktuacija valute ili za plaćanje konverzije.
Sve u svemu, očekuje se da usvajanje evra na dugi rok podstakne litvanski BDP za oko 1,3%.
Međutim, neki ekonomisti upozoravaju na rizik od postepenog gubitka konkurentnosti litvanske privrede, ako se ne poboljša produktivnost, dok se plate povećavaju 5% godišnje.
Izvor: EurAktiv.rs