Predsednik Barak Obama će iduće nedelje u svom redovnom obraćanju naciji izložitiplan za zatvaranje poreskih rupa koje su dosada omogućavale 1% najbogatjeg stanovništva u SAD da izbegava plaćanje poreza. Fajnenšl Tajms piše da će Obama pokušati da iskoristi rastući „ekonomski populizam“ koji podrazumeva novi porez za najveće finansijske institucie u zemlji i zatvaranje poreskih rupa, što bi efektivno trebalo da znači prikupljanje 300 milijardi dolara za budžet SAD.
Obama, piše FT traži način da oporezuje najbogatije porodice i velike banke a da tako prikupljena sredstva iskoristi za davanje poreskih kredita srednjoj klasi posebno onim domaćinstvima u kojoj oba člana porodice rade. Očekuje se da Obama iznese i predlog za proširenje poreskih olakšica za brigu o deci.
Međutim, inicijative predsednika će nesumnjivo naići na žestok otpor republikanaca i moćnog finansijskog lobija u Vašingtonu, koji su u više navrata uspeli da blokiraju inicijative predsednika vezane za izmenu poreskog sistema i drugačiji tretman banaka.
Obamin predlog cilja na rupu u zakonu vezanu za kapitalne dobitke od koje neproporcionalne koristi imaju najbogatije američke porodice i najuspešniji privrednici. U postojećem sistemu, kapitalni dobici na imovinu koje neko drži do smrti ne podležu porezu na dohodak. To znači da ako pojedinac ostavlja portfolio deonica nasledniku, naslednikova početna vrednost oporezivog prihoda biva „pojačana“ tako što se on obračunava prema sadašnjoj a ne vrednosti po kojoj je kupljen. Na primer, ako pojedinac nasleđuje portfolio koji je kupljen za $ 1m, ali je tokom vremena porastao na vrednost od 10 miliona dolara, u slučaju prodaje takvog portfolija, on će platiti porez na razliku u ceni između sadašnjih 10 miliona dolara i dobijene cene (recimo 11 miliona dolara) a ne na celu razliku između 1 i 11 miliona dolara. Prenosom sredstava na ovaj način, porodice mogu da izbegnu milione i, u nekim slučajevima, desetine miliona dolara poreza na kapitalnu dobit . Zato se u poreskim krugovima, ova rupa u zakonu često naziva “ anđelom smrti. “
Bela kuća je u subotu saopštila da se od ove promene očekuje da efektivno budžetu donese 220 milijardi dolara u narednih 10 godina s tim što bi ovom promenom bili pogođeni samo oni koji pripadaju onom 1% najbogatijih s tim što bi 80% uticaja te mere osetio 0,1% najbogatijih sa godišnjim prihodima iznad 2 miliona dolara.
Predsednik će takođe predložiti podizanje gornje stope poreza na kapitalnu dobit i dividende nao 28 odsto, dok će takođe uvesti zaštitu koja bi spečila da porodice iz srednje klase osete teret ovakve izmene prilikom prodaje relativno skromnih kuća u porodičnom vlasništvu.
Predloženi porez na najveće banake i finansijske usluge kompanija je za sada poslednji predsednikov pokušaj da nametne veće obaveze ovom sektoru. njegov raniji pokušaj iz 2010. godine je propao. Novi porez trebalo bi da demotiviše firme da se prezadužuju rekli su FT sagovornici upućeni u Obamin plan.
Ovo je najdirektniji Obamin pokušaj da pomogne srednjoj klasi uznemirenoj zbog rastuće ekonomske nejednakosti. Prema podacima Pju centra, jaz između najbohgatijih porodica i onih iz srednje klase najveći je u poslednje tri decenije (1:7) a najbogatiji imaju 70 puta veće prihode od onih sa niskim primanjima.
Za razliku od ranijeg običaja da svoje predloge ne otkriva do dana kada namerava da se obrati naciji, nova predsednikova komunikaciona strategija je da više tehničkih detalja obelodani unapred da bi u govoru mogao da se fokusira na širi kontekst predloženih promena.