/ Vesti / Slavko Carić, Erste banka: Šta sa kreditima u švajcarcima?
BiF Analize Čitajte B&F online

Slavko Carić, Erste banka: Šta sa kreditima u švajcarcima?

This post has already been read 1405 times!

U svom redovnom izveštaju o planovima za naredni period, samo mesec dana ranije, 10. decembra, guverner
Švajcarske Narodne banke (ŠNB) je izjavio da će se „kurs evra braniti svim snagama“ (SNB will continue to enforce
the minimum exchange rate with the utmost determination). Međutim, pre samo četiri dana, 15. januara, ŠNB je praktično preko noći, bez prethodne najave pa čak ni „hinta”,odlučila da napusti svoju ljubav prema evru, u paritetu 1,2 švajcarca za 1 evro.

Posledice crnog četvrtka na tržištima deviza mogu da se porede sa cunamijem koji je pogodio obale Azije u
decembru 2004. godine. Žrtava ima puno. Od brokerskih kuća, FX dilera, fondova, pa do, nama mnogo bliže, naših
suseda i sugrađana koji su zaduženi u švajcarcima.

Ako hoćemo da shvatimo šta se desilo, moramo prvo da se vratimo u 2011. godinu. Kriza evrozone je u punom
zamahu. Nemci hoće da pomognu, Nemci neće da pomognu. Celu Evropu trese groznica. Grčka samo što nije
bankrotirala. Portugal, Španija i Italija prate u stopu. Izgledalo je kao da će evrozona svakog dana da se raspadne.
Šta su radili veliki investitori koji su gledali kako im valuta gubi vrednost svakoga dana? Gledali su kako da se zaštite
kupujući dolare, zlato ali i švajcarske franke. Uz ogromnu tražnju, skočila je i cena.

U leto 2011. godine franak je vredeo više nego danas. Kako bi zaštitila svoju valutu od precenjenosti, a sa njom i
švajcarsku izvoznu industriju, turizam i tako dalje, ŠNB je odlučila da veže („peguje“) svoj franak sa evrom na nivou
1 švajcarski franak za 1,2 evra, i da otkupljuje sve viškove koji bi se pojavili na tržištu. U sličnom mehanizmu ali
obrnutom smeru Narodna Banka Srbije otkupljuje viškove dinara koji se pojavljuju, jer mi kao zemlja više trošimo u
inostranstvu nego što prihodujemo. Radi poređenja, NBS je u 2014. god. „potrošila“ 1,4 milijarde evra na
odbranu dinara.

U periodu od 2011. do 2014. godine Švajcarska je na odbranu franka „potrošila“ 450 milijardi evra.
Postavlja se pitanje zašto je ŠNB baš sada donela takvu odluku: Dolar je počeo vrtoglavo da raste u odnosu na evro, što znači da 450 milijardi koje su Švajcarci otkupili poslednjih nekoliko godina gube vrednost naspram svetske valute broj jedan – dolara i to čak po nekoliko procenata dnevno. U isto to vreme rublja je počela vrtoglavo da pada, pa su se bogati Rusi dosetili da kupuju švajcarce, stvarajući dodatni pritisak.
Uz sve to, Evropska centralna banka je dobila zeleno svetlo da, već sledeće nedelje počne da „štampa“ 500 milijardi
svežih evra, što će dodatno obezvrediti evro u odnosu na najveće svetske valute, ali pre svega dolar.
Sada, kada smo razumeli zašto se to desilo, da vidimo kakve su reperkusije na regiju centralne i istočne Evrope.
Stambeni, ali i drugi krediti u zemljama poput Poljske, Austrije, Mađarske i Hrvatske će poskupeti u odnosu na
njihovu referentnu vrednost.

Poljska i Austrija su stabilne ekonomije sa rastom, pa će se potres u tim zemljama najmanje osetiti. Njihovi građani
mahom imaju stabilne poslove, plate im (u proseku blago) rastu, biće više problematičnih kredita, ali u sumi neće
biti većih potresa.

Mađarska je veći deo svog problema rešila. Populistička mera, retroaktivno vraćanje kursa na period iz 2008.
godine, je omogućila Mađarima da se razduže sa skoro 30 odsto popusta. Međutim, ta mera je u isto vreme
desetkovala mađarske banke, bruto nacionalni dohodak je doživeo vrtoglavi pad, a nezaposlenost je na istorijskom
maksimumu.

Hrvatska će biti pod velikim pritiskom. Hrvatskoj vladi mogućnost da u predizbornoj kampanji napravi populistički
potez verovatno izgleda vrlo primamljivo, pogotovo nakon gubitka predsedničkih izbora. Opozicija takvom potezu bi bili Hrvatska Narodna banka i hrvatski guverner koji jako dobro shvata koliko bi populistička mera bila dodatno
pogubna za ionako krhku hrvatsku makroekonomsku situaciju.

Reperkusije na Srbiju:

Oko 1 milijarda evra pre svega stambenih kredita i oko 100.000 ljudi koji su pogođeni. Velika većina korisnika kredita u švajcarcima je teško plaćala svoje mesečne obaveze. Posle jačanja franka većina i de facto, po regulativi NBS, postaje platežno nesposobna. Njihovi krediti su prema evru dodatno porasli, primanja su mahom ostala ista ili su se smanjila, a vrednost kupljene nekretnine je najčešće pala.
Koje su opcije:
A) vratiti nekretninu banci
Pro – u prvi mah izgleda da tako prestaje agonija
Contra – ostaje se bez nekretnine u koju se godinama ulagalo. Banka verovatno neće moći da naplati ceo iznos
od dužnika te će ga verovatno putem instrumenta lične menice teretiti za ostatak duga, zajedno sa jemcom, ako ga
ima.
B) nastaviti sa otplatom
Pro – nema gubitka
Contra – u velikom broju slučajeva postaje nemoguće, jer se nema odakle platiti rata, sa svim ostalim neophodnim
životnim troškovima
C) konvertovati kredit u eur
Pro – smanjuje se rata, smanjuje se rizik velikih naglih skokova
Contra – mora se preuzeti jednokratni gubitak koji je nastao sa novom vrednošću franka

Gde država moze da pomogne?
Raspon mogućih mera je jako veliki. Od toga da „natera” banke da retroaktivno primene neki stari kurs iz 2007. Ili
2008. godine, do toga da preuzme na sebe (budžet) deo tereta konverzije.
Međutim, u bilo kojoj meri, država mora biti ekstremno oprezna iz više razloga. Ukoliko država kroz budžet ili NBS
bude prestroga poput npr. mađarskog scenarija, postoji opravdana bojazan da će neke strane banke doneti
konačnu odluku da se povuku sa srpskog tržišta, a neke se mogu dovesti na ivicu solventnosti. To može biti veliki
trošak za NBS i budžet kako na kratak rok tako i na duži. Razlog je što dodatna smanjena kreditna aktivnost banaka,
u već restriktivnom okruženju, može dovesti do dodatnog pada nacionalnog dohotka. Takođe, stečaj neke od
banaka koja ima veliku izloženost u švajcarcima može da bude vrlo skupa za budžet.
Ovde ni ne spominjem pitanje moralnog hazarda – zašto ne vratiti kredite u evrima, ili zašto samo stambene, a ne i
za automobile. Onda može i neko ko je imao (jako skup) dinarski kredit da pita s punim pravom „Zbog čega meni
ne vratite deo kamate?“, itd.

Moj predlog:
Konvertovati CHF kredit (indeksiran u švajcarcima) u evre.
Pomoć banke može da bude da se cena konverzije prebaci na kraj otplatnog perioda i da se za toliko smanji rata
(ostane ista kao npr. decembarska), ili pak da banke dodatno smanje kamatnu stopu na te nove kredite koji će sada
biti u evrima.
Šta država može da uradi:
Da pomogne poslovnim bankama da konverzija CHF u evro bude što povoljnija.
Da eventualno pomogne bankama u subvenciji kamatne stope.

Tekst Slavka Carića, predsednika Izvršnog odbora Erste Banke objavljen je na blogu Erste banke.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close