Godina pred nama već unapred izgleda – loše.
Na globalnom nivou ne postoje indicije da će postojeći konflikti (u Ukrajini, na Bliskom i Srednjem Istoku u Avganistanu i Podsaharskoj Africi ) prestati. Na isti način, ne postoje nikakvi dokazi da će biti manje uzimanja talaca, samoubilačkih napada, otetih i silovanih žena, i epidemija ( kolera je već pretnja u Centralnoj Africi , kuga je vratila na Madagaskar) . Nema dokaza ni da globalno ekonomsko usporavanje neće nastaviti pod udarima deflacije, konkurencije i inovacija . Stoga će ekonomska i finansijska neravnoteža nastaviti da se pogoršavaju, javni i privatni dug će nastaviti da se povećava, nejednakosti i omladinska podzaposlenost će nastaviti da raste, i neće biti usporavanja emisije gasova staklene bašte.
Postoji čak verovatnoća da, izvan svih aktuelnih trendova, 2015. godina bude godina udara potpuno drugačije magnitude: prirodnih katastrofa, epidemija, ratova, masivnih terorističkih napada i eksplozija finansijskih balona.
Na primer, ne može se isključiti da NATO i Rusija uđu u rat oko Ukrajine.
U Evropi, izloženoj svim svetskim izazovima, nema naznaka da će njeni specifični i fundamentalni problemi biti rešeni ili uopšte doći na red u 2015.: Upravljanje u Evrozoni će ostati slabo, ona će biti osetljiva i na najmanju krizu u u Grčkoj , Italiji ili Francuskoj. Drugim rečima: sveobuhvatna kriza evrozone je zaista moguća.
Preciznije , u Francuskoj će 2015. izgleda biti posebno loša godina za vladu, jedva bolje za opoziciju, i još gore za najsiromašnije ljude u ovoj zemlji. Katastrofalni kantonalni i regionalni izbori za levicu će staviti Nacionalni front na vlast na nivou departmana i regiona, turbulentan Kongres Socijalističke partije; sve teže obezbeđivanje uslova za glasanje za reforme; rast koji neće biti realizovan ; nezaposlenost i javni dug koji će neumoljivo porasti, i još gore ako pokušamo da ga smanjimo brutalnom štednjom. A za desnicu, to će biti godina u kojoj će se kroz lične razmirice doći do zaključka da unutar desnice, postoji ekstremna desnica.
Na kraju 2015. godine, svet, Evropa i Francuska će biti iscrpljeni i doživeće mnogo tenzija koje će verovatno postajati sve više i više – nasilne.
A ipak, mogući su i veoma dobri ishodi.
Možemo da zamislimo kao realan ishod da se Rusija i zapadne zemlje slože da stabilizuju Ukrajinu i da se međusobno približe ; da zajedničkim snagama celog sveta iskrenimo ekstremiste iz Daeša (ISIS), da pad cena nafte dovede do privrednog rasta u svetu, da nam naučna otkrića donesu veliko uzbuđenje i ohrabrenje, da Izrael shvati da bi stvaranje palestinske države bi bilo u njihovom interesu; da ebola bude poražena i da nijedna druga epidemija ne zauzme njeno mesto.
Može se zamisliti da će Evropa, pošto ECB ispali svoj poslednji štih sa kupovinom državnih obveznica, odlučiti da sprovede institucionalne reforme, što bi dovelo do oslobađanja ogromnih sredstava za investiranje i kreditnog potencijala. Možemo se nadati da će francuska vlada biti odlučna da se upiše u istoriju tako što će u jednom izuzetnom uzletu sprovesti istinske i dalekosežne reforme tako što će početi od počevši od nule uvodeći zakon o kontinuiranom stručnom usavršavanju, kroz reformu osnovne škole, tako što više neće dopuštati da neko napusti školu a da nije naučio da tečno čita i piše; tako što će se odlučiti na hrabru reformu penzionog sistema i smanjiti štetočinstvo svih državnih, regionalnih i lokalnih vlasti.
Ne želim samo da predstavim šta bi mogla biti alterantiva, voleo bih da ne samo da mislim, već i da dam predviđanje da 2015, neće godina ulaska u pakao, već početak renesanse. Jer će svako od nas uzeti stvar u svoje ruke, potruditi se oko svog života i života ljudi oko sebe i budućih generacija.
Nema sumnje da tesno izbegavanje katastrofe može ponekad biti neophodno da bi ljudi postali svesni da je biti živ – privilegija.