Close
/ Vesti / Novi sastanak G 20 u Istanbulu prati nastavak sumornih prognoza o privrednom rastu
BiF Analize Čitajte B&F online

Novi sastanak G 20 u Istanbulu prati nastavak sumornih prognoza o privrednom rastu

Redakcija BIF on 06/02/2015 - 16:09 in Vesti, Slajder

This post has already been read 1318 times!

Iako pad cena nafte podstiče privredni rast, prognoze svetskog rasta su revidirane na dole. Pad cena nafte u velikoj meri izazvan većom ponudom pre svega iz SAD i odlukom zemalja OPEC da zadrže sadašnji nivo proizvodnje će uticati na povećanje privatne tražnje a samim tim dovesti i privrednog rasta. Međutim, ovaj podsticaj će biti poništen nizom negativnih faktora među kojima je najvažniji pad investicija usled očekivanog slabog srednjoročnog rasta. Shodno tome, globalni rast u 2015-16 je revidiran naniže za ¼ procentnog poena na 3,5 i 3,7 odsto, respektivno, kaže se u izveštaju koji je MMF pripremio za zasedanje G 20 ministara finansija i centralnih bankara zakazano za 9 i 10 februar u Istanbulu.

Na tržištu je zabeleženo jačanje nestabilnosti sa odgovarajućim pomeranjima na tržištu valuta i obveznica. Valute su deprecirale a njihovi spredovi porasli na mnogo tržišta zemalja u razvoju uglavnom ali ne isključivo kod zemalja izvoznika sirovina.

Tržišna nestabilnost je povećana i bilo je prilagođavanja u kreditnim i deviznim tržištima . Valute su amortizuju i namazi su porasle u mnogim tržištima u razvoju , posebno ali ne samo u robnim izvoznika. Spredovi kod obveznica sa visokim prinosima i proizvodima izloženim rizicima cene energije su se povećali a prinosi dugoročnih državnih obveznica su pali i u razvijenim i u zemljama u razvoju.

Rizici su više izbalansirani nego u oktobru. Oni su na jednoj strani vezani za veću tražnju zbog niske cene nafte, ali je nesigurnost vezanja za dalje kretanje njene cene koja zavisi od faktora koji doprinose njenom padu, takođe porasla. Na drugoj strani rizici su vezani za finansijsko tržište i njegovo dalje ponašanje, s obzirom na dalju normalizaciju kursa monetarne politike SAD, i s druge strane moguću eksternu nestabilnost i potencijalnu ranjivost izvoznika nafte. Stagnacija i niska inflacija ostaju izvor zabrinutosti u evrozoni i Japanu a geopolitički rizici su i dalje visoki.
Potrebna je snažno delovati u pravcu ojačavanja rasta i smanjivanja rizika:

1. Razvijene ekonomije bi trebalo da nastave sa politika podržavanja rasta. U najrazvijenijim ekonomijama značajni jazovi u proizvodnji i niža od optimalne inflacije govore da bi rast usled nižih cena nafte bio dobrodošao i da monetarna politika treba da podrži takav trend. Tamo gde rizici od daljeg pada inflacionih očekivanja prisutni – posebno u evro zoni i Japanu – treba nastaviti sa daljim monetarnim relaksiranjem. S tim u vezi poslednje najave ECB su dobrodošle. Fiskalna politika treba da bude podsticajna i podrži privredni rast uljučujući tu i polaganiju fiskalnu konsolidaciju i pojačano investiranje u infrastrukturu u zemljama gde je za tim identifikovana potreba, u kojima postoji veliki jaz u proizvodnji i gde je proces investiranja relativno efikasan.

2. U mnogim zemljama u razvoju prostor da se podrži politika rasta je i dalje ograničen. U nekima će niže cene nafte ublažiti inflatorne pritiske, omogućavajući postepenije pooštravanje monetarne politike. Izvoznice nafte koje su akumulirane uštede i imaju fiskalni prostor mogu da dozvole rast fiskalnog deficita koji će omogućiti postepenije prilagođavanje javne potrošnje. Za druge sa manje prostora za ovakve politike, fleksibilnost deviznog kursa će biti od najveće važnosti za ublažavanje šokova. Neki će morati da ojačaju svoje politike da bi se osigurale od uporno visoke inflacije i posledica inflacije na snabdevenost tržišta robama. Slično kao u razvijenim ekonomijama, i uz istu predostrožnost, potrebno je i u zemljama u razvoju investirati u infrastrukturu da bi se smanjila uska grla.

3. Niže cene nafte pružaju priliku za reformisanje subvencija i poreza u energetskom sektoru i kod zemalja izvoznika i kod zemalja uvoznika. Uklanjanje opštih subvencija za energiju treba koristiti ka bolje targetiranim transferima i ka smanjenju budžetskih deficita tamo gde je to relevantno.

4. Postoji hitna potreba za strukturnim reformama za podizanje potencijalne proizvodnje u svim članicama G 20. U razvijenim ekonomijama koje su izložene procesu starenja stanovništva su takođe potrebne reforme tržišta rada koje moraju biti usmerene na podizanje učešća radne snage, i akcije za povećanje potražnje za radnom snagom i uklanjanjem prepreka zapošljavanju i u ekonomijama evro zone i u nekim zemljama u razvoju. Takođe su potrebne reforme koje bi omogućile bolje funkcionisanje tržišta roba, pre svega u evrozoni i u Japanu, kao i dalje podizanje produktivnosti i povećanje proizvodnje u zemljama u razvoju za koje je to ključ bržeg rasta. Potreban je novi pozitivan momentum u globalnom trgovinskom dijalogu.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *