Za razliku od većine državnih preduzeća i ustanova koje se rasipaju parama, beloglavi supovi iz kolonije u kanjonu Uvca svojim načinom ishrane godišnje uštede državi više od 60.000 EUR.
Toliko bi naime koštalo spaljivanje tela uginulih životinja da nije orlova koji te strvine pojedu za obrok.
Uvačka kolonija beloglavih supova broji oko 400 ptica i najveća je u ovom delu Evrope. Lešinari godišnje pojedu više od 200 tona klaničnog otpada i ostataka uginulih životinja, koje im na hranilištu Mastrine, iznad brane Uvačkog jezera na Rastokama, serviraju rendžeri Rezervata Uvac. Njihova uloga u prirodnom lancu ishrane je jedinstvena i nezamenljiva jer sprečavaju širenje zaraze i obavljaju „prirodnu reciklažu“.
– Beloglavi supovi su poznati kao čistači prirode, a jedna ptica godišnje uštedi državi oko 150 EUR, zahvaljujući tome što se hrani uginulom stokom. Zbog bolesti kao što su antraks i crni prišt uginulu stoku je zabranjeno zakopavati, a spaljivanje jedne krave u kafileriji, što plaća opština, košta oko 700 EUR – kaže direktor Rezervata Uvac Branko Bjelić.
Kako bi orlovima obezbedili hranu, rendžeri dnevno prelaze i do 350 kilometara. Obroci su bogati i raznovrsni i stižu sa više strana.
Rendžeri kažu da nahraniti gladne ptice nije lak posao, posebno u zimskim mesecima kada sneg zaveje kilometar i po prilaznog makadama, pa se od asfaltnog puta do hranilišta na obodu kanjona mora pešice.
– Stižemo i u najudaljeniji kutak jugozapadne Srbije jer nas zovu gde god vukovi naprave pokolj u stadu ili ugine neko grlo stoke. Imamo dobru saradnju i sa mesarima koji nas snadbevaju klaničnim otpadom, a na usluzi smo i inspekcijama – kaže šef rendžerske službe Marko Obućina.
Mesa ima uvek u hladnjači
– Orlovi mogu bez hrane da izdrže 15 dana, ali se nikada nije dogodilo da su tako dugo gladni. U našoj hladnjači na Rastokama uvek na zalihama imamo 3-4 tone mesa, tako da supovi imaju redovan obrok. To ih je spaslo od nestanka na ovim prostorima.
Izvor: eKapija