Nigerija je… doživljaj! Moj boravak u Lagosu kao konsultanta počinje svakog dana u 7:30 kada izađem iz svog apartmana i spustim se do prizemlja gdje me čekaju John (vozač) i David (security officer). Moja udaljenost od firme za koju radim je 5 km a vožnja traje oko pola sata zahvaljujući užasnom lagoskom saobraćajnom haosu koji traje neprekidno 24 sata.
Još prije dolaska sam bio upozoren da Nigerijci mnogo pažnje posvećuju izgledu i oblačenju. To nije nimalo preuveličavano. Nigerijanke su generalno govoreći apsolutno prelepe žene koje se povrh toga nevjerovatno ukusno i dobro oblače. Ali ono na šta Nigerijci obraćaju najviše pažnje su statusni simboli.
Preko puta mene sedi Julia koja je sekretarica generalnog direktora, inače majka troje dece, koja pored nošenja izvanredne garderobe ponosno nosi svoj novi Samsung Galaxy 5, Fendi tašnu i zlatni Gucci ručni sat. Ali ona nije jedina. Dva metra dalje sedi Blessing (pravo ime) – a preko puta nje Alero (što znači: „Milost zemlje i sve dobre stvari koje slijede“). Tri žene koje bi bez problema mogle da se pojave na omotnici modnog časopisa. A to je samo jedna kancelarija na jednom od spratova te zgrade.
Muškarci u Nigeriji su manje zgodni i stoga oni to kompenziraju „dodatnom opremom“. Odela sa košuljom i kravatom su manje – više norma u nigerijanskim firmama, mobilni telefoni su isključivo poslednji modeli Samsung-a, LG-a i Apple-a a smart watch ili fitness band je skoro obavezan. Naravno tu ne prestaje želja da se prikaže svetu kako ti dobro ide. Tu naravno treba voziti dobra kola: Toyota Camry / Honda Accord su najpopularniji automobili srednje klase.
Naravno, onima sa još više bogatstva (a takvih u Lagosu ima puno), Toyota nije dovoljna. Porsche prodavnica u Lagosu ima najveći promet u celoj Africi. Najpopularniji auto je Porsche Cheyene (cena sa porezom: 180.000 dolara) zato što bez obzira koliko si bogat prije ili kasnije u Lagosu ćeš naići na ulicu koja je neasfaltirana, prekopana 20 puta i gdje tvoj terenski auto stvarno treba da se iskaže!
Nigerijci ne vole helikoptere na isti način kao bogati u Sao Paolu ali vole velike jahte (cena: sitnica – svega milion dolara po metru dužine) kojima onda mogu vikendom otići na svoju vikendicu u Ilhasi (sat vremena gliserom od Lagosa) gdje veoma bogati imaju vikendice i gdje se gleda ko je i ko nije prisutan.
Na kraju svakog mog radnog dana (negde oko 18 sati) izađem do veoma malog i ekskluzivnog parkirališta gde me čeka NISSAN SUV koji će me odvesti do mog stana, kada vidim pored njega parkiran Rolls Royce sa crnom plastikom pokrivenim tablicama. To mi je privuklo pažnju i zapitao sam se čemu služi kada mi je prišao veoma prijatan i izuzetno dobro obučen čovek koji se predstavio kao Mr. Dagnote – vlasnik poslovne zgrade u kojoj se nalazi moj klijent i koji ima još nekoliko zgrada u tom veoma ekskluzivnom dijelu Victoria Ostrva. Nakon nekoliko izmenjenih riječi i komplimenata na račun negove zgrade i njegovog Rolls-a (koji su dolazeći od bijelca imale izuzetno dobar efekat) upitao sam ga zašto su mu tablice pokrivene. Odgovor je bio tipično nigerijanski kratak i besmislen: „Bezbednosni razlozi“.
Kasnije na putu za moj apartman upitao sam svog (izuzetno elokventnog i veoma dobro obavještenog) vozača John-a čemu služe pokrivene tablice.
„To znači, gospodine, da znate nekoga u Vladi ko vam je dao specijalnu dozvolu za pokrivanje tablica pa onda svima ostalima možete jasno staviti do znanja da ste uticajni.“
I tako sam naučio veoma bitnu lekciju – Nigerijci su svetski šampioni u kupovini skupih stvari sa ciljem pokazivanja svima oko njih kako im dobro ide, ali i oni znaju da su veze i konekcije vrhunski statusni simbol.
Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkerys