Američka Federalna komisija za komunikacije je krajem februara objavila svoje protivljenje daljoj regulaciji interneta zato što je ona “opasna i protivi se principima slobodnog tržišta”. Dok kompanije iz oblasti telekomunikacija najavljuju tužbe, Komisija ostaje pri stavu da se mora implementirati “neutralnost” na internetu. Američki predsednik Barak Obama joj se u ovim naporima pridružio poručujući javnosti da bi internet trebalo da bude javno dobro, i to baš u trenutku kada se zna da je u pripremi nova regulativa za pružaoce usluga pristupa globalnoj mreži.
O tome se danas polemisalo i na konferenciji Dan internet domena Srbije u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), u okviru teme pod nazivom „Gospodari Interneta“. Naime, radi se o tome da bi bez pravilnog i nediskriminišućeg prevođenja domena u IP adrese i njihove fer raspodele milijardama povezanih uređaja Internet bio rasparčan. Od septembra nadzor nad ovim funkcijama trebalo bi da bude prenesen sa Vlade SAD na „sve nas“, to jest na globalnu internet zajednicu.
O tome su danas polemisali Žan-Žak Sael, potpredsednik ICANN-a za region Evrope, Leonid Todorov, šef za međunarodne odnose Koordinacionog centra domena RU/RF i direktor Udruženja nacionalnih registara Azijsko-pacifičkog regiona, i Martin Bojl, stariji savetnik za javne politike britanskog nacionalnog registra „Nominet“.
Pre svega, treba objasniti da ICANN, globalna neprofitna organizacija iz Amerike (čiji rad nadzire američka vlada) kroz svoj odeljak IANA vodi računa o dodeli IP adresa, upravljanju u oblasti Domain Name System (DNS), o protokolima koji su uvedeni radi zaštite, pre svega podataka i privatnosti, intelektualne svojine, zaštite nad komunikacijama i kontrole sadržaja i o ostalim funkcijama. Bar je to radila do sada, a za pola godine to će raditi mnogo šira zajednica.
Martin Bojl je izneo stav da je uloga američke vlade u nadziranju interneta i onako bila simbolična, na šta je odmah reagovao Leonid Todorov tvrdeći da je IANA pre svega vlasništvo američke vlade, iako je njen zvanični vlasnik Univerzitet Južne Kalifornije. Na opasku da je SAD do sada imala mogućnost da odlučuje o regulaciji interneta, Bojl odgovara da uprkos tome ove zemlja nije nikada ranije uticala na uklanjanje zemalja iz DNS sistema, jer da je to uradila ceo način funkcionisanja sistema bi se urušio.
Ono u čemu su svi učesnici panela saglasni je pak konstatacija da je tranzicija upravljanja internetom ozbiljna promena, i da o njoj još treba diskutovati. O tome ko treba da “upravlja” internetom mišljenja su ostala podeljena – Todorov smatra da to ne treba da radi anonimna masa ljudi, podržavajući tako mišljenje američkih republikanaca da ne treba “popuštati” regulativu u ovoj oblasti, dok se Bojl zalaže za novi sistem – transparentan, precizan i odgovoran, u koji će ljudi imati poverenja.
„Po ovom modelu, ICANN (Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve) imala bi sva ovlašćenja za upravljanje globalnom mrežom, a države, korporacije i drugi akteri, u okviru različitih tela, imali bi mogućnost da daju predloge i aktivno učestvuju u oblikovanju politike i prakse vezane za sajber prostor, ali ne i da samostalno odlučuju. Predloženi model prilično je kompleksan i formalizovan, pa može da dovede do smanjene inkluzivnosti zainteresovanih aktera“, ocenio je Vladimir Radunović, direktor programa sajber bezbednosti i e-Diplomatije „Diplo fondacije“ i moderator panela „Gospodari Interneta“.
A kakve će to promene u funkcionisanju interneta “običan smrtnik” od septembra moć da primeti? Američki predsednik je najavio zabranu ograničavanja pristupa pojedinim web stranama koja bi važila za provajdere interneta, a pominjao je i mogućnost ukidanja naplate posebne naknade za brz pristup internetu za web stranice.
Internet provajderi tvrde da će ih pooštravanje regulative odvratiti od ulaganja u infrastrukturu i u poboljšanje usluge.