Home VestiPolitika i društvo Zakon o energetici: Dileme oko pravnog položaja, prava i obaveza operatora transportnog sistema

Zakon o energetici: Dileme oko pravnog položaja, prava i obaveza operatora transportnog sistema

by bifadmin

Iako je prilikom donošenja Zakona o energetici zakonodavac zasigurno imao nameru da u oblasti prirodnog gasa suštinski implementira odredbe Direktive EU koja se odnosi na zajednička pravila za unutrašnje tržište prirodnim gasom, u tome nije u potpunosti uspeo. U novom Zakonu postoji niz odredbi koje već sada izazivaju polemiku zbog nedovoljne jasnoće i nepreciznosti, kao i zbog strožije propisanih uslova u odnosu na uslove propisane Direktivom.

Novi Zakon o energetici koji je usvojen krajem prošle godine je rezultat sukcesivnog usklađivanja propisa u oblasti energetike sa direktivama EU, a što je obaveza Srbije kao kandidata u procesu pridruživanja, ali i kao potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice iz 2005. godine. Novi Zakon o energetici u oblasti prirodnog gasa se u najvećoj meri uskladio sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta br. 2009/73/EC od 13. jula 2009. godine, koja se odnosi na zajednička pravila za unutrašnje tržište prirodnim gasom. Osnovni cilj Direktive i Zakona je liberalizacija tržišta, obezbeđivanje slobode obavljanja delatnosti i slobodnog pristupa sistemu svim trećim licima. To bi trebalo da rezultira unapređenjem kvaliteta u transportu prirodnog gasa, povećanjem konkurencije u ovoj oblasti i nižim cenama za krajnjeg potrošača.

Zakon o energetici, po ugledu na Direktivu propisuje da delatnost transporta prirodnog gasa može obavljati privredno društvo koje u svom vlasništvu ima transportni sistem i koje je vlasnički i upravljački nezavisno od privrednih društava koja se bave proizvodnjom, snabdevanjem i distribucijom prirodnog gasa. Međutim, Zakon pravi razliku u odnosu na Direktivu jer propisuje da ista lica ne mogu biti ovlašćena da upravljaju operatorom transportnog sistema i privrednim društvima koja se bave proizvodnjom, snabdevanjem, odnosno distribucijom prirodnog gasa, dok Direktiva umesto termina „upravljanje“ koristi termin „ostvarivanje kontrole“, koji je širi po svom značenju.

Usled činjenice da je Direktiva doneta u momentu kada je u mnogim zemljama Evropske unije već duži period funkcionisao integrisan sistem obavljanja različitih energetskih delatnosti u oblasti prirodnog gasa, te da u takvim okolnostima njihovo razdvajanje zahteva određeni tranzicioni period, ona dopušta dva dodatna modela organizovanja operatora transportnog sistema: (a) nezavisni operator sistema, i (b) nezavisni operator transporta. Zakon o energetici podržava strategiju razdvajanja energetskih delatnosti i organizaciju operatora transportnog sistema na nezavisnim osnovama, ali ne određuje jasan kriterijum kada se mogu primeniti dodatni modeli. Tako, za razliku od Direktive, koja se jasno poziva na datum njenog stupanja na snagu, Zakon o energetici se poziva na momenat „pre roka određenog u skladu sa obavezama Republike Srbije preuzetim potvrđenim međunarodnim sporazumima“.

srbijagas1

Osnovna obeležja dodatnih modela su sledeća. Nezavisni operator sistema nema transportni sistem u svom vlasništvu a vlasnički i upravljački je nezavisan od vertikalno integrisanog preduzeća. S druge strane, nezavisni operator transporta ima transportni sistem u vlasništvu, vlasnički je povezan sa vertikalno intergisanim preduzećem, dok se treba obezbediti njegova upravljačka nezavisnost. Za razliku od Direktive koja pravi jasnu distinkciju između ovih dodatnih modela u pogledu kriterijuma vlasništva nad transportnim sistemom, Zakon o energetici to ne čini dovoljno jasno. Naime, on utvrđuje da nezavisni operator transporta ima transportni sistem, što se može razumeti kao pravo svojine nad transportnim sistemom, ali i kao držanje transportnog sistema po osnovu ugovora o zakupu ili nekom drugom sličnom osnovu.
Dodatna nejasnoća u Zakonu o energetici u odnosu na Direktivu kada je reč o dodatnom modelu nezavisnog operatora sistema ogleda se u tome što Zakon u istom članu najpre isključuje primenu člana koji zahteva vlasničko odvajanje, a nakon toga zahteva da nezavisni operator sistema ispunjava uslove propisane tim istim članom.

Dalje, za razliku od Direktive koja u pogledu dodatnog modela nezavisnog operatora transporta jasno propisuje korporativni način organizovanja – dvodomni sistem uz obavezno konstituisanje nadzornog odbora, Zakon o energetici ne sadrži odredbu koja propisuje da nezavisni operator transporta mora biti organizovan kao dvodomno društvo. Iz toga dalje proizilazi niz nedorečenosti, uključujući i to da po Zakonu o energetici u skupštini akcionara nezavisnog operatora transporta treba da budu nezavisna lica, što je potpuno suprotno ideji ovog modela koji upravo podrazumeva vlasničku povezanost, koja se, između ostalog, ostvaruje i kroz učestvovanje vlasnika u radu skupštine.

Još jedna upadljiva neusklađenost Zakona i Direktive ogleda se u različitim uslovima koje treba da ispuni lice zaduženo za praćenje programa nediskriminatornog ponašanja, koje mora da imenuje nezavisni operator transporta. Direktiva zahteva da ovo lice ispunjava uslove koje moraju da ispune članovi nadzornog odbora i uprava nezavisnog operatora transporta, dok Zakon o energetici zahteva da ovo lice ispunjava uslove iz člana 225. Zakona koji se odnosi na operatora transportnog sistema i njegovu vlasničku i upravljačku odvojenost od privrednih društava koja obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja prirodnog gasa.

Analizirajući novi Zakon o energetici u odnosu na Direktivu 2009/73/EC, može se zaključiti da se zakonodavac u velikoj meri rukovodio odredbama Direktive, nekad izričito a nekad posredno, u skladu sa njenim smislom i duhom. Iako je prilikom donošenja ovog Zakona zakonodavac zasigurno imao nameru da suštinski implementira odredbe Direktive, u čemu je u određenoj meri i uspeo, postoji niz odredbi koje već sada izazivaju polemiku zbog nedovoljne jasnoće i nepreciznosti, kao i zbog strožije propisanih uslova u odnosu na uslove propisane Direktivom. Kakva će biti svrsishodnost ovakvog regulisanja vlasničkog razdvajanja kao i prepreke koje mogu potencijalno da nastanu prilikom primenjivanja ovih odredbi, ostaje da se vidi u praksi.

Autori: Jelena Gazivoda, Nikola Đorđević i Milica Stojanović
Advokatska kancelarija JPM Janković Popović Mitić

Pročitajte i ovo...