Close
/ Novi brojevi / Biznis i finansije 116: Zanimanje podizvođač – Nekad majstor, sada šegrt
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis i finansije 116: Zanimanje podizvođač – Nekad majstor, sada šegrt

116 naslovka
Redakcija BIF on 17/04/2015 - 11:28 in Novi brojevi

This post has already been read 1454 times!

Profesija podizvođač ne postoji u zvaničnoj klasifikaciji domaćih zanimanja, ali je sve prisutnija u poslovanju mnogih domaćih preduzeća kojima je sklapanje takvih aranžmana, često, i jedina šansa da opstanu na tržištu. Ova praksa je posebno vidljiva u velikim infrastrukturnim projektima, za koje domaće firme u energetskom i građevinskom sektoru, čak i kada se udruže, nemaju dovoljno referenci i finansijskih kapaciteta da kao nosici posla ispune zahteve tendera, čije uslove, neretko, diktiraju međunarodni kreditori. Problemi su vidljivi i u nedostatku kvalifikovane radne snage, pa se vlasnici firmi koje rade doradne poslove za strane kompanije u industriji tekstila i obuće žale da je lakše sklopiti posao, nego obezbediti radnike. Nasuprot ovakvoj slici, situacija u kreativnim industrijama, poput filmske i reklamne, bitno je drugačija, jer se ne sklapaju podizvođački poslovi kao u drugim granama, već partnerski ugovori sa naručiocima posla. Zato mogućnost da za inostrane partnere ponude produkcijski servis u Srbiji priželjkuju mnogi koji se bave ovim poslom.

Periskop

8. EVROAZIJSKE INTEGRACIJE I EU: Ulog kome je teško odoleti
Nedavno osnovana Evroazijska ekonomska unija i kineski novi „put svile“ sve ambicioznije trasiraju budućnost evroazijskih integracija i postavljaju pitanje da li će one stići sve do Lisabona, ili će se zaustaviti u Minsku i Istanbulu.

10. GDE SU ŠANSE ZA SRPSKE PROIZVODE U KINI: Zaokret ka manjim gradovima
U kineskim planovima za urbanizaciju zemlje do 2020. godine, za koju je država izdvojila čak 6,75 triliona američkih dolara, već sada je jasno da će okosnice budućeg rasta biti manji gradovi u unutrašnjosti koji se tek razvijaju. To su istovremeno nove strateške tačke za ulazak na kinesko tržište i prilika za srpske kompanije da na lokalnim tržištima koja još nisu zasićena plasiraju svoje proizvode.

12. ŠTA SE DESILO SA MUSLIMANSKOM LEVICOM: Zalutali u marksizmu
Iako su u borbi za prevlast nad narodnim nezadovoljstvom islamisti usvojili mnogo toga od svojih levičarskih rivala, gde god su došli na vlast zbrisali su levicu sa političke scene. U potrazi za formulom koja će joj omogućiti „političko uskrsnuće“ u novoj realnosti, muslimanska levica se razjedinila, a neke ekstremno leve organizacije se bore za „pravednije društvo“ zajedno sa nasilnim islamističkim grupama.

Biznis

16. BORBA ZA OPSTANAK AUTO-INDUSTRIJE: Prestrojavanje na nizbrdici
Sudeći prema izjavama Serđa Markionea, izvršnog direktora grupacije “Fijat Krajsler automobili”, u narednom periodu može se očekivati svojevrsna promena poslovne politike te kompanije, koja teško može da se ne oseti i u fabrici u Kragujevcu, jedinom proizvođaču automobila u Srbiji. U očekivanju daljeg pada tražnje, uvoznici stranih automobila pak smatraju da je neophodno razmotriti moguće olakšice za auto-industriju, koje bi bitno uticale na poboljšanje poslovanja u ovom sektoru.

18. KAKO AUTSORSING MOŽE DA PODSTAKNE RAZVOJ: Ako ne možete na velika vrata, otvorite prozor
„Plašim se budućnosti za koju se traže kratkoročna rešenja i jedini koncept koji može da obezbedi dugoročnu perspektivu je da i sami razvijamo inovacije, shodno svojim mogućnostima“, objašnjava Marko Kovačević, direktor kompanije Trizma, odluku da ovo preduzeće koje posluje u autsorsing industriji uđe u saradnju sa domaćim fakultetima.

20. ZAŠTO POSLOVNI RAST NE PRATI RAST ZAPOSLENOSTI: Oprezni prema zapošljavanju
Dok sa jedne strane kompanije ističu da su zaposleni njihov najveći kapital i ulažu značajna sredstva u njihovo usavršavanje, sa druge strane tek polovina direktora u svetu i manje od trećine u Srbiji prognoziraju da će se uz poslovni rast povećati i zaposlenost. Uvećavanje vrednosti ljudskog kapitala zahteva ulaganja ne samo u postojeće, već i u nove kadrove, pa je osnovano postaviti pitanje na koji rok mogu biti uspešne strategije poslovnog rasta sa istim, pa čak i manjim brojem zaposlenih.

Finansije

22. ŠTA JE NOVO U JAVNIM FINANSIJAMA SRBIJE 2015: Bal pod maskama
Da li smo svedoci održivog zaokreta u državnoj kasi i možemo li očekivati značajno smanjenje deficita do kraja godine? Da li se privoleti onoj narodnoj da se “po jutru dan poznaje” ili pak mudrosti “ne hvali dan pre večeri”?

24. UNAPRED PRIPREMLJEN PLAN REORGANIZACIJE: Kupovina vremena ili lek za finansijske probleme
Nelikvidnost i visok nivo nenaplativih kredita u Srbiji eskalirali su do te mere da se bez njihovog saniranja teško može govoriti o bilo kakvom opipljivom ekonomskom rastu u godinama pred nama. Sprovođenje Unapred pripremljenih planova reorganizacije (UPPR) u firmama opterećenim dugovima, jedna je od niša koja bi mogla ponuditi izlaz iz začarnog kruga, pod uslovom da ne prevladaju interesi krupnog kapitala.

26. KAKO REŠITI PROBLEM NENAPLATIVIH ZAJMOVA: Tvoj kredit moj problem
Sveobuhvatna strategija za rešavanje pitanja problematičnih kredita, sudeći prema najavama centralne banke, ulaziće „u resor“ više ministarstava, od finansija do pravde, podrazumevaće usvajanje novih zakonskih rešenja i formiranje instituta kakvi do sada ovde nisu bili poznati, poput ličnog stečaja. Stručnjaci istovremeno poručuju da je jedino dobro rešenje za Srbiju da sve loše plasmane tretira sama banka u kojoj su nastali kroz odeljenje za problematične kredite.

28. ULOGA DOBROG RAČUNOVOĐE: Ni prerano, ni prekasno
Za razliku od ulaganja u prodaju i marketing, većina vlasnika MSP se u odabiru računovođe najpre rukovodi cenom. Ali to je štednja koja skupo košta, jer dobar računovođa može značajno da pomogne vlasnicima da bolje isplaniraju poslovanje i rizike, da predvide kada će im biti potreban novac, koliko će im tačno trebati, kao i da im ukaže koji finansijski proizvodi su za te namene najprikladniji. Otuda i ideja da se u okviru USAID Projekta za bolje uslove poslovanja sačini praktičan priručnik o važnosti dobrog računovođe za rast firme i kako ga prepoznati.

Temat: Zanimanje podizvođač – Nekad majstor, sada šegrt

33. DOMAĆA OPERATIVA U ELEKTROENERGETICI: Veliki projekti, mala korist
Nedostatak referenci, nedovoljni finansijski kapaciteti i vrlo visoki zahtevi tendera koje često postavljaju međunarodni kreditori, samo su neke od prepreka srpskim kompanijama da dobiju velike poslove u energetskom sektoru. Udruživanje u konzorcijume pomaže u ispunjavanju tenderskih uslova, ali ni tada u dovoljnoj meri da se dobiju najvredniji projekti. Domaća elektromašinogradnja zato traži pomoć države.

36. MOSTOGRADNJA: PUT OD GLAVNOG IZVOĐAČA DO PODIZVOĐAČA: Premostiti do budućnosti
Čuvar svetskih rekorda u izgradnji i montaži mostova, Mostogradnja, 70. rođendan ove godine slavi u – restrukturiranju. Tehnički direktor Siniša Brusin kaže da su i radnici i mehanizacija iscrpljeni tranzicijom, ali daleko od toga da su pobeđeni. Iako su mesto predvodnika konzorcijuma i glavnog izvođača sredinom prošle decenije morali da ustupe stranim kompanijama, i dalje ugovaraju nove poslove i nadaju se boljim vremenima za domaću građevinu.

38. DORADNA PROIZVODNJA U TEKSTILNOJ I OBUĆARSKOJ INDUSTRIJI: Lakše do posla nego do radnika
U situaciji kada je platežna moć toliko pala da se sve manje kupuje i jeftina kineska roba, domaći proizvođači tekstila i obuće su najčešće prinuđeni da se zadovolje doradnim poslovima za strane kompanije. Čak i oni koji mogu da se pohvale dugogodišnjom saradnjom, međutim, kažu da je lakše dobiti posao nego obezbediti radnike. Kvalifikovanih za ove poslove je sve manje, a nezaposleni uglavnom ne žele da se prekvalifikuju da bi radili za prosečnu platu od oko 30.000 dinara.

40. SERVISNA PRODUKCIJA U REKLAMNOJ INDUSTRIJI: Plima za sve brodove u luci
Mada i u kreativnoj industriji važi pravilo da strani klijenti zahtevaju visok kvalitet za povoljniju cenu, za razliku od većine podizvođačkih poslova ovde je reč o partnerskim odnosima u kojima je svaki dobro odrađen projekat važna preporuka za dalji rad. „Svaki put kada uradite takav posao nadogradili ste sebe i istovremeno podižete opšti nivo kvaliteta usluga u ovom sektoru. Kao plima koja diže sve brodove u luci“, kaže Vuk Marjanović, producent i suosnivač produkcijske kuće „Cyber“.

Intervju

42. MILAN M. PAJEVIĆ, NAUČNI SAVETNIK SRPSKE AKADEMIJE NAUKA U PENZIJI: U društvu iračkog inženjera Voltera i pomoćnika ministra Bizmarka
Poznanstvo sa tajlandskim kraljem koji je svirao džez, sa direktnim potomkom Mehmed paše Sokolovića i druženje sa Iračanima Volterom i Bizmarkom, samo su delić uzbudljivog sadržaja najnovije knjige Milana M.Pajevića, inženjera koji je deo svog radnog veka proveo kao ekspert tehničke pomoći UN, a čiji je neostvareni san da bude džez klavirista i životna strast sakupljanje stripova.

Skener

46. PRVA ISKUSTVA SA ZAKONOM O ZAPOŠLJAVANJU STRANACA: “Završi i pali“… u Srbiju
Jedna od novina u nedavno usvojenom Zakonu o zapošljavanju stranaca, koja je pobudila posebnu pažnju kompanija, je zahtev da prilikom zapošljavanja stranog radnika podnesu prijavu potrebe za zapošljavanjem, nakon čega Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi “test tržišta rada” koji u praksi traje 30 dana i tokom kojeg NSZ posreduje u zapošljavanju i proverava da li na njenoj evidenciji postoje lica sa traženim kvalifikacijama. Poslodavci su obavezni i da ukoliko ne zaposle domaćeg radnika sa istim kvalifikacijama, svoju odluku obrazlože i dostave Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

48. PROIZVODNJA AVIONA U SRBIJI: Let umesto slobodnog pada
Ogromnu ljubav prema letenju Kraljevčanin Milorad Matić uspeo je, uz mnogo truda, potrošenog novca i pređenih kilometara, da pretvori u posao. Od sklapanja delova uvezenih iz Kolumbije, preko problema sa dugovanjima kolumbijskih partnera i rasprodaje sopstvene imovine da bi ih namirio, Matić je uspeo da razvije proizvodnju domaćeg aviona koji je dobio najzahtevnije sertifikate i privukao izbirljive evropske kupce.

50. DONESI.COM, OD PIONIRSKOG PODUHVATA DO USPEŠNE AKVIZICIJE: Nije lako krenuti prvi
Kako ubediti kuvaricu da kao vršnjakinja Zdravka Čolića ne može biti stara za nove tehnologije, vlasnike restorana da se ne diče „širokom paletom proizvoda“ ili naručioce hrane da je dovoljno da „kliknu“ na računaru pa da im stigne porudžbina, samo su neki od primera šta su sve morali da prebrode supružnici Zirojević kada su pre devet godina krenuli u pionirski poduhvat da u Srbiji preko interneta povežu restorane sa mušterijama. Tada nisu ni sanjali da će se za njihov portal zainteresovati globalna kompanija Foodpanda, u čijem sastavu sada posluju.

52. PROIZVODNJA DRVENIH KLOMPI NA SEVERU BAČKE: Jedan klompar zanat čuva
U Bačkom Monoštoru, vojvođanskom selu sa nešto manje od 3.500 stanovnika, početkom prošlog veka klomparstvom se bavilo više od 70 ljudi. Oni su ručno izrađivali drvenu obuću koju su nosili poljoprivrednici u mokrim poljima tokom teških zimskih dana, a po kojoj su postali poznati i u Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Rusiji, Ukrajini… Klompe su izvozili preko okeana, u SAD i Kanadu, a danas u celom ovom regionu klompe proizvodi jedino Ivica Kovač, i to, kako sam kaže – sasvim slučajno.

Nove tehnologije

56. NENAD MIŠĆEVIĆ, MARBO PRODUCT: Domaća aplikacija u multinacionalnoj kompaniji
Budući da PepsiCo ima praksu deljenja najboljih iskustava u zemljama u kojima posluje, razvojni tim koji je u kompaniji Marbo product razvio jedinstvenu aplikaciju za podršku zaposlenima u prodaji, svoje rešenje je predstavio kolegama širom Evrope. Pored značaja takve politike za kompanijsko poslovanje, ona veoma doprinsi pozitivnoj percepciji o potencijalima i talentima u konkretnoj zemlji, što su veoma važne informacije kada se donose poslovne odluke, ističe Nenad Mišćević, menadžer razvoja poslovanja PepsiCo Zapadni Balkan.

58. MARKO TODOROVIĆ, MAVEN: Virtuelna realnost u komšiluku
Prilika da kupci isprobaju odeću ili najnoviji model automobila bez fizičkog prisustva, ili da studenti uče rimsko pravo u Rimskom senatu samo su neke od mogućnosti virtuelne realnosti zahvaljujući Oculus Rift aparatu, tehnologiji koju za svoje klijente razvija beogradsko preduzeće Maven.

Nauka

60. NOVE TVRDNJE O TOME KAKO SU LJUDI NADŽIVELI NEANDERTALCE: Ples sa vukovima
Fascinacija mnogih pisaca epske fantastike idejom da između ljudi i vukova može postojati poseban odnos, sada dobija uporište u najnovijoj naučnoj studiji, po kojoj su moderni ljudi nadživeli neandertalce i zato što su krupne životinje lovili „u paktu“ sa vukovima koje su pripitomili.

Koktel

64. KAKO PREŽIVLJAVAJU PRIVATNE GALERIJE U SRBIJI: Manjak novca, višak entuzijazma
Pad standarda, rast crnog tržišta i snižavanje kriterijuma u odabiru galerijskog sadržaja, ugrožavaju privatne galerije koje decenijama nastoje da obezbede kvalitet i raznovrsnost u svom programu i pruže šansu talentovnim, a još neafirmisanim mladim umetnicima, kaže Borka Božović, direktorka Galerije Haos koja, uprkos teškim okolnostima, ove godine navršava dvadeset godina rada.

66. KREATIVNA INDUSTRIJA U ZAPADNOJ SRBIJI: Od prvog do drugog nekako, od drugog do prvog nikako
Više od petine kreativnog sektora u zapadnoj Srbiji se ne bavi prodajom, dve petine ne može da živi samo od te delatnosti jer prihoduju svega oko 5.000 evra godišnje, a tek sedam odsto ostvaruje godišnji prihod od oko 100.000 evra. Najbrojnija su mikro preduzeća orijentisana isključivo na lokalno tržište, a svega 18 odsto izvozi svoje proizvode i usluge.

68. DIZAJNERI U POSLOVNOM SVETU: Ostati svoj i živeti od toga
Da li je u potrošačkom svetu moguće da talentovani dizajneri sačuvaju svoju kreativnu slobodu i umetnički integritet, a da istovremeno budu komercijalni? Svetski poznati dizajneri Tom Strala i Džeremi Etingshausen u razgovoru za B&F govore o aktuelnim trendovima na tržištu, ali i hrabrosti da se bude različit i povuče granica između novca i integriteta.

70. SKANDINAVSKI IZVOZ UBISTAVA ZA RAZBIBRIGU: Uspeh s predumišljajem
Kako je došlo do toga da mirni i naizgled hladni Skandinavci uzbude svet prvo svojim književnim, a potom i televizijskim trilerima i od krimića naprave unosan izvozni proizvod? Autori sa severa Evrope, gde se beleži najmanja stopa ubistava, postali su međunarodne zvezde za koje ne važi pravilo da se zločin ne isplati, a skandinavske serije koje su proizvedene sa krajnje skromnim budžetima, sada kopiraju daleko bogatije produkcije.

Komunikacije

74. POMAMA ZA JEFTINOM EROTIKOM: 50 Nijansi pomračenja mozga
Senzualni sado-mazo ljubavni paket u hotelima, ili plišane mede sa kompletnom opremom ljubavnog nasilnika, samo su neki od bizarnih primera kako druge industrije pokušavaju da iskoriste neočekivani uspeh petparačkog romana, a potom i ništa boljeg filma „50 nijansi sive“. Ideja za komercijalizaciju ima još mnogo, ali dubljeg objašnjenja otkud tolika pomama za jeftinom erotikom u eri svakojake pornografije – gotovo da nema.

Reprint

78. NEOBIČAN SLUČAJ NAJPOZNATIJE ŠPANSKE OPATICE: Revolucionarka u mantiji
Umesto da zabranjuju abortus, biskupi bi mogli da doniraju bubreg i tako spasu mnoge dečje živote. Ovo je samo jedna od žestokih kritika časne sestre Tereze Forkade, koju je izraziti politički aktivizam za pravednije i humanije društvo učinio ne samo najpoznatijom opaticom u Španiji, već i jednom od liderki nove evropske levice.

Vremeplov

80. KONJ I AUTOMOBIL – SMENA ZAGAĐIVAČA: Konjska enigma za stručnjake
Zbog problema koje je izazvala eksplozija konjske populacije u gradovima, sazvana je Prva međunarodna konferencija o urbanizmu 1898. u Njujorku. Samo u tom gradu, za potrebe prevoza bilo je „uposleno“ 200 hiljada konja, koji su pored velikog broja saobraćajnih nesreća, visokih troškova osiguranja i nesnosne buke, za sobom ostavljali 210 tona balege svakog dana. Stručnjaci su se razišli bez ikakvog rešenja, koje je stiglo tek sa pronalaskom automobila. Dočekan je kao „spasilac životne sredine“.

Otisak meseca

82. Da li je Papa pravi katolik?
Ako pet kardinala (Miler, Burke, Brandmiler, Kafara, De Paolis), jedan deklarisani katolički pisac, odabrani franciskanski mislioci i uz to najveći deo Rimske kurije smatraju da Argentinac Horhe Mario Bergoljo, koji je sebi izabrao papsko ime Francisko, predstavlja “opasnost koju treba zaustaviti po svaku cenu”, onda je pitanje iz naslova, valjda, umesno.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *