Razlog jačanja domaće valute, čiji je srednji kurs sada 120,1 dinar za evro je jednostavan: višak dinara investitori ulažu u državne hartije od vrednosti. Ulaganja u domaći dug, odnosno u dinarske i evro obveznice i zapise koje država emituje kako bi obezbedila novac za nesmetano funkcionisanje budžeta i te kako donose prihod. Godišnje na evro hartije 4%, dok na dinarske i preko 10%.
„Trend jačanja domaćih valuta u istočnoj Evropi posledica je velikog priliva kapitala iz Evrope i SAD i ulaganja u domaći dug koji nosi vrlo atraktivne kamatne stope. To je rezultat ogromne likvidnosti u Evropi kreirane primenom mera olakšica Evropske centralne banke“, kaže za „Blic“ Zoran Petrović, predsednik Izršnog odbora Rajfajzen banke.
Međutim, kako ističe Petrović, postepena promena i zaoštravanje monetarne politike centralne banke SAD, koje se očekuje, usporiće priliv kapitala. Tada se može očekivati i blago slabljenje kursa dinara u odnosu na evro u drugoj polovini 2015. godine.
„Očekujem da će se kurs kretati u rasponu od 120 do 124 dinara za evro. Kretanje dinara zavisiće najviše od ponašanja investitora, koji su i dalje osetljivi na vesti sa međunarodnih tržišta, a veliku ulogu igraće i fiskalna kretanja u sklopu aranžmana sa MMF-om“, ističe Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke.
I u Narodnoj banci Srbije (NBS) potvrđuju da su u martu na deviznom tržištu intervenisali kupovinom 120 miliona evra, a u februaru sa 140 mil EUR.
„Time je NBS još jednom pokazala doslednost u politici intervencija na deviznom tržištu, reagujući u oba smera radi ublažavanja kratkoročnih oscilacija kursa. U januaru je zbog pritiska za slabljenje dinara NBS intervenisala prodajom 90 mil EUR, tako da je u prvom kvartalu bila neto kupac 170 mil EUR“, kažu u centralnoj banci.
Dok je dinar u februaru prema evru ojačao za 2,7%, a u martu za 0,1%, prema podacima NBS, prošlog meseca poljski zlot je u poređenju sa valutom EU jači za 1,4%, mađarska forinta za 1,2%, a turska lira za 0,8%.
Izvor: eKapija, Blic