Close
/ Analize / Privredni kriminal u Srbiji
BiF Analize Čitajte B&F online

Privredni kriminal u Srbiji

privredni kriminal
Redakcija BIF on 14/05/2015 - 13:05 in Analize, Slajder, Tekstovi

This post has already been read 4666 times!

Većina krivičnih dela su prilično univerzalna, ali ono što se obično razlikuje u različitim jurisdikcijama jesu kazne i procedure otkrivanja i procesuiranja krivičnih dela. U tom smislu, “White collar crime” (WCC) kao grupa specifičnih krivičnih dela ima univerzalno shvatanje. Glavnu diferencijaciju u odnosu na druga krivična dela predstavlja priroda učinioca. Kao što i sam naziv ukazuje, WCC se odnosi na učinioce krivičnih dela koji imaju “belu kragnu”. Dakle, učinioci takvih krivičnih dela su obično profesionalci iz poslovnog sveta i državni službenici.

Iako su obično okarakterizovani kao učinioci krivičnih dela koji imaju “belu kragnu”, sama krivičnih dela koja oni čine mogu biti veoma različita. Stoga, kada se govori o WCC obično se podrazumevaju krivična dela poput pranja novca, poreske utaje, bankarskoj prevari, visokotehnološkom kriminalu, proneveri, ali i mitu, falsifikovanju, zloupotrebi u vezi sa javnom nabavkom – koja su tipična za učinioce koji su državni službenici. Druga razlika je što je WCC obično finansijski motivisan i nije nasilan, odnosno ne zavisi od i ne podrazumeva upotrebu fizičke sile.

Ono što ovu vrstu krivičnih dela čini posebno opasnim za svako društvo jeste to što nisu vidljivi kao druga krivična dela (“plavi kriminal”, npr. krivična dela koja privlače veliku pažnju policije i veoma su vidljiva). U tom smislu veoma je teško proceniti finansijski uticaj WCC-a na ekonomiju – odnosno teško je izračunati stvarnu štetu.

Srpski Krivični zakonik svrstava jedan broj krivičnih dela koja mogu biti okarakterisana kao tipični WCC u odeljak pod nazivom krivična dela protiv privrede. Ovaj odeljak uključuje krivična dela kao što su poreska utaja, pranje novca, zloupotreba monopolističkog položaja, zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, prouzrokovanje stečaja i druga.

U Srbiji su najčešća dva tipa WCC-a : zloupotreba položaja odgovornog lica i poreska utaja.

Zloupotreba položaja odgovornog lica uvedena je u srpski pravni okvir 2012. godine kao novitet u odnosu na socijalistički pristup u vezi sa ovakvim kriminalnim aktivnostima. Socijalistički pristup je obuhvatao – pod istim krivičnim delom – krivične radnje državnih funkcionera kao i odgovornih lica iz privatnog sektora. Nedavne promene u Srpskom Krivičnom zakoniku razdvojile su krivično delo zloupotrebe položaja u dva krivična dela, jedno uklučuje državne službenike a drugo odgovorna lica iz privatnog sektora. Generalno, način zloupotrebe položaja odgovornog lica može biti različit.

Stoga zakon propisuje zatvorsku kaznu od tri meseca do tri godine za odgovorna lica koja su “iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavila sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanela imovinsku štetu”. Gorenavedena kazna se odnosi na osnovni oblik krivičnog dela. Kazna se može ići i do deset godina zatvora u slučajevima kada vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.

U većini slučajeva oštećene strane u ovim krivičnim delima jesu privredna društva čiji direktori su stekli protivpravnu imovinsku korist za sebe ili svoje porodice. Ovi slučajevi mogu biti veoma osetljivi budući da pored volje na strain privrednih društava da “zlonamerni” direktori budu u potpunosti kažnjeni, sama društva se suočavaju sa problemom očuvanja svoje reputacije, s obzirom da takve situacije mogu veoma uticati na poslovanje društva.

Kada je reč o poreskim utajama ova krivična dela su uvek bila prisutna – ali nedavno je broj tih krivičnih dela znatno porastao. U martu je srpska poreska policija objavila da je u toku četrnaest meseci podnela 1,500 krivičnih prijava, uključujući otprilike 84 miliona EUR utajenog poreza. Šeme poreske utaje obično uključuju fantomska društva, falsifikovane račune i knjigovodstvene manipulacije.

Zakon propisuje da svako “Ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama…od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri… ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice…od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza…kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.”.

Stoga, fizička lica koja dostave netačne informacije o zakonito stečenom prihodu ili druge činjence neophodne za utvrđivanje poreza ili koja jednostavno nisu registrovala prihode stečene na zakonit način mogu se smatrati odgovornim za poresku utaju. Kazna može ići čak i do deset godina zatvora zajedno sa novčanom kaznom u slučajevima kada utajeni porez prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara. Glavni problem sa poreskom utajom je taj što je ponekad veoma teško dokazati postojanje namere da se utaji porez.

Postoji takođe zabeležen porast visoko sofisticiranih slučajeva WCC-a u Srbiji. Naša kancelarija je imala priliku da uspešno radi na nekoliko slučajeva međunarodnog pranja novca i visokotehnološkog kriminala koji su po svojoj prirodi veoma složeni i opasni i uključuju nadležnost više pravnih jurisdikcija.

Na samom kraju, u slučajevima WCC-a veoma bitan element predstavlja i državno tužilaštvo i njegovi kapaciteti za borbi protiv ovih konkretnih krivičnih dela.

Autori: Miloš Mitić, stariji partner, i Andreja Petrović, advokat

iz advokatske kancelarije JPM Janković Popović Mitić

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *