/ B&F Plus / Uloga dobrog računovođe: Ni prerano, ni prekasno
BiF Analize Čitajte B&F online

Uloga dobrog računovođe: Ni prerano, ni prekasno

This post has already been read 1577 times!

Za razliku od ulaganja u prodaju i marketing, većina vlasnika MSP se u odabiru računovođe najpre rukovodi cenom. Ali to je štednja koja skupo košta, jer dobar računovođa može značajno da pomogne vlasnicima da bolje isplaniraju poslovanje i rizike, da predvide kada će im biti potreban novac, koliko će im tačno trebati, kao i da im ukaže koji finansijski proizvodi su za te namene najprikladniji. Otuda i ideja da se u okviru USAID Projekta za bolje uslove poslovanja sačini praktičan priručnik o važnosti dobrog računovođe za rast firme i kako ga prepoznati.

„Bankarska praksa pokazuje da se većina firmi obraća bankama kada im kredit treba hitno, a naša istraživanja da je najčešće korišćen bankarski proizvod u Srbiji – dozvoljeni minus. To pokazuje da većina domaćih privrednika nije dovoljno upoznata sa procedurom odobravanja kredita u bankama, koja ne može da se realizuje odmah, ali i da u poslovanju nedostaje planiranje, što preduzeća dovodi u situaciju da novčane probleme rešavaju posežući za najskupljim i najneprikladnijim finansijskim proizvodom. Još jedan učestali pokazatelj neodgovarajućeg upravljanja finansijama je da privrednici traže bankarske pozajmice u okruglim iznosima. Kada ih pitate zašto baš taj iznos, uglavnom dobijate odgovor da su tako ‘procenili’, a ne da su tačno izračunali sumu koja im je zaista neophodna za finansiranje konkretnog posla. Zato, ili plaćaju nepotrebno kamatu na višak sredstava, ili se, još češće, ispostavi da im pozajmljena sredstva nisu dovoljna da zatvore posao, pa onda ne mogu da vrate kredit i ulaze u svojevrsno ‘vrzino kolo’.

Navedeni primeri su posebno karakteristični za poslovanje mikro, malih i srednjih preduzeća i upućuju na zajednički problem – da nemaju kvalitetnog računovođu ili finansijskog direktora, ili da je on stručan, ali da privrednici ne prepoznaju dovoljno koliko je važna njegova uloga za ukupne rezultate poslovanja. Uloga dobrog računovođe nije samo da knjiži, obračunava plate i izdaje fakture, već i da vam pomogne da planirate kada će vam trebati novac, koliko će vam tačno trebati i da vam ukaže koji su finansijski proizvodi na domaćem tržištu najprikladniji za to što želite da realizujete“, objašnjava Ana Jolović, šef tima za razvoj finansijskih tržišta USAID Projekta za bolje uslove poslovanja odluku da u saradnji sa Valor Akademijom, specijalizovanom za profesionalnu edukaciju u finansijskom sektoru i privredi, sačine priručnik „Uloga dobrog računovođe u olakšavanju pristupa kreditima za mala i srednja preduzeća“.

Štednja koja mnogo košta

Ovaj priručnik, koji je do sada predstavljen vlasnicima malih i srednjih preduzeća na radionicama u Beogradu, Kruševcu, Čačku, Valjevu i Subotici, jedna je u nizu inicijativa koje se realizuju kroz Projekat za bolje uslove poslovanja, koji je USAID pokrenuo 2011. sa ciljem da se dublje istraže uzroci otežanog pristupa MSP izvorima finansiranja i koncipiraju odgovarajuća rešenja da se ti uslovi poboljšaju. Srbija je, po tom parametru, tek na 121. mestu među 144 zemlje, a ankete koje USAID sprovodi već četiri godine u direktnom kontaktu sa 1.000 MSP pokazuju da oko 60 odsto firmi u Srbiji uopšte ne koristi eksterne izvore finansiranja, dok je takvih u srednje razvijenim zemljama 30 odsto, a na razvijenim tržištima samo 15 odsto. Pri tom, ovde se pretežno pozajmljuju mali iznosi, nedovoljni za ozbiljniji razvoj, a čak trećina pozajmica obezbeđuje se od rodbine i prijatelja. „Sa druge strane, istraživanje koje smo uradili u saradnji sa CEVES-om na celokupnoj bazi APR-a po veoma strogim kriterijumima uspešnosti, pokazuje da je prema podacima iz 2012. u Srbiji samo 18 odsto velikih preduzeća bilo uspešno, nasuprot 32 odsto malih i 26 odsto mikro preduzeća. Mada 70 odsto MSP želi da nastavi rast kroz ulaganja i inoviranje, čak 80 odsto izjavljuje da neće da se zadužuju po postojećim uslovima. Posebno je indikativno da je u ovoj grupi preduzeća veći procenat uspešnosti među firmama koje ne koriste bankarske kredite“.

Ovaj problem nije nov, ali se njegova analiza uglavnom svodila na uopštene ocene da smo bankocentrična zemlja sa skupim kreditima i neodgovarajućim finansijskim proizvodima. Obimna istraživanja koja je USAID Projekat za bolje uslove poslovanja sproveo o dubljim uzrocima problema rezultirala su predlozima koji su u saradnji sa republičkom vladom inkorporirani u novu Strategiju razvoja MSP, ali i konkretnim promenama u regulativi, poput donošenja Zakona o faktoringu, predloga za unapređenja lizinga, razvoja portala poslovanje.rs. “Poseban problem je nedovoljna međusobna informisanost između finansijskog sektora i privrede, kao i slabo razvijene specijalizovane finansijske usluge kao što su procenitelji, računovođe, revizori, a čija je uloga na razvijenim tržištima veoma važna u posredovanju između izvora finansiranja i privrednika. To je, istovremeno, segment u kome mnogo toga može da se unapredi boljom međusobnom saradnjom, bez čekanja na podršku države, što smo počeli da radimo i kroz ovaj priručnik“, ističe Jolović.

Iskustvo sa vlasnicima MSP na radionicama zasnovanim na pomenutoj publikaciji, potvrđuje rezultate drugih istraživanja da se većina njih prilikom zapošljavanja računovođe ili iznajmljivanja te usluge najpre rukovodi cenom, kaže Snežana Doder, spoljna saradnica Valor Akademije za korporativne finansije koja je zajedno sa Unom Sikimić učestvovala u pripremi pomenutog priručnika. Usled činjenice da ova oblast nije odgovarajuće regulatorno uređena, a sa druge strane je evidentna tražnja na tržištu za računovodstvenim uslugama, mnogi koji su ostali bez posla okrenuli su se ovoj profesiji i kada nemaju odgovarajuće kvalifikacije, pa je ponuda izuzetno šarenolika. Zbog nedovoljne obaveštenosti privrednika o stanju na ovom tržištu, niske cene su često presudnije od stručnosti, komentariše Doder. „Zato je jako bitno da onaj ko bira tu uslugu zna šta sve dobar računovođa može da uradi za poslovanje, šta da zahteva i ugovori. Pored tih informacija, na našim radionicama savetujemo da se obavezno unapred ugovori specifikacija usluga i cenovnik za svaku uslugu, jer je velika razlika u kvalitetu između toga da vam neko vodi samo osnovne knjigovodstvene operacije i zahteva da vas izveštava na mesečnom nivou, savetuje i pomaže da donesete ispravne strateške odluke, što uslovljava i razliku u ceni“.

Neophodno deljenje informacija

Mada su u manjim sredinama privrednici zadovoljniji svojimračunovođama, jer lakše dolaze do informacija ko je zaista kvalitetan i specijalizovan za određene delatnosti, evidentno je da je većina vlasnika MSP – iako finansije svrstavaju u vrh poslovnih prioriteta – mnogo spremnija da izdvoji sredstva za razvoj prodaje i marketinga, nego za unapređenje finansijskog poslovanja. Ovaj segment najčešće vide samo kao nužnost u ispunjavanju zakonskih obaveza, a ne kao bitnu osnovu za rast poslovanja. „I to je ono na čemu insistiramo i u priručniku i na radionicama – da na svakodnevnim primerima objasnimo da dobar računovođa nije trošak već investicija. On može prvi da signalizira da nešto nije u redu u poslovanju, da predvidi krizu likvidnosti, da posavetuje da li preduzeće može finansijski da isprati novi posao i pod kojim uslovima, i da predloži najadekvatniji način u obezbeđivanju dodatnih finansijskih sredstava“.

To, međutim, zahteva daleko veće deljenje informacija sa finansijskim sektorom koji, kako pokazuje praksa, često nije dovoljno uključen u poslovanje, ističe Doder. „Ugovorene valute, obaveze, potraživanja, eventualno ugovoreni reprogrami obaveza potraživanja kao i sve informacije o promenama u poslovnim planovima – te podatke računovođa mora da ima da bi mogao da reaguje na vreme, a ne tek kada dođe do problema i kada traženje hitnog rešenja uvek jako skupo košta“.

Stoga, dodaje Ana Jolović, iako je postignut napredak u kvalitetu i dostupnosti informacija koje su bitne za poslovanje MSP, „na tome ćemo i dalje raditi, jer se svakodnevno uverevamo na terenu da su privrednici bolje informisani o svim drugim stvarima, nego o onima od kojih im zavisi posao. To ne govori samo o njima, već i o finansijskoj struci, koja će morati da unapredi svoj pristup klijentima i bolje ih informiše kako se koriste finansijski proizvodi zarad rasta firme, a ne samo za kratkoročno premošćavanje gorućih problema“.
broj 116, april 2015.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close