Close
IN2 Dynamics
/ Analize / Unapređenje finansijske pismenosti u centralno-istočnoj Evropi
BiF Analize Čitajte B&F online

Unapređenje finansijske pismenosti u centralno-istočnoj Evropi

racun
Redakcija BIF on 18/05/2015 - 09:43 in Analize, Finansije, Slajder

This post has already been read 1381 times!

U zemljama zapadnog Balkana strukturalni deficit u oblastima znanja o finansijskoj i monetarnoj politici dovodi do pogrešnih finansijskih procena i grešaka. GfK Austrija u saradnji sa Austrijskom agencijom za razvoj (ADA) je prihvatila ovaj izazov u Srbiji i implementirala projekat “Jačanje finansijske pismenosti u Centralno-istočnoj Evropi”. Cilj projekta je sticanje boljeg uvida i razumevanja finansijskog obrazovanje stanovništva Srbije, kao prvog koraka u pronalaženju načina da se podigne svest i poveća finansijska pismenost populacije kako u Srbiji, tako i u regionu centralno-istočne Evrope u narednom koraku.

Region centralno-istočne Evrope – dinamična tržišta sa deficitom znanja

Uprkos finansijskoj i ekonomskoj krizi, finansijsko tržište u Srbiji dinamično se razvijalo proteklih godina. Oko tri četvtine svih stanovnika Srbije ima vezu sa bankom – 10 godina ranije samo 50 % stanovnika Srbije imalo je vezu sa bankom. Ako se obrati pažnja na osiguravajuće firme, udeo onih koji imaju osiguranje je ispod 10%. U drugim zemljama centralno-istočne Evrope, razvoj je često još dinamičniji.

Na osnovu ispitivanja sprovedenih u trenutnom projektu, ispostavlja se da zemlje u kojima se finansijska tržišta razvijaju toliko dinamično, finansijskom razvoju pojedinaca u smislu finansijske pismenosti se ne poklanja dovoljno pažnje. Slično tome, može se desiti da finansijske institucije u tako finansijski dinamičnom i brzom okruženju pridaju manji značaj unapređenju znanja svojih klijenata. Uzrok ovome može da bude izostanak svesti i znanja finansijskih institutucija u centralno istočnoj Evropi o niskom stepenu finansijskog obrazovanja u populaciji, kao i nedostatku poznavanja potencijalnih polaznih tačaka o tome kako da se taj problem istraži i reši.

Samo jedna od pet osoba procenjuje sopstvene finansijske kompetencije ispravno

Unutar projekta, između ostalog, identifikovana su 4 različita segmenta ljudi na osnovu njihovog nivoa finansijske pismenosti i njihovog finansijskog ponašanja. Rezultati jasno pokazuju pogrešnu procenu građana Srbije u pogledu sopstvenog finansijskog znanja. Skoro polovina ispitanika je precenila sopstveno finansijsko znanje a skoro jedan od četvoro nema ili ima nedovoljna znanja o finansijskom sektoru. Samo 20% ispitanika je pokazalo dovoljan nivo finansijskih kompetencija, i takođe je ispravno evaluiralo nivo sopstvenog znanja u polju finansija i monetarnog sistema.

Imajući u vidu da izostanak znanja u finansijskom i monetarnom polju dovodi do toga da mnogi pojedinci prave pogrešne finansijske procene i greške, finansijske i obrazovne institucije kao i vlasti treba da uzmu aktivnu ulogu u poboljšavanju finansijskih veština u populaciji. Prema rezultatima iz GfK projekta, 22 % učesnika projekta u Srbiji vrlo često ostane bez novca pre novog dohotka a skoro četvrtina (24%) bi mogla da nastavi da živi od štednje manje od nedelju dana u slučaju da izgubi glavni izvor prihoda. Trenutne akcije vezane za finansijsko obrazovanje populacije u Srbije nisu dovoljne, ali su apsolutno neophodne. Iste pretpostavke mogu da se primene i na ostatak regiona centralno-istočne Evrope.

Poboljšanje finansijskih veština u populaciji donosi korist za sve učesnike na tržištu

Viši nivo znanja u oblastima finansija i monetarnog sistema ima brojne prednosti ne samo za pojedinca, već donosi i značajnu korist za čitavo finansijsko tržište. Dobro informisani potrošači donose savesnije odluke o svojim finansijama i tako doprinose stabilnosti tržišta. Dobra ekonomska edukacija promoviše održiviju ekonomsku politiku, tako da ljudi lakše razumeju nameru pravila i propisa i odluke koje se tiču monetarne politike mogu biti bolje i brže prihvaćene.

Sa ekspertske tačke gledišta, institucije i banke u centralno-istočnoj Evropi su već prepoznale neophodnost preduzimanja akcija u cilju poboljšanja finansijske pismenosti populacije, ali ove akcije su sporadične, nesistematične, i pretežno su orijentisane na kratak period.

Banke i osiguravajuće kuće mogu da imaju koristi od poboljšanja finansijskog znanja populacije na nekoliko načina: klijentova lojalnost pružaocima finansijskih usluga može biti ojačana, poverenje može biti poboljšano i efektivnija komunikacija orijentisana na ciljne grupe može biti razvijena. Ovo za uzvrat dovodi do boljeg kvaliteta usluga. Osim toga, može se dopreti do novih potencijalnih klijenta ili grupa klijenata. Poboljšano finansijsko znanje može takođe doprineti pozitivnom ugledu pružaoca finansijskih usluga u javnosti.

Detaljno merenje statusa finansijske pismenosti u centralno-istočnoj Evropi omogućava elaboraciju specifičnih preporuka za finansijske institucije i osiguravajuće kuće, koje će pokazati koje akcije je potrebno sprovesti kako bi se popravio status finansijske pismenosti njihovih klijenata. Samim tim obezbedjuje se i njihov dugoročan poslovan uspeh kroz informisanu i održivu finansijski jaku klijentelu. Pored toga, ove institucije bi imale priliku da se profilišu i poboljšaju imidž svoje firme.

GfK Austrija je razvio istraživačku metodologiju za merenje i ispavnu evaluaciju finansijske edukacije kako na kompletnoj populaciji tako i na nivou regiona, i time se pozicionirao kao pionir u ovoj do sada ne mnogo istraživanoj oblasti u regionu centralno-istočne Evrope (META). Čitav projekat ima širok uticaj, pored celokupne populacije, obraća se i javnim (npr. obrazovnim institucijama) i finansijskim (banke, osiguravajuća društva, posrednici, Narodna banka itd.) institucijama.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *