Close
IN2 Dynamics
/ Analize / Uvođenje akciza na energente: obaveze RS u postupku harmonizacije sa pravom EU
BiF Analize Čitajte B&F online

Uvođenje akciza na energente: obaveze RS u postupku harmonizacije sa pravom EU

sta pise u energetskom sporazumu nis gaspromnjeft vlada
Redakcija BIF on 29/05/2015 - 09:56 in Analize, Finansije, Slajder, Tekstovi

This post has already been read 1546 times!

Potpisivanjem Jedinstvenog Evropskog Akta (1), države-članice Evropske Unije su se obavezale na uspostavljanje jedinstvenog tržišta, odnosno tržišta bez unutrašnjih granica kojim se obezbeđuje slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi. Usklađivanje propisa država članica kojima se reguliše oporezivanje energetskih proizvoda je predstavljalo neophodan korak u očuvanju konkurencije na tržištu te je harmonizacija propisa u većoj meri ostvarena donošenjem nekoliko Direktiva, pre svega Direktivom 92/12/EZ o opštim aranžmanima akciza koja se smatra osnovom harmonizacije svih akciznih proizvoda. Pored ove direktive značajne su i Direktiva 92/81/EEZ o harmonizaciji strukture akciza na mineralna ulja i Direktiva 92/82/EEZ o proceni stope akciza na mineralna ulja. U cilju sprovođenja reforme ovih propisa, 27. oktobra 2003. godine doneta je Direktiva 2003/96/EZ o oporezivanju energenata i električne energije, kojom su Direktive 92/81/EEZ 92/82/EEZ stavljene van snage. Kako se prethodno navedenim direktivama isključivo regulisalo pitanje oporezivanja mineralnih ulja, donošenjem ove Direktive je zapravo proširen spektar oporezivih energenata, a takođe su određene i minimalne stope oporezivanja za sve indirektne poreze, isključujući porez na dodatu vrednost. Pored Direktive 2003/96/EZ, značajna je i Direktiva 2008/118/EZ o opštim aranžmanima akciza koje se direktno ili indirektno naplaćuju na potrošnju energenata, a kojom je Direktiva 92/12/EZ stavljena van snage.

Kao kandidat za pristupanje Evropskoj Uniji, Republika Srbija ima obavezu sprovođenja harmonizacije zakonodavstva sa komunitarnim pravom. Zakon o akcizama (2) predstavlja jedan od propisa čije je usklađivanje sa propisima Evropske Unije, konkretno sa Direktivama 2003/96/EZ i 2008/118/EZ, neophodno. Jedan od značajnih razloga za buduće izmene i dopune ovog Zakona predstavljaće, sa aspekta energenata, uska određenost važeće akcizne politike Republike Srbije. Zakon, naime, kao oporezive energetske proizvode navodi isključivo derivate nafte, biogoriva i biotečnosti, dok Direktiva 2003/96/EZ predviđa uvođenje akciza i na takve energente kao što su prirodni gas, električna energija, ugalj i koks. Uvođenje akciza na ove energente proizvelo bi uticaj na privredu i stanovništvo pa bi u tom slučaju bila neophodna odložena primena kao i blagovremeno obaveštavanje javnosti radi lakšeg prilagođavanja novonastaloj okolnosti. Ono što znantno doprinosi izvesnosti i predvidivosti poslovanja u Republici Srbiji jesu buduća povećanja akciza koja su prvi put definisana 2012. godine izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Takođe, predviđeno je da se usklađivanje iznosa propisane akcize godišnjim indeksom potrošačkih cena izvrši u januaru 2016. godine.

Novinu u pogledu menjanja akcizne politike Republike Srbije predstavlja najavljeno uvođenje akcize na električnu energiju, koje će rezultirati u povećanju cene za krajnjeg kupca u visini od 15 posto, na takav način da polovinu od datog iznosa dobije Elektroprivreda Srbije dok bi druga polovina bila direktno uplaćivana u državni budžet putem akcize. Uvođenje akciza na električnu energiju je obaveza Republike Srbije ne samo po osnovu statusa kandidata za pristupanje Evropskoj Uniji, već i na osnovu Memoranduma o ekonomskoj i finansijskoj politici, koji je sastavni deo stendbaj aranžmana odobrenog od strane Međunarodnog Monetarnog Fonda 23. februara 2015. godine. Prema Zakonu o energetici (3), nova cena električne energije može da se primenjuje tek nakon dobijanja odobrenja Agencije za energetiku i istekom predviđenog roka od dana objavlјivanja te odluke u Službenom glasniku.

Što se tiče prirodnog gasa, nafte, uglja i koksa, još uvek nema jasnih naznaka u kom momentu će se uvesti akcize na ove energente. Iako je politika države u pogledu energenata koji obavezno podležu oporezivanju u Evropskoj Uniji nejasna, izvesno je da će njihovo oporezivanje postati obavezno na osnovu obaveza Republike Srbije u pogledu harmonizacije propisa sa propisima Evropske Unije.

Postepeno uvođenje akciza na energente nije neuobičajeno, što se može zaključiti i na primerima zemalja iz regiona koje su postale države članice Evropske Unije. Republika Hrvatska je prvi put uvela akcize na energetske proizvode 1. jula 1994. godine kada je donet Zakon o posebnom porezu na naftne derivate (4), međutim tek 2009. godine je započet proces harmonizacije propisa Republike Hrvatske sa Direktivama donošenjem Zakon o trošarinama(5), koji je stupio na snagu u januaru 2010. godine. Iako su akcize na prirodni gas i električnu energiju bile uvedene, stopa tih akciza nije bila usklađena.

gaspromovi problemi

Republika Hrvatska je u potpunosti implementirala Direktive donošenjem novog Zakona o trošarinama koji je stupio na snagu 2013. godine, osim pojedinih odredbi koje su stupile na snagu pristupanjem Republike Hrvatske u Evropsku Uniju. Zakon iz 2013. godine je imao za cilj da zameni zakon iz 2009. godine, koji je u značajnoj meri već bio usklađen sa prethodno navedenim Direktivama. Pored identičnih odredbi, Zakon iz 2013. godine je uneo i nove odredbe poput onih koje se odnose na elektronski Sistem kontrole akciznih proizvoda (EMCS sistem) a takođe su usklađene visine akciza na prirodni gas i električnu energiju. Iako su postojale značajne smetnje u pogledu implementacije odredbi koje se odnose na akcize na duvanske proizvode, harmonizacija akciza Republike Hrvatske na energetske proizvode i električnu energiju je prošla prilično nesmetano usvajanjem Zakona iz 2013. godine. Usprkos prethodno navedenom, visina stope akcize u pogledu određenih energetskih proizvoda je nakon ulaska u Evropsku Uniju bila povećavana uredbama Vlade Republike Hrvatske iako tako nešto nije bilo potrebno radi harmonizacije propisa, te se može zaključiti da razlog ovakve promene leži u potrebi ojačavanja državnog budžeta, a isto se može očekivati i u budućnosti.

Još jedan primer postepenog usvajanja akciza predstavlja praksa Republike Slovenije, koja je 2004. godine, a potom i 2006. godine, prvi put implementirala Direktive putem izmena i dopuna Zakona o spremembah in dopolnitvah zakona o trošarinah (6) i njegovih podzakonskih akata. Dodatne izmene i dopune izvršene su 2009. godine (7), u cilju implementacije novina predviđenih Direktivom 2008/118/EZ, kao što je uspostavljanje EMCS sistema.

Zakon o spremembah in dopolnitvah zakona o trošarinah tretira električnu energiju i energetske proizvode koji se koriste kao pogonsko gorivo ili gorivo za grejanje kao akcizno oporezive proizvode. Kako je Republici Sloveniji ostavljen period potreban za implementaciju, zakon kojim se konačno i uvela akciza na električnu energiju je stupio na snagu 2007. godine, dok je akciza na prirodni gas već bila predviđena Zakonom o o spremembah in dopolnitvah zakona o trošarinah od 1999. godine. Kao što je to slučaj i sa akcizama na druge proizvode, i akcize na energetske proizvode i električnu energiju se naplaćuju od momenta kada se počne sa njihovim „korišćenjem“ od strane proizvođača ili veleprodavaca.

Visina stope akciza u Sloveniji i Hrvatskoj se određuje zakonom koji reguliše akcize, s tim da vlada ima ovlašćenje da uredbom uskladi visinu stope u zavisnosti od različitih okolnosti koje mogu nastupiti. U pogledu energenata, na primer, Vlada Republike Slovenije ima pravo da uskladi visinu stope do 50% za svaku vrstu akcize. Akcize se određuju za svaku grupu energenata posebno i njihova visina stope se razlikuje u zavisnosti od namenske upotrebe proizvoda. U slučaju prirodnog gasa, na primer, stopa akcize na njegovu upotrebu kao pogonskog goriva je veća u odnosu na stopu akcize na upotrebu prirodnog gasa u svrhu grejanja.

Na osnovu takve politike država regiona, može se očekivati da se prethodno navedena praksa uspostavi i u Republici Srbiji prilikom uvođenja akciza na energente.

Naime, prema nezvaničnim izvorima, na prethodno navedeno ukazuje i nedavni predlog Vlade Republike Srbije predstavnicima MMF-a o odlaganju ili bar smanjenju obaveze građana na plaćanje akciza na električnu energiju, predviđene Memorandumom, s obzirom na to da su ostvareni fiskalni rezultati u velikoj meri bolji od očekivanih. To bi zapravo značilo da bi akciza na električnu energiju, od Memorandumom predviđenih 15 posto, ne bi postojala do daljneg ili bi se uvela akciza sa minimalnom stopom od 0,5 evrocenti, odnosno da bi kilovati za građane poskupeli 7-8 posto za iznos koji dobija Elektroprivreda Srbije. Ovakav način postepenog uvođenja akciza je u velikoj meri zastupljen u državama-članicama Evropske Unije. U slučaju da MMF ne prihvati ovakav predlog, pretpostavlja se da bi Vlada Republike Srbije kao alternativno rešenje predložila uvođenje akcize u visini od 7,5 posto dok bi poskupljenje kilovata pokušala da odloži za narednu godinu.

fusnote:

(1) U originalu Single European Act, 1986
(2) Zakon o akcizama (“Sl. glasnik RS”, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 – dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 – usklađeni din. izn., 43/2012 – odluka, 76/2012 – odluka, 93/2012, 119/2012, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 4/2014 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 4/2015 – usklađeni din. izn. i 5/2015 – usklađeni din. izn.)
(3) Zakon o energetici (“Sl. glasnik RS”, br. 145/2014)
(4) Zakon o posebnom porezu na naftne derivate („Službeni glasnik“ br. 51/94)
(5) Zakon o trošarinama („Službeni glasnik“ br. 83/09)
(6) Zakon o spremembah in dopolnitvah zakona o trošarinah; ZTro-E, Službeni Glasnik Republike Slovenije, br. 42/04, 23.03.2004.
(7) Zakon o spremembah in dopolnitvah zakona o trošarinah; ZTro-F, Službeni Glasnik Republike Slovenije, br. 122/06, od 28.11.2006.

 

Autori:

JPM Janković Popović Mitić (Srbija): Jelena Gazivoda, Nikola Đorđević i Milica Stojanović;

Rojs, Peljhan, Prelesnik & partners, (Slovenija): Mateja Čuk, Senior Associate i Mateja Ščuka, Associate;

Šavorić & Partners, (Hrvatska): Mia Lazić, Associate.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *