/ Novi brojevi / Biznis i finansije broj 118/119: Kolekcionarsko tržište – Ljubav bez računice, računica bez ljubavi
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis i finansije broj 118/119: Kolekcionarsko tržište – Ljubav bez računice, računica bez ljubavi

Redakcija BIF on 16/07/2015 - 10:59 in Novi brojevi

This post has already been read 2097 times!

Kolekcionarstvo, posebno ulaganja u umetnička dela koja su premašila 51 milijardu evra, postaje sve atraktivnija valuta za oplodnju globalnog kapitala. Uporedo sa visokom društvom, funkcioniše kolecionarska demokratska zajednica na internetu koja direktno povezuje kupce i prodavce svega i svačega, dokazujući da i najbizarniji predmeti mogu biti pasija za koju se izdvajaju velike sume novca. Dva, naizgled tako različita sveta imaju, ipak, nešto zajedničko: u oba se sreću i zaljubljenici i račundžije, oba su podložna tržištu sklonom hirovima i zabludama da se kupi „priča bez pokrića“. Stručnjaci tvrde da oni koji se zaista razumeju i vole to što sakupljaju, imaju veće šanse da povrate novac od kolekcionara koji se vode isključivo finansijskim interesom. Da li ta tvrdnja važi i na malim i siromašnim tržištima kao što je Srbija, gde je većina kolekcionara više nauoružana strašću nego debelim novčanicama?

 

Periskop

8. EVROPA PROTIV IZBEGLICA I MIGRANATA: Tvrđava blagostanja ili sebičnosti?
Preko 50 miliona ljudi u svetu je van svojih domova, a gotovo 25.000 je izgubilo živote tokom prethodnih 15 godina pokušavajući da ilegalno uđe na teritoriju Evropske unije. Sa eskalacijom problema migranata, posebno u Evropi, pored zidova i ograda od Španije do Bugarske, raste i brutalnost mera koje se primenjuju u odbrani od neželjenih pridošlica. Na dugoročnu političku strategiju koja će adekvatno i humano odgovoriti na seobu naroda 21. veka – i dalje se čeka.

12. ZNAČAJ ČAJA U INDIJSKOJ EKONOMIJI Predeo slikan čajem
Proizvodnja čaja je druga po veličini industrija u Indiji po zapošljavanju, sa više od 35 miliona radnika na preko 1.500 plantaža. Planinsko mesto Palampur nosi titulu „čajne prestonice“ severozapadne Indije, gde se čak i hoteli i odmarališta grade na plantažama lekovitog bilja. Oni privlače sve veći broj turista, željnih da se neposredno upoznaju sa proizvodnjom ovog napitka, koji se u Indiji pije umesto vode.

14. SPAJANJE PREHRAMBENE I FARMACEUTSKE INDUSTRIJE: Budućnost inteligentne hrane
Rastuća potražnja za namirnicama u kojima su integrisana najsavremenija dostignuća prehrambene i farmaceutske industrije, kao i predviđanja da će „super hrana“ imati centralnu ulogu u budućoj zdravstvenoj prevenciji, utiču i na promene u poslovnom svetu: od sve intenzivnijih spajanja i pripajanja kompanija u obe industrije, do prognoza o značajnom rastu transakcija u ovom segmentu tržišta kroz saradnju malih inovativnih firmi sa velikim svetskim igračima.

Biznis

16. KAKO PODSTAĆI DOMAĆE INVESTICIJE: Novac nije jedini mamac
Ako već daje podsticaje, država ne bi trebalo da pravi razliku između domaćih i stranih investitora pri subvencionisanju ulaganja i otvaranja radnih mesta. Najbolji pokretač razvoja efikasnog i održivog poslovanja je, ipak, dobro poslovno okruženje, za šta je nužno ukidanje brojnih administrativnih barijera.

20. AKTUELNA I BUDUĆA KRETANJA NA TRŽIŠTU RADNE SNAGE: Taktika je važna, strategija je presudna
U Srbiji su najtraženije gotovo iste profesije kao i na razvijenim tržištima, a porast interesovanja stranih investitora za ulaganja u proizvodnju, kao i dalji rast IT i drugih usluga, naročito za strane klijente, nastaviće se u narednih desetak godina. Za to vreme Srbija treba da razvija potencijale koji će joj omogućiti da od destinacije sa kvalitetnim kadrovima i niskim troškovima preraste u privredu sa dugoročnim šansama za napredak na globalnom tržištu, ističe Aleksandar Hangimana, generalni direktor ManpowerGroup za Srbiju.

22. DA LI JE PROŠLO NAJBOLJE VREME ZA PRODAJU TELEKOMUNIKACIONIH KOMPANIJA: Zlatno doba prohujalo za „zlatne koke“
Nedavna dešavanja oko prodaje Telekoma Slovenije, ali i trendovi na evropskom tržištu telekomunikacija koji pokazuju da se zarada telekomunikacionih operatera sve više preliva u džepove internet kompanija poput Gulga, Epla i Fejsbuka – dovodi u pitanje očekivanja republičke vlade da Telekom Srbije proda za „bar dve milijarde evra“.

Finansije

24. POSLEDICE GRČKE KRIZE: Kvadratura grčkog kruga
Preovlađujući stavovi po pitanju eskalacije grčke krize su izrazito suprotni — od onih da su raskalašni Grci zaslužili ovakvo stanje do mišljenja da su zli kapitalisti konačno dobili zasluženi i dostojan otpor. Jasno je da će se realnost smestiti negde između, na liniji dužnik – poverioci, no ostaje veliko pitanje da li se može ispraviti i delić fundamentalnih slabosti Unije koje su donele ovaj, svakako ne poslednji, čin grčke tragedije.

27. JELENA GALIĆ, PREDSEDNICA IZVRŠNOG ODBORA AIK BANKE: U bankarstvu je najvažnije poverenje
Kada banka raste bez „majke“, oslanjajući se na sopstveni kapital, to je njena dodatna snaga, budući da više vodi računa o svom poslovanju, može efikasnije da donosi odluke i nastoji da bude što transparantnija jer je poverenje najvažnije u bankarstvu. Ovako Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK banke ocenjuje poziciju najveće domaće banke u privatnom vlasništvu, najavljujući da će se njen dalji rast najviše zasnivati na inovacijama.

32. KRISTIJAN HAMER, SAXO BANKA: Ohrabrujemo nezavisno mišljenje
Naši osnivači su uvideli moć novih tehnologija još u ranoj fazi interneta, koji nam je omogućio da se kao mala kompanija u to vreme izdvojimo od ostalih i postanemo poznati posrednik u trgovanju. Zato i danas o sebi razmišljamo kao o finansijsko-tehnološkoj kompaniji sa bankarskom dozvolom, kaže Kristijan Hamer, izvršni direktor Saxo banke u razgovoru o inovativnoj tehnološkoj platformi za trgovinu derivatima koju je ova danska investiciona banka plasirala na evropskom tržištu za fizička lica.

34. OSIGURANJE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA: Ruku na oči, prognoze pod tepih
Broj prirodnih katastrofa iz godine u godinu se povećava u proseku za po šest odsto, štete bivaju sve veće i učestalije, ali to građane u ovom regionu previše ne brine: ni posle prošlogodišnjih poplava broj osiguranih domaćinstava nije se bitno povećao, a samoodbrana od straha glasi „neće valjda mene“.

36. KONKURENTNOST SRBIJE NA TRŽIŠTU DONACIJA: Koliko košta besplatan ručak?
Ako se izuzmu povoljni krediti i regionalni instrumenti podrške, Srbija ove godine, prema vrlo okvirnim procenama u Kancelariji za evropske integracije, može da računa na oko 250 miliona evra bespovratnih sredstava. Dosadašnje iskustvo u pribavljanju i korišćenju donacija, međutim, ukazuje da kvalitet projekata i efikasnost u njihovom sprovođenju moraju da se unaprede, ukoliko Srbija želi da postane konkurentnija na tržištu na kome je tražnja uvek veća od ponude i obezbedi da joj se „besplatan ručak“ više isplati.

Temat – Kolekcionarsko tržište: Ljubav bez računice, računica bez ljubavi

41. KOLEKCIONARSKO TRŽIŠTE U SVETU: Nova valuta multimilionera
Umetnička dela postaju nova valuta multimilionera i unosno rešenje za izbegavanje poreza, a najveći privatni kolekcionari, sa zbirkama koje su ukupno vrednije od BDP-a neke manje zemlje, medijski su popularni kao i rok zvezde. Oni koji su skloniji dobroj kapljici poseduju kolekcije viskija čiji gutljaj košta više od 1.300 dolara, a kakve su perspektive u vinu govori i podatak da je Kina osnovala prvi fond za kolekcionare zainteresovane za ovu vrstu ulaganja, sa početnim kapitalom od 156 miliona dolara.

44. SAKUPLJANJE KNJIGA: Bibilioteke iz ljubavi
Kolekcionari knjiga u Srbiji su „lepo vaspitani i obrazovani ljudi“ koji, naoružani više strpljenjem nego debelim novčanicima, redovno obilaze malobrojne domaće antikvarnice u potrazi za naslovima koji za njih imaju posebnu vrednost. Knjige koje su univerzalno prepoznate kao najvrednije ne moraju nužno biti i najstarije, a kolekcionari su posebno zainteresovani za srpska izdanja štampana u izbeglištvu za vreme Prvog svetskog rata, kao i bibliofilska izdanja.

46. KOLEKCIONARI INSTRUMENATA: Zvuci sa zidova
Instrumenti u ovim kolekcijama nisu kao leptiri u nekoj zbirci, prikovani zauvek na jednom mestu da bi im se vlasnik ili njegovi gosti divili. Gitare, tambure i frule naših sagovornika žive sa njima, dolaze i odlaze iz zbirki, neke su i nastale zahvaljujući mašti i veštim rukama, a što je najvažnije — njihov glas se i dalje čuje.

48. IGRAČKE ZA VELIKU DECU: Džedaj u džep, pare iz džepa
Lutke su odavno izašle iz mode, a umesto njih tržište igračaka su još pre nekoliko decenija preplavile figurice junaka, popularnih među dečacima i devojčicama. Danas je sve više i odraslih koji širom sveta, pa i u Srbiji, nabavljaju figurice sa velikim žarom, a prilika za to je puno, od sve češćih konvencija posvećenim kulturnim fenomenima, preko berzi i sajmova igračaka, do prodavaca koji imaju specijalizovanu ponudu za ove kolekcionare.

50. PROFESIJA PROCENITELJ: Oko za prave vrednosti
Kustosi, antikvari, galeristi, aukcionari — svi se oni nađu i u ulozi procenitelja. A ta uloga zahteva obrazovanje, iskustvo, poštenje i poznavanje kretanja na domaćem i stranim tržištima slika, skulptura i dela primenjene umetnosti. To je i veština za koju u Srbiji nema druge škole, osim životne.

52. KOLEKCIONARSTVO PREKO INTERNETA: Sva lica demokratije
Internet je uveo demokratiju i u kolekcionarstvo: prodavci i kupci sa raznih strana sveta mogu da kontaktiraju bez posrednika, što snižava i troškove kupovine. Druga strana demokratije je povećani rizik od prevara, ali i otrežnjenje u kakvom svetu živimo i šta su sve ljudi spremni da papreno plate, poput vazduha sa koncerta slavnog rep pevača.

Intervju

54. JELICA GREGANOVIĆ, PISAC I NOVINAR: Sitnice koje osmeh znače
Iako piše u prvom licu, u knjigama Jelice Greganović, hroničarke svakodnevice, čitaoci pronalaze vedre strane sopstvenih života. Veruje da čovek nema alibi da se smeje drugima dok ne pokaže da ume da se smeje sebi. Navikla je na preseljenja i česta putovanja, danas naročito na relaciji Beograd – Ljubljana. Jedini je problem, kaže, što verovatno nikad neće putovati kao normalan svet, polupraznog gepeka. Mada, koji to normalan svet putuje s praznim gepekom?

Skener

58. JEZERA KAO TURISTIČKI POTENCIJAL SRBIJE: Neprozirna lepota
Kampanji „Letujmo u Srbiji“ trebalo je da prethodi akcija sanacije domaćih jezera, koja su u velikom broju zagađena otpadnim vodama. Problem koji je još veći od plivanja u mutnim jezerima je taj što u nekim delovima zemlje ova voda služi za – piće.

62. ZAVARIVAČICE: Priča o poštovanju
Nasuprot već uobičajenim situacijama da se poslodavci žale na nedostatak kvalifikacija i zainteresovanosti radnika za posao, a radnici da su korektni radni uslovi postali luksuz u Srbiji, Kragujevčanke koje su prihvatile da se radi zaposlenja prekvalifikuju u zavarivačice u kompaniji Vaker Nojson kažu da su veoma zadovoljne svojim poslom i da ih poštuju i poslodavci i muške kolege.

64. GDE LETUJU EVROPSKI TURISTI: Štedljivo sunce
Da mogu da biraju, stanovnici većine evropskih zemalja odmor bi provodili u Španiji, Italiji ili Francuskoj. Oni koji imaju sreću da u tim zemljama žive, najčešće i letuju u domaćim turističkim centrima. Zbog ekonomske krize koja već godinama pritiska svet, pri izboru gde i kako odmarati kao odlučujući faktor nametnula se debljina novčanika.

Nove tehnologije

66. VLADAN ŽIVANOVIĆ, generalni direktor NCR Srbija: Znanje je za mlade ljude najveći kapital
Po obrazovanju inženjer, a po životnom opredeljenju timski igrač – tako sebe opisuje Vladan Živanović, generalni direktor NCR Servisnog operativnog centra u Srbiji u razgovoru o planovima ove tehnološke korporacije na našem tržištu i o tome zašto servisna industrija može doneti Srbiji velike prednosti ako smo sposobni da ih na vreme prepoznamo i iskoristimo.

Nauka

68. PITANJE U KOME SE NAUKA ZAGLAVILA: Šta je, u stvari, stvarnost?
Danas znamo da Zemlja ne počiva na leđima velike kornjače, ali koliko su dokazive naučne pretpostavke da istovremeno živimo različite živote u paralelnim univerzumima, da „naš“ svemir pluta na trodimenzionalnom „ostrvu“ koje se kreće kroz višedimenzionalni prostor, ili da smo svi samo plod kompjuterske fikcije kojom neko upravlja? Bez obzira na matematičke formule u prilog ovakvim teorijama, u potrazi za odgovorom šta je, u stvari, stvarnost, nismo nimalo odmakli od antičkih Grka.

Koktel

70. ASTRONOMSKA OPSERVATORIJA U BEOGRADU: Rasadnik znanja više od veka
U Astronomskoj opservatoriji u Beogradu trenutno se realizuje sedam naučnih projekata i neprekidno odvija saradnja sa astronomima iz celog sveta. Sa tradicijom dugom 128 godina, ova ugledna naučna institucija je i svojevrsan muzej izuzetno vrednih instrumenata, knjiga i časopisa koji svedoče o razvoju domaće i evropske astronomije, a od nedavno je dostupna i za posetioce.

74. ALTERNATIVNI AUTOMOBILSKI PREVOZ: Tuđim kolima na posao
Moderna vremena iznedrila su i nove načine korišćenja automobilskog prevoza po gradskim sredinama, besplatnu varijantu karpuling i poslovni servis karšering, a obe su odnedavno dostupne i u Srbiji.

Komunikacije

76. ŽIVOT NA INTERNETU POSLE SMRTI: Pokojnici u sivoj zoni
Prema statistici, svakog sata umre 428 vlasnika naloga na Fejsbuku, a vrednost ukupnog digitalnog nasleđa preminulih korisnika interneta samo u Velikoj Britaniji se procenjuje na oko 25 milijardi funti. Ali šta je u toj zaostavštini zaista vlasništvo pokojnika, ko njome može da upravlja i na koji način, samo su neke od pravnih dilema u praksi usled nepostojanja ujednačene regulative.

Reprint

78. GRČKA KRIZA: Ili kako uništiti Sirizu

Grčkim pregovaračima nije ponuđen častan izlaz, niti je učinjen i najmanji ustupak koji bi pomagao da im se spasi obraz. I poruke koje se šalju grčkoj javnosti lišene su bilo kakve empatije i razumevanja za muke kroz koje nacija prolazi. Kao da Evropa, za primer, kažnjava Grke zbog toga što su glasali za „pogrešnu“ stranku.

Vremeplov

80. EKONOMSKA BOTANIKA: Sluga dva gospodara
Nadmetanje evropskih nacija u potrazi za novim i retkim biljkama tokom 17. veka predstavljalo je drugačiju vrstu kolekcionarstva, koje nije vodila strast pojedinca, već su botaničari istovremeno služili nauci i uvećanju ekonomskog prestiža svoje zemlje. Botaničke bašte su osnivane širom sveta kao kolonijalne laboratorije, a seoba i mešanje useva u globalnom loncu doprineli su preokretu ljudske istorije kroz industrijsku revoluciju.

Otisak meseca

82. Sankcije: Da drugome crkne krava
Sudeći prema njihovoj uspešnosti, sankcije uglavnom služe “da komšiji crkne krava” a retko kada donose značajnije društvene promene.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close